Репортаже

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

Б.Субашић

27. 11. 2024. у 07:00

УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

- Овај значајан културни и историјски споменик, који потиче из 9. века, један је од најстаријих споменика хришћанске литургије на Балкану, и као такав има дубоко верско и културно значење за све Србе - саопштено је из Удружења.

Званична хрватска наука, међутим, сматра ову крстионицу спомеником најраније државности и црквености Хрватске! Уз њен горњи руб уклесан је натпис: "Ово дело показано учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава, и то у част Светог Јована Крститеља, да посредује за њега и његовог штићеника". Хрватска хипотеза гласи да се крстионица налазила у бискупији у Нину и да је Вишеслав први хрватски кнез, иако нема ниједног историјског извора који то потврђује. С друге стране, византијски цар Константин Порфирогенит у делу "О народима" наводи име српског кнеза Вишеслава.

- Једини познати словенски владар са именом Вишеслав с краја 8. и почетка 9. века јесте српски кнез који се помиње у делу Порфирогенита. Поред временског подударања и облик овог имена који се јавља на крстионици и у спису византијског цара је исти. Такође, земља српског кнеза Вишеслава пружала се у јужним деловима некадашње античке провинције Далмације, а најзначајније црквено средиште на том простору, између Сплита и Драча, био је Котор, на челу чије епископије се у ово време налазио свештеник по имену Јован. Он се помиње међу присутнима на црквеном сабору у Цариграду 787. године - наводи археолог Марко Алексић.

Ову тезу је 2016. потврдио чак и један од оснивача ХДЗ др Никола Јакшић, професор емеритус Универзита у Задру, рекавши да крстионица кнеза Вишеслава никада није била у Нину и да је направљена у Венецији као дар за "неког словенског кнеза" коме никада није испоручена.

- У Венецији остаје до Другог светског рата, када је по споразуму између Павелића и Мусолинија доспела у Хрватску - рекао је Јакшић. - Не зна се ко је био Вишеслав. Био је сигурно неки словенски кнез, то стоји у натпису. Сматрам да није био Хрват. У то време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав.

Мусолини је поклонио 1942. крстеионицу кнеза Вишеслава која је до тада чувана у Венецији, а никада раније се није налазила на територији Хрватске

Стару и некоришћену крстионицу из свог манастира су 1853. фратри капуцинери са острва Ђудека поклонили Музеју Корер у Венецији. Директор музеја Лазари и тадашњи европски стручњаци сматрали су да је она посвећена српском кнезу Вишеславу. Анонимни али утицајни ватикански аутор је у штампи тврдио, без икаквих доказа, да крстионица потиче из Нина. Затим је фратар Дон Лука Јелић, образован у ватиканском Заводу Светог Јеронима 1911. ископавао око жупне цркве у Нину и објавио да је пронашао темеље бискупије у којој се налазила крстионица. Ревизиона ископавања која је 1960. извео хрватски археолог Анте Суић раскринкала су превару. Суић је у извештају написао да не постоје "ни најскромније индиције" да је ту постојао баптистеријум, штавише да: "Сам 'баптистериј' из Нина треба да се брише из каталога споменика наше старохрватске и било које друге археологије".

Игноришу све научне доказе

ИСТРАЖИВАЊЕ археолога Анте Суића које је, 1960. године раскринкало превару фратра Дон Луке Јелића о крстионици кнеза Вишеслава, игнорисани су у хрватској и југословенској науци, као и став академика ХАЗУ Ива Петричолија из 1984. да је Јелићева "бискупија" плод маште.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 57

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Репортаже

0 9

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.

26. 11. 2024. у 13:17

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Репортаже

0 0

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Светлост којом сија овај град као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи, иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани, како православним Србима, тако и целом цивилизованом свету.

26. 11. 2024. у 11:57

ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име

Репортаже

0 0

ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име

СПАСИЛАЧКУ акцију "позлаћивања" Златибора младим златним боровима волонтери удружења "Дискавер Сербија" (Discover Serbia) почели су у последњи час, јер су у целој нашој држави остала само четири стабла племенитог дрвета по коме је цела једна планина добила име!

25. 11. 2024. у 20:00

ФРИЗУРЕ СЕ ПРАВИЛЕ И ДОК СУ БОМБЕ РЕДОМ ПАДАЛЕ: Најстарији фриѕерски салон у Србији за 90 година ниједном није ѕатворио врата муштеријама

Репортаже

0 0

ФРИЗУРЕ СЕ ПРАВИЛЕ И ДОК СУ БОМБЕ РЕДОМ ПАДАЛЕ: Најстарији фриѕерски салон у Србији за 90 година ниједном није ѕатворио врата муштеријама

МЕЂУ лепим, старим зградама у београдској Улици краља Петра, налази се најстарији фризерски салон у Србији.

25. 11. 2024. у 17:00

ПРАВЕ КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније

Репортаже

0 5

"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније

НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".

25. 11. 2024. у 07:00