ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ ЈЕ У СВИМА НАМА ГЛУМЦИМА: Радомир Раде Николић о пројектима, "Тома" и "Време зла", у којима има значајне улоге

ДА ли можете да замислите како за једним кафанским столом седе песник Мирослав Мика Антић, глумачка легенда и један од најдуховитијих мангупа Зоран Радмиловић, и српски блузер Тома Здравковић?

Фото Промо

Да ли би пожелели макар на пола сата да будете "четврта столица" за тим столом наше културне и боемске историје? Да чујете, прислушкујете, упијате, уживате у раскоши духа, хумора и стваралаштва тих уметника. Привилегију да "учествује" у тој магији, коју само уметност може да пружи, добио је глумац Радомир Раде Николић, који у филму "Тома" игра чувеног Зорана Радмиловића. Раде, иако рођени Београђанин, "прошврљао" је Европом и регионом. Детињство је провео код баке и деке у Немачкој, у граду Филингену, близу изворишта Дунава. Посебно је био везан за деку - војног пилота са којим је проводио много времена, и од кога је пуно научио о млазним авионима, спортским аеродромима, борилачким вештинама, оријентацији у природи, што је за једног дечака било опчињујуће.

Дане је проводио "преживљавајући" у шумовитој планинској области Шварцвалд и обилазећи бајковите пределе Боденског језера.

Биографија Радета Николића је све само не типична. Тренирао је бокс до 15. године и освојио три титуле јуниорског првака у полутешкој категорији. Прича нам и да је радио као комерцијалиста у једној озбиљној компанији, где је добро зарађивао, али је одлучио да напусти сигурност јапијевске каријере и упише глуму. Тврди "да када нешто одлучи, то и оствари". Са 24 године добија позив професора дикције бањалучке академије за глуму "који је сматрао да је даровит", и уписује АДУ у Бања Луци, као најстарији студент на класи. Касније је изучавао Lee Strasberg и Michael Chekhov методу у Загребу. У разговору је необично скроман, али не може се сакрити његово дуго и успешно присуство на нашој телевизијској и позоришној сцени. Запажене улоге имао је у серијама и филмовима "Дрим тим", "Мама и тата се играју рата", "Хотел Београд", "Слатке муке", "Нек иде живот", "Жигосани у рекету", "Такси блуз", "Ургентни центар" (у новој сезони игра шефа психијтрије"), "Јесен самураја", "Андрија и Анђелка", "Енклава", "Монтевидео, Бог те видео", "Вир", "Артиљеро", "Жене са Дедиња"...

Ових дана очекују га два велика пројекта, филм и серија "Тома Здравковић" и серија "Време зла".

Да ли једна улога може да преокрене глумачку каријеру у новом правцу? Да ли је то улога Зорана Радмиловића у филму о легенди наше народне музике Томи Здравковићу?

- Немам такав став према послу. Моја глумачка каријера је почела са првим професионалним ангажманом у Атељеу 212, када сам у представи Милоша Лолића "Мушка ствар"  био пас Ралф и лајао скоро сат и по без прекида. То је било 2007. године и сећам се да сам исти приступ имао том глумачком задатку као свим осталим који су касније дошли. Испод сваког лавежа написао сам реплику коју тај пас изговара и испробавао лавеж на правим псима. Сада када сам радио на лику Зорана Радмиловића, трудио сам се да упозам што више детаља о њему као човеку ван посла, погледам сав доступан материјал који је он радио као глумац и тако га приближим, што веродостојније, свима који буду гледали овај филм и серију, овог дивног и великог човека и глумца. Не радим свој посао тако да јурим успехе, већ само, цитираћу Зорана: "Изводим глумачке радове".

Фото Промо

Какви су вам утисци са снимања филма - сјајна глумачка и списатељска екипа је у питању, јака продукција стоји иза овог пројекта?

- Ради се о огромном пројекту у сваком смислу и мислим да је само тако могао да буде приказан живот једне истинске певачке легенде као што је Тома Здравковић. Сви су и више него на висини задатка, јер стварно је лепо бити део овако велике приче. Највише сцена имам са Марком Јанкетићем који тумачи Мику Антића и, наравно, са Миланом Марићем, који је Тома Здравковић у овом пројекту.

Улогу безвеременог Зорана Радмиловића добили сте на кастингу. Шта мислите, зашто сте изабрани баш ви да добијете ову престижну уметничку прилику?

- Није то питање за мене. Ја сам дао све од себе на кастингу да то не буде имитација великог Зорана, већ како га ја доживљавам док гледам његове култне представе, серије, ТВ драме и филмове. На моју срећу, играм у континитету у Атељеу 212 од моје прве представе па до данас, а господин Радмиловић је и даље присутан у глумцима који су га наследили. Свако позориште има своје великане који остављају свој печат у глумцима који остају после њих на сцени. На велику жалост, многи су нас прерано напустили.

Фото Промо

Готово сви глумци у нашој земљи, и млађи и старији, имали су испред себе величанствене узоре, врх уметничког глумачког стваралаштва на чијем пиједесталу стоји деценијама Зоран Радмиловић. Како сте га ви промислили, доживели и донели на велики екран?

- Глумачким занатом и љубављу према овом послу. Данас када су највеће звезде политичари, учесници ријалитија и они који се сврставају у ред великана јер имају огроман број пратилаца на друштвеним мрежама, не преостаје ништа друго него свој посао обављати најчасније могуће и тако барем мало направити равнотежу. Није то лако, али борба и мотив да се врате неке заборављене вредности, та борба за мене и за многе моје колеге никада неће престати.

За већину Тома је био један од наших највећих блузера, певача туге, а шта је био Зоран Радмиловић у нашој култури?

- Зоран је био велики глумац због свих својих добро познатих квалитета, али и због тога што није приступао раду на пројекту са мишљу да ствара уметност, већ да треба кроз своје умеће да донесе живот у улогу. Тако су и настајале његове чувене комичне етиде из свакодневног живота у култним представама. Колико је Зорана волела публика, толико јој је он и враћао љубав, па можда чак и више. Зоран је имао и велике драмске улоге. Причали су ми старији да су на сцени Слободан Цица Перовић и он остављали публику без даха. То бих истински волео да сам могао да видим.

Играте и у серији "Време зла". Такође је озбиљна продукција у питању, врхунски аутори и глумци, по роману "оца нације", Добрице Ћосића. Снима се пуно серија, за ове које као продуцент ради Горан Шушљик критичари и публика кажу да ће "остати за сва времена".

Са Светозарем Цветковићем, Фото Промо

Имате ли однос према томе да ћете бити део културне баштине?

- У питању је исто велики пројекат у режији Ивана Живковића који почињем да радим чим завршим улогу у "Томи". Не размишљам тако, чак ми то није ни пало на памет. За мене је то само још један диван велики задатак са новом екипом коме се веома радујем. Сви глумци и филмски радници који часно обављају свој посао, за мене су велики.

Спашће бркови, ваша коса ће бити посветљена, играте главног негативца у серији "Време зла". Ко је и какав је то човек? Којим психолошким и глумачким методама сте га бранили?

- У серији "Време зла" играм мајора СС дивизије, или, како су је још звали, Хитлерова лична гарда. Оног тренутка када камера почне да снима, мој задатак је да свим глумачким средствима браним сваки његов поступак у кадру. Он је суров, зао, миран, убица... Гледаоци су ти који суде.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације