НАСУШНИ ОДЛАЗАК У БИОСКОП: Слободан Шијан о јединственој антологији коју је саставио

Увек сам веровао да је доживљај филма подједнако вредан као неки доживљај из стварног живота и да завређује да се о њему пише као о саставном делу животног искуства. А онда сам постепено откривао да таквих текстова у нашој књижевности има више него што сам мислио.

Фото П. Милошевић

Почео сам да их прикупљам, а то је резултирало и настанком ове књиге - открива, за "Новости", режисер Слободан Шијан, како му је синула идеја да направи књигу "Писци у биоскопу", која је недавно штампана у издању "Службеног гласника" и Филмског центра Србије.

Ова јединствена "Књижевна историја наших филмских доживљаја/ Антологија", како гласи поднаслов, садржи избор прозе, приповедака, одломака из романа, дневничких или мемоарских записа писаца и филмских стваралаца, а ту и тамо се, по Шијановим речима, поткрао и по неки есеј или новински чланак. Читаоци су сада у прилици да сагледају све богатство наше књижевности о филму, том феномену који је својом појавом изменио свет, али је, поручује наш саговорник, мање познато у којој мери је његово присуство у овој средини оставило трага у нашој литератури. А међу корицама су се нашли Лаза Костић, Иво Андрић, Бранислав Нушић, Живојин Павловић, Станислав Винавер, Растко Петровић, Бошко Токин, Милош Црњански, Станислав Краков, Бранко Вучићевић, Владислав Бајац, Александар Тишма, Чарлс Симић, Богдан Тирнанић, Данило Киш, Владан Матић, Горан Петровић, Љубица Арсић, Вуле Журић...

* Колико вам је требало времена да прикупите текстове?

- То је процес који траје више деценија али је своје убрзање добио у последње две-три године. Чинило ми се да критике и есеји дају увид у наше промишљање филма, да историја успоставља хронологију и утврђује чињенице, али да некако остајемо ускраћени за могућност да осетимо интеракцију филма и наше средине, начин на који је филм живео у нашој средини и мењао је, а то нам управо омогућавају текстови одабрани за ову књигу.

Шијанова књига

* Сваком прилогу допринели сте кратким уводом...

- Моји коментари појединих текстова пре свега покушавају да их повежу у једну кохерентну целину и да пруже неке мање познате детаље о ауторима или да послуже као "мамац" који ће читаоца навести да коментарисани текст и прочита. Јер, мада у предговору сугеришем да је најбоље читати приче из ове антологије редом, претпостављао сам да ће многи читати преко реда, па сам настојао да пружим сажету информацију о томе шта их у сваком сегменту очекује.

* Чији текстови су вам посебно драги?

- Иницијална каписла била је новела Александра Тишме "Мртви угао". Наравно, знао сам за Андрићеву приповетку "Панорама" али ме је Тишмина микроскопска анализа читавог процеса одласка у биоскоп и урањања у филм подстакла да размишљам о потрази за сличним књижевним делима која приступају филму као значајном искуству нашег човека двадесетог века.

* Шта може да се закључи о утицају филма на наше писце и књижевност?

- Филмско искуство је било значајно искуство за наше писце. Од прве послератне генерације двадесетих година прошлог века, авангардиста којима је филм био прототип уметности новог доба, па све до новијих генерација писаца формираних после Другог светског рата којима је филм постао саставни део живота, а понекад и нека врста насушне потребе. Филм је утицао како на књижевну форму и књижевне поступке код писаца модерне тако и на преиспитивање саме улоге и значаја књижевности и филма у савременом добу код новијих писаца.

ЛЕГЕНДАРНИ "20. ОКТОБАР"

У једној од прича из ове књиге, под насловом War of the worlds, Слободан Шијан о првим одласцима у биоскоп пише:

- БИОСКОП "20. октобар", вестерни, Џон Вејн, Ћора, Гари Купер, техни-колор - и то је Шабаново масло. Са њим сам први пут ушао у ову јазбину / светилиште акционог филма. Његови рођаци су ту продавали семенке. Познавали су једног разводника у биоскопу, па је он, у замену за ову српску алтернативу попкорну, понекад пуштао циганчиће за џабе. Ја сам морао да плаћам карту, јер за мене тај "попуст" није важио. Још увек памтим неке посетиоце који би се обавезно појавили само ако иде "каубојац". Лица из биоскопске сале! Нека од тих лица виђао сам и много година касније у Кинотеци, на тим истим каубојцима, сада већ исфронцланим остацима онога што смо некада доживели, углавном филмовима Ентонија Мена, Џона Старџеса, Форда, Велмана...

Препоручујемо

Култура

0 0

ЧАСНИ ЖИВОТ У НЕЧАСНИМ ГОДИНАМА: Поводом ретроспективе дела Влатка Гилића на Фестивалу ауторског филма

15. 12. 2020. у 13:04

Култура

0 0

ХУМОР ЈЕ МОЋНА СТВАР: Пјер Жалица о новом филму "Концентриши се, баба", који се приказује на ФАФ

10. 12. 2020. у 10:23

Култура

0 2

СА МАРИНОМ ДО ДУБИНЕ ДУШЕ: Редитељ Борис Миљковић о документарцу посвећеном великој уметници, роману "Југословени", новом таласу

01. 12. 2020. у 13:48

Култура

0 1

СТРАХ ОД НОВОГ ПОГРОМА: Редитељ Душан Милић о завршетку филма "Мрак", чија се радња одвија у енклави на Косову и Метохији

25. 11. 2020. у 11:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације