НОБЕЛОВАЦ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ" Марио Варгас Љоса: Србија и Балкан имају важну улогу у стварању јаче Европе

ДОБРО сам, хвала богу! Током вишемесечне изолације био сам практично затворен, овде, у свом дому у Мадриду, посвећен искључиво читању књига и писању, што је лек за сваког писца.

Фото Printskrin

Срећом, кућа је довољно велика и има башту у којој проводим највише времена. Шпанија је била изузетно погођена овом пандемијом, а и сада је у Мадриду ситуација веома лоша, поново су враћене рестрикције и ограничења, и опет сам се вратио читању.

Овако, ексклузивно за "Новости", из удобности свог дома, одговара перуанско-шпански нобеловац Марио Варгас Љоса (84) на наше очекивано прво питање о здрављу у ово доба пандемије. Мада је после првог таласа короне себи дозволио више слободе, чак и понеко путовање у иностранство, сада се поново повукао у свој дом, међу књиге. Интервју, који смо водили преко апликације ZOOM јер "воли да види саговорника", започео је шаљивом констатацијом да "нормални разговори више нису у моди".

Фото А. Станковић

Повод за причу са аутором чувених дела "Град и пси", "Разговор у катедрали", "Јарчева фешта", "Авантуре неваљале девојчице"... јесте његов последњи роман "Бурна времена" (код нас недавно објавила "Лагуна", у преводу Бранка Анђића), у ком се вратио старим темама које су му донеле светску славу - диктаторима и диктатурама. Вешто преплићући историјске и књижевне јунаке, Љоса говори о пучу којим је 1954. свргнут председник Гватемале Хакобо Арбенс, да би на његово место, и уз помоћ САД, дошао пуковник и диктатор Кастиљо Армас.

Ипак, главна радња одвија се иза кулиса ових догађаја. Самопрокламовани "краљ пропаганде", због интереса велике америчке корпорације United Fruit, успешно је манипулисао масама и јавним мњењем, убедивши их да Арбенс "ради са комунистима". У време Хладног рата ово је била највећа "клетва" која је наилазила на оштру реакцију Американаца.

Фото А. Станковић

- То је био први fake news случај у Латинској Америци, а можда и у свету, и завршен је победом лажи над истином. Тада се није користио термин "лажних вести", али то је било управо то. За то је био заслужан један имигрант, Аустријанац, нећак Сигмунда Фројда, Едвард Бернејс. Њега је ангажовала моћна компанија United Fruit, која је експлоатисала Латинску Америку узгајањем и извозом банана, да спрече председника Арбенса да им наметне порез.

Он је новим аграрним законом терао све велепоседнике, и домаће и стране, да плате порез на земљу коју обрађују, односно, на милионе квадрата које је United Fruit користио бесплатно широм Латинске Америке. Бернејс је довео у Гватемалу угледне новинаре из "Вашингтон поста", "Њујорк тајмса", "Тајм магазина"... Захваљујући незнању Американаца о овој земљи, лако их је убедио да је Арбенс комуниста и они су почели да пишу невиђене глупости, попут оне да ће Гватемала постати део Совјетског Савеза. То је била смејурија, јер у то време није било једног јединог Руса у целој Гватемали, а да не помињем да је Арбенс био све супротно од диктатора.

Фото И. Маринковић

* Иако кажете да је то смејурија, људи и данас верују у ту лаж?

- Хакобо Арбенс није био комуниста! Напротив, захваљујући својој супрузи, Салвадорки која је студирала у САД, он се у својим одлукама угледао на САД, које су за њега биле идеал демократије и, да иронија буде већа, земља у којој су сви плаћали порез, па и United Fruit. Али, уз помоћ ЦИА, државни пуч је успео, Арбенс је свргнут и доведен Кастиљо Армас. И данас ми је невероватно како су угледни амерички новинари, познати по критичком ставу према САД, насели на ту лаж.

* Каква су ваша сећања на те догађаје?

- У то време био сам на студијама у Лими и цела операција је изазвала трауму код нас студената. Јер, веровали смо у демократију, у то да се добрим одлукама може реформисати и унапредити земља, као што је покушавао Арбенс у Гватемали. Када су га у томе спречили ЦИА и војска, то је дало импулс будућим војним пучевима, кубанском моделу, герилским покретима... Био је то увод у катастрофу за Латинску Америку, која ће потрајати дуго након тога. Уследиле су оружане побуне широм континента и деценије смрти, ужаса, војних диктатура. Данас је стање у Латинској Америци неупоредиво, али сматрам да морамо да се вратимо у прошлост како бисмо научили важне лекције, да се никад више не понови.

ПИСАЦ Марио Варгас Љоса, Фото ЕПА

* Борба са лажним вестима и манипулација јавним мњењем сада је постала свакодневица. Како препознати истину у том мору лажних информација?

- Веома тешко. Али, зато су нам потребни независни и одговорни медији. Лаж данас мора да се бори са слободним медијима којих, срећом, у демократским земљама има у великом броју. Нажалост, у диктатурама то није могуће, јер управо власт фабрикује највеће лажи како би задржала привид и убедила народ да су ствари много боље него што реално јесу. И у демократским друштвима се свакодневно боримо против лажних вести које нам се намећу као истине. То не само да уништава све поре друштва, већ изазива огромно неповерење људи у институције система. Сматрам да су fake news пошаст савременог друштва, али и врста популизма који је врло распрострањен у свету политике. Али, као што сам рекао, улога слободних медија је да раскринкају лажи и оголе истину.

* Може ли ту да помогне књижевност? Каква је њена снага?

- Много мања него некад, иако се данас и објављује и чита више. Данас, међутим, постоји велика понуда забавних садржаја, захваљујући развоју технике, људима се забава нуди преко телевизија, телефона, видео-игрица, па је књижевност скрајнута. Опасно је, међутим, ако култура запостави идеје у корист слика. Јер само идеје доносе промене, покрећу револуције, док маштовите слике које пласирају масмедији служе за краткотрајну и пролазну забаву. Добра литература поставља питања, критикује, покреће полемике... Нажалост, озбиљна и друштвено одговорна књижевност је маргинализована а њено место заузела је лака литература чији је једини циљ забава. Зато је образовање од изузетне важности. У школама се мора изучавати добра књижевност јер она развија машту и буди критичку свест, а то су најважнији чиниоци прогреса и напретка сваког друштва.

Фото архива

* У времену пандемије видели смо да су људи највећу утеху проналазили управо у култури - у књигама, у музици...

- То је истина, а има и један занимљив феномен. Баш јуче сам разговарао са мојим издавачем који ми је казао да је, уместо очекиваног пада, у Америци и у делу Европе продаја књига порасла. Захваљујући пандемији и изолацији, људи су поново почели да откривају чари књига и то је позитивна ствар у целој овој ситуацији.

* Како ће изгледати свет после пандемије? Очекујете ли неке радикалне промене после ових "бурних времена"?

- Верујем да ће, на првом месту, бити много мање ароганције у нашем односу према природи. Јер, захваљујући великом напретку науке и технике, људи су помислили да су овладали природом, а ова пандемија, која је изазвала хаос у Европи и свету, показала нам је да то није истина. Надам се да ћемо из овог искуства изаћи паметнији и одговорнији према окружењу, као и да ћемо убудуће издвајати много више средстава за здравствени систем. Јер, видело се да ниједна земља није била спремна да се суочи са тако великим изазовом као што је пандемија. Зато је важно да се улаже у болнице, у особље, у развој нових техника које ће нам омогућити да се боримо са епидемијама овог типа. Јер, у свету који је захваљујући напретку тако добро повезан, епидемију је тешко ограничити и обуздати.

* Осим са пандемијом, свет се тренутно бори против још једне пошасти - тероризма?

- Тероризам је реалност нашег времена, као што је био и у 19. веку. И тада су, као данас, највеће жртве поднеле најцивилизованије и најнапредније земље. То ће се дешавати и даље, зато треба развити адекватне механизме одбране, али оне који неће угрожавати слободу појединца. Нажалост, поједине владе искористиле су ове претње пандемије и тероризма да ограниче слободу људи, што је недопустиво.

* У ранијем интервјуу за "Новости" рекли сте да подржавате Србију на њеном путу ка Европској унији. Током пандемије видели смо да много тога не штима, да је заједништво ЕУ у кризи. Да ли и даље верујете да је Унија најбољи избор?

- Истина је да је било кризе у односима током пандемије, али то мора бити решено. Кад је потребан јединствен одговор и примена јединствене политике, то није лако постићи, јер до изражаја долазе наше различитости, које нису занемарљиве. "Брегзит", односно излазак Велике Британије, био је велики губитак, али се надам да ће схватити да је цена коју морају да плате за то превисока и да ће у будућности, на неки начин, поново бити део ЕУ. Јер, по мом мишљењу, без Енглеске, Европа је хендикепирана. Унија је комплексна и амбициозна творевина, али је од изузетног значаја за будућност. Не би ваљало да се светске силе деле између Кине и САД, јер Европа је колевка демократије и људских права и не сме да зависи ни од кога. Не би било добро да на светској сцени Европа нема представника, а то ће најбоље радити уједињујући се. Али, та унија мора да буде чврста и стабилна, мора да буде стуб, важан актер сваке будућности. Очекујемо и да Србија ускоро постане део Уније, као и све земље Балкана. Управо Балкан има важну улогу у стварању чвршће, праведније и јаче Европе.

Препоручујемо

Култура

0 1

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Интервју са нобеловцем Мариом Варгасом Љосом (ВИДЕО)

09. 11. 2020. у 11:10

Црна Гора

0 2

ОБНОВА КУЋЕ ИВЕ АНДРИЋА: Опрема се здање у Херцег Новом

04. 11. 2020. у 12:45

Култура

4 10

КУСТУРИЦА ЋЕ ПОМОЋИ ДА СТИГНЕМ У СРБИЈУ: Хандке најављује долазак, суморне дане пандемије проводи на свом поседу у Шавилу

16. 10. 2020. у 21:00

Свет

5 2

ДА ЛИ НОБЕЛ ЦЕНИ РАЗНОЛИКОСТ: Награду за 2020. добиле четири жене и ниједан црнац

10. 10. 2020. у 09:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације