АНЂА, КАО АНЂЕО НА ФРЕСКАМА: Како је Мештровићева скулптура, портрет сестре Надежде и Растка Петровића, доспела у Народни музеј Србије

У ЈАНУАРУ 1957. године, на страницама "Вечерњих новости", доајен српског новинарства Богдан Дечермић пише: "Из Индијане, САД, ових дана је код нас приспела једна пошиљка брижљиво упакована..."

Фото Народни музеј Србије

И одмах потом ексклузивно открива да је у њој биста Анђе Петровић, рад славног вајара Ивана Мештровића:

"Последњи потези у гипсу учињени су овог новембра. Међутим, лик модела вајар је задржао у сећању још пре четири деценије."

У бронзи потом изливен портрет најмлађе, рано преминуле сестре сликарки Надежде Петровић и Милице Луковић, књижевнице Милице Мишковић, дипломате, путописца и песника Растка Петровића, ускоро ће се наћи пред публиком, у после вишедеценијског пропадања обновљеном здању у Професорској колонији. Тачније, од фебруара, биће део поставке посвећене славној породици у "Меморијалном музеју Надежде и Растка Петровића", у Улици Љубомира Стојановића 25.

Мештровић је, како пише Дечермић, "био чест и радо виђен гост породице Мите Петровића", у кући на Палилули, која, нажалост, више не постоји. Као сестру своје пријатељице и уметничког саборца Надежде Петровић, ту је упознао ову, по својој наочитости изузетну студенткињу књижевности, која је говорила пет страних језика - француски, немачки, италијански, чешки и руски, свирала клавир и виолончело.

Фото Народни музеј Србије

- Портрет Анђе Петровић, настао 1956. године док је Иван Мештровић боравио на факултету Notre Dame у Индијани, јесте скулптура у бронзи, која је приспела у Народни музеј Србије у оквиру легата Љубице Луковић, сестре Надежде, Растка и Анђе Петровић - потврђује, за "Новости", историчарка уметности Лидија Хам, кустос збирке Југословенске скулптуре. - Легат који је укључивао кућу Љубице Луковић, породичну документарну и епистоларну грађу, као и уметничка дела, међу којима је био и Мештровићев рад у бронзи, поклоњен је Народном музеју 1967. године. Последњи пут излаган је у оквиру монографске изложбе Ивана Мештровић, коју је 2019/2020. приредила у Народном музеју кустос Вера Грујић.

Према Мештровићевом сведочењу, тек након што је скулптуру завршио, стигла му је поштом фотографија Анђиног портрета који је израдила њена славна сестра, подсећа историчарка уметности.

"Примио сам повећану фотографију портрета кога је правила покојна Надежда", пише вајар Анђиној родбини, којој је и упутио скулптуру. "Ова фотографија ми је стигла пошто сам већ бисту свршио. То ништа не мари, јер колико је год слика занимљива, она је Надеждина интерпретација Анђина лица. Уста и брада као она у анђела на фрескама..."

- Витка, префињена форма Анђине фигуре и лика, као и положај шака које упућују на племенити дух, сведочи и о нежним осећањима и сећању које је Мештровић неговао - објашњава за наш лист Лидија Хам. - Са задње стране портрета урезао је испис "Анђиној успомени ИМ". Портрет је настао у последњим годинама уметниковог живота и свакако је најмлађи Мештровићев рад у колекцији Народног музеја Србије.

А ко је била Анђа Петровић је питање, како је записао Дечермић, које је поставио једнога дана 1908. године у Јасној пољани и - Лав Николајевич Толстој:

"Писац 'Рата и мира' био је колико изненађен толико и радознао: ко је та жена која му се из Београда, из Србије, писмом обраћа и страсно моли да јој одговори шта он мисли о анексији Босне и Херцеговине од стране Аустрије. Ништа мање није био изненађен велики писац када је касније, на његово тражење, из Београда стигла Анђина фотографија. Уместо лика старије жене какву ју је он замишљао због зрелине и мисаоности којом је писмо било написано - Толстој је угледао лице младог створења, плавих очију и косе, лепу српску девојку од непуних осамнаест година."

Историја ће Анђу упамтити управо по овој кореспонденцији са великим писцем, која је била разлог што је Толстој објавио брошуру "О присаједињењу Босне и Херцеговине Аустрији". Било је то последње дело које је он за живота објавио.

"Мој успех је огроман, већи но сав рад свију наших дипломата, јер сам успела да заинтересујем за нашу праведну ствар највећег генија на земљи", записала је усхићено Анђа, којој је велики руски писац поштом слао и друга своја дела.  

Рођена 1891. Анђа, која је имала интересовања и за филозофију, уметност и историју, била је и лични секретар свом оцу Мити, помагала му у сакупљању грађе за његово дело "Стање финансија у Србији". Неколико пута боравила је у Чехословачкој и на скуповима жена држала предавања у којима се залаже за њихову једнакост у друштву. Умрла је у јануару 1914. Није напунила ни 24 године.

"Изгубила сам моју милу, добру и племениту Анђу-сестру. Ону најлепшу и најмилију међу мојим сестрама ... Била сам ван себе, мислила сам да ћу умрети и да више не могу преживети овај ужас и изненадну смрт њену ... Бејаше ми мезимица кућна, мој саветник, моја естетичка тачка у кући и породици и данас је немам..." писала је словеначком сликару Рихарду Јакопчичу Надежда Петровић, коју ће смрт покосити тек нешто више од годину дана потом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације