Култура

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ БЕКЈАРЕВА ЗА "НОВОСТИ": Тешко ми је у изолацији, навикао сам да будем нон-стоп у акцији

Novosti online

16. 11. 2020. у 21:22

ЈЕДАН од најзначајнијих српских глумаца Иван Бекјарев (74) преминуо је од последица вируса корона. Иза њега су остале маестрално одигране улоге, али и велики број интервјуа који ће остати упамћени. Преносимо вам у целости последњи глумчев разговор за "Новости", који је са Иваном у априлу ове године, урадила наша новинарка Вукица Стругар.

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ БЕКЈАРЕВА ЗА НОВОСТИ: Тешко ми је у изолацији, навикао сам да будем нон-стоп у акцији

НА сцену Југословенског драмског ступио је оне револуционарне 1968, а прву филмску улогу имао годину дана раније у делу "Боксери иду у рај". У међувремену, Иван Бекјарев (74) одиграо је око 150 позоришних улога, много филмских, али га је најшира телевизијска публика трајно "меморисала" као Курчубића и Деспотовића у популарним серијама Синише Павића. Остао је упамћен и као злогласни управник логора (Вујковић) у серији "Бањица", што му је те године донело и "титулу" ТВ личности целе ондашње Југославије.

- Добро сам. Као и сви, не излазим из куће. Морам да поштујем мере, једино што се трудим да победим анксиозност, јер ако неко није навикао да седи у кући цео дан, то сам ја. Увек сам у некој акцији. Велика је промена, али, у сваком случају, трудим се - прича о својим данима у изолацији за наш лист Иван Бекјарев. - Читам књиге које сам пропустио, а срећом у библиотеци их имам много. Радим сценарио за један кабаре: кад све ово прође, режираћу у зајечарском позоришту представу по књизи Владе Станковића "Задња пошта Тимок". Поставићу га на сцену са тамошњим глумцима. Влада је, иначе, спортски новинар, по његовој књизи урађен је и "Монтевидео, Бог те видео". Ово је договор одраније, а сад имам довољно времена да добро проучим материјал и дам дефинитивну верзију сценарија.

* Чујете ли се редовно са пријатељима и колегама?

- Зову ме, а и ја зовем неке које нисам чуо дуже од двадесет година! Стално сам у контакту са нашим најстаријим глумцем Властом Велисављевићем, који у последње време ради више него икад. Такође, са Цецом Бојковић размењујем духовите поруке "Вајбером". Има много тога што спада и у сферу црног хумора, али свеједно, мислим да ће нам помоћи дух који је, некако, уткан у наш менталитет. Он нас је и одржао у свим несрећама које су нас током многих година сустизале. Мислим да је Сервантес рекао да је хумор добар и испод вешала...

* Недавно се навршило пола века од када је у згради "Борбе" почео да се емитује Радио Студио Б, чији сте били први водитељ?

- То је, можда, и најлепши део мог живота. Прво и најважније, био сам млад! Ја сам Студио Б отворио седамдесете, значи, имао сам 24 године. А већ од 1968. био сам члан Југословенског драмског, у коме сам провео више од три деценије. И не само што сам тада био млад, већ сам имао много пара и могућности. Ништа ми није представљало проблем. Ето, ја сам зачетник водитељског концепта који је потукао слушаност свих тадашњих радио-станица за само три месеца. Драган Марковић и Слободан Глумац били су најзаслужнији за оснивање радија, од њих сам добио одрешене руке да радим шта хоћу. Речено ми је само да мало имитирамо Радио Луксембург, с препоруком да однос музике и говора буде три према један, у корист музике. Био сам "виновник" и првог великог трансфера, када сам прешао на Двестадвојку.

* Како је изгледао тај водитељски трансфер?

- На Студију Б радили смо по сменама, док сам ја већ увелико градио глумачку каријеру. И, наравно, желео да имам неку ауторску емисују. Кад су ме звали на Радио Београд, осмислио сам чувену емисију која се звала "Мислим на вас, мислите на мене". Ишла је у време поклопљених казаљки: почела би у десет до десет увече, и трајала до поноћи. Нема ко ми није био гост! Имао сам сталне рубрике, али и с великим задовољством рецитовао поезију уживо.

* Радио је постао важан медиј и "саговорник" у овим самотничким временима, лековитији од других који нас често затрпавају непотребним садржајима?

- Мени је увек био најважнији, додуше, и ја сам дошао у фазу да га слушам готово искључиво у колима. У кући немам навику да слушам радио, али и сада је бржи од телевизије - што је за новинарство најважније. Ових дана присећам се разних анегдота. Памтим да је у време мојих почетака била несташица лимуна у Београду. Позвао сам слушаоце да нас обавесте где га има, а кад су се јавили директно у програм, више није било дилеме да ли емисија иде уживо или не. Наравно, то сада можда делује и глупо.
о Не делује. Министар Расим Љајић је недавно најавио несташицу лимуна због застоја увоза из Турске...

- Ето! У то време су нас оптуживали и да смо творци брзог говора. Међутим, није било места таквим примедбама. Наш говор је само био природан, бржи од спикерског на који су до тада били навикнути слушаоци. Иначе, ја сам свој водитељски дар прво проверавао на радним акцијама, где сам био референт за културу и радио све програме. Још као гимназијалац ишао сам на две-три акције, на Аду Циганлију. Зато ме је Стево Жигон и предложио за радијског водитеља. То моје прво "добар дан" одвело ме је на насловну страну "Борбе", што је било незамисливо за глумце оног доба. И данас се поносим тим временима, пресрећан што сам живео и много тога доживео у једном лепом, племенитом добу.

РЕКРЕАЦИЈА

- НАЖАЛОСТ, не бавим се физичком активношћу. Жена ме стално саветује да морам нешто да вежбам. Некада сам и претеривао са рекреацијом - тренирао сам фудбал, кошарку, редовно ишао на скијање. Међутим, одавно сам престао да се бавим рекреацијом. Мораћу то да исправим. Можда је решење да ми син донесе неки собни бицикл, да бар нешто радим - каже популарни глумац.

04. 11. 2020. у 18:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 10

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17