IN MEMORIAM: Миливоје Мића Милошевић (1930-2020) - Стваралачка тесна кожа

МИЛИВОЈЕ Мића Милошевић остаће запамћен као један од најпродуктивнијих делатника у нашој кинематографији. Одмах треба рећи да је за све што је радио доживео врхунска стручна и друштвена признања и више од седам деценија оличавао врсног професионалца у српској култури, што је редак допринос.

Миливоје Милошевић / Фото П. Митић

Почео је, одмах после дипломе на Филозофском факултету (историја уметности) 1955. и то као новинар и филмски критичар листа "Борба", где је провео свој радни век пишући аргументовано и бритко о свим важнијим филмовима у нашој новијој кинематографији, као и о појавама које су обележиле своје доба. Од 1963. године почиње да режира филмове и то прво у жанру спортског филма, при чему открива изразити таленат за оно што је професор Славко Воркапић сматрао суштином филмске поетике: за кореографију природних покрета, који се, попут уметничког плеса, организују по монтажним принципима. Тиме је утицао на стварање целог једног поджанра у српском и југословенском филму са данас већ класичним кратким ремек-делима Concerto gimnastico (1963, са Николом Мајдаком), "За зеленим столом" (1965) и "Хокеј" (1965), вишеструко награђиваним на домаћим и страним филмским фестивалима.

Нешто касније, његово интересовање помера се према социјално ангажованим документарцима као што су били "За и против за" (1969, са Дејаном Ђурковићем, о јунској побуни студената 1968) и "Колт 15 ГАП" (1971, са Јованом Јовановићем), а затим прелази на дугометражне документарце попут филмова "Де Јонгови" (1975) и "Жуљ" (1988), који су, као и низ других, били добитници највиших признања у земљи и иностранству и југословенски кандидати за "Оскара". По том свом опусу Милошевић спада у најистакнутије ауторе Београдске школе документарног филма, у коју уноси ауторски ангажман, потребу за друштвеном променом и изразиту социјалну критичност, иначе главне одлике ове школе, која је представљала једну од најзначајнијих појава у историји српског филма. За овај свој изузетан допринос Милошевић је примио награду за животно дело на Београдском фестивалу краткометражног и документарног филма, 2009.

Као да га је неки унутрашњи немир гонио да непрестано буде у врху домаћих кинематографских збивања и стваралачки стално "излази из своје коже", Милошевић се крајем седамдесетих година прошлог века окреће нечем сасвим новом - тзв. популарном филму и жанру савремене филмске комедије са елементима бурлеске и читким критичким жаокама. Наговештај заокрета према захтевима публике и њеним интересовањима био је филм "Није него" (1978), први у сарадњи са писцем Синишом Павићем. Следеће остварење у овој серији, "Лаф у срцу" (1981), потврдило се као најгледанији филм године захваљујући срећно пронађеној формули "малог човека" који долази у сукоб са коренима друштвеног зла оличеним у Срећку Шојићу, бескрупулозном каријеристи у незаборавном тумачењу Милана Ланета Гутовића, који ће доцније постати главни лик филмско-телевизијске франшизе "Тесна кожа".

Први филм под овим насловом појавио се у Милошевићевој режији 1982, по Павићевом сценарију, са Гутовићем у главној улози и још исте године имао највећи број гледалаца у Београду - преко 500.000! Све до 1992, сличан одзив публике пратио је још пет наставака овог култног серијала, који је Милошевићу донео репутацију најкомерцијалнијег редитеља. Коначно, Шојић је израстао у неку врсту јунака нашег доба у Павићевој телевизијској саги "Бела лађа" (6 сезона, 90 епизода, 2006-2012), популарној политичкој бурлески са јаком нотом друштвене сатире, за коју иницијалну заслугу има аутор "Тесне коже".

Као веома озбиљан телевизијски стваралац, Милошевић се опростио од нашег екрана документарним серијалом "Тито - црвено и црно" (24 једночасовне епизоде, 2006-2007), слојевитом студијом једне историјске појаве и друштвених нарави тога доба, што је била основна црта Милошевићевих интересовања у једној од најбогатијих стваралачких биографија у нашем филму. Као утицајни члан Удружења филмских уметника Србије Милошевић је учествовао у бројним друштвеним активностима струке и дао велики допринос унапређењу положаја филмског уметника.

Препоручујемо

Култура

0 1

СВЕСТРАНИ ФИЛМСКИ ЛАФ: Одлазак редитеља Миливоја Миће Милошевића, врсног ствараоца, критичара, есејисте, ерудите

18. 11. 2020. у 12:03

Познати

0 5

ТУЖНЕ ВЕСТИ: Преминуо редитељ Миливоје Мића Милошевић

16. 11. 2020. у 18:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације