ИНТЕРВЈУ Мирослав Момчиловић, редитељ и сценариста: Без поправног за прошлост

КАШИКА, криминалац на заласку каријере, али и живота, добија један викенд са својим отуђеним једанаестогодишњим сином.

Фото З. Јовановић

Његова једина жеља је да током овог инстант-курса "мачо" васпитања, од сина, уметничке душе, створи мушкарца по својој мери, оспособљеног за улицу. Све то у врло ограниченом времену. Управо та журба, осећај временског теснаца, та његова жеља да га од петка до понедељка начини мушкарцем, ствара и комичне и мелодрамске ситуације. Јер, за живот и васпитање треба много више од једног викенда.

Овако, за "Новости", познати редитељ и сценариста Мирослав Момчиловић, најављује свој нови филм, тужну комедију "Викенд са ћалетом", која 29. октобра стиже у домаће биоскопе.

Фото З. Јовановић

Момчиловић објашњава да је у филму желео да покаже однос оца и сина, сина који се тек спрема да закорачи у свет и оца који је на заласку. Али, нити главни јунак може да врати живот уназад, нити дечак може да има другог оца. То је тај отац и то је тај живот, један једини.

- Познавао сам много тих старијих београдских мангупа, како се то некад звало, којима је овај филм на неки начин и посвећен. Та стара генерација полако нестаје са сцене, јер долазе млађи, агресивнији, бруталнији. Детињство и младост сам провео на Новом Београду, окружен типовима попут Кашике. Никад ми нико није наудио, штавише, неки од њих ће, вероватно, доћи на премијеру. Често сам доживљавао то како неко такав за кафанским столом прича о свом сину или ћерки, наздравља у њихово име, слави њихове рођендане у кафани, наравно, без слављеника. Онда, пред зору, схватиш да сина или ћерку није видео неколико година, његова љубав је само у речима.

о Које су то животне "мудрости" које главни јунак покушава да усади свом сину?

- Покушава да Огњена направи мангупом за два дана. Али, будући да није проводио време са њим, дечака је васпитавала мама, и он је под њеним утицајем израстао у осећајно дете, кога интересује уметност, иде на часове клавира... Кашика не може никако да се помири с тим, он жели да његов наследник буде мангуп, да уме да се побије ако треба, а он је све супротно. То је извор комичних ситуација и фрустрације главног јунака. Чини ми се да на крају филма Кашика, ипак, преломи на ону оптимистичнију страну.

о Чији поглед више одговара нашој реалности - ових "за клавиром" или оних "са асфалта"?

- Из очеве визуре, његов син је "у каналу", како каже у једној сцени. Кашика је одмалена одрастао на улици, ту је сазревао, он је алфа мужјак. Из перспективе таквог човека дечак који се са 12 година никада није потукао, посвађао, заиста је у озбиљном проблему. Из визуре клинца је супротно - био би у проблему да се туче. Као писац и редитељ трудио сам се да се не стављам ни на чију страну, већ да се убацим у главе јунака.

о Може ли се културом против насиља?

- Не! Мислим да су то два животна тока која иду један поред другог и ретко се укрштају. Код нас је увек тако било, никад није "победила" култура, то се неће ни десити. Али, не треба одустати од свог пута, морамо се борити. И овај филм је нека врста борбе. Не треба сметнути са ума да је та врста криминалних активности једина у којој је остала природна селекција. Ту увек побеђује најјачи, ништа се не добија "преко везе". На улици је закон врло суров, утицајно место у клану нико није добио на поклон. Протежирање, гурање, напредовање "преко везе" у том свету не постоји, док се у животу то превише често дешава. Наравно, не препоручујем криминал, али то је чињеница. Шеф клана није случајно ту где је, или је најпаметнији или најјачи, или обоје.

о Ваш јунак каже да су три стуба српства војска, црква и Звезда. Да вам се не наљуте "партизановци"?

- Неће, не верујем, има у филму и један део који је посвећен Партизану. Кашикина изјава је фраза која се често понавља, а како сам ја навијач Звезде, било ми је важно да је забележим.

о Кашика је типичан пример оних који су декларативно велики верници, а онда, попут јунака филма, погрешно изговарају "Оче наш"?

- Такав је наш однос према религији. Више од 60, 70 година били смо одвојени од религије и сада желимо да то наврат-нанос надокнадимо. И колико год да делује немогуће на почетку филма, захваљујући Кашикином неспретном шарму, дечак се ипак веже за њега. Детету је важно показати љубав. Не бих радио овај филм да немам неку врсту емпатије према таквим ликовима, али исто тако и према дечаку. Не можете да пишете и режирате ако немате разумевање према главном јунаку. А главни јунак је онај и само онај коме је нешто или неко важније од свега, чак и  од живота. У овом случају то је Кашики његов син. Верујем да ће због тога покупити симпатије публике, без обзира на његову криминалну прошлост.

Фото З. Јовановић

о Знамо колико је вама важан кастинг. Да ли сте добили глумце које сте желели?

- Нисам имао проблем да окупим екипу. Свима се допао сценарио и прихватили су улоге.

Мени су пробе јако важне, тако да смо много пробали, припремали се пре самог снимања. У шали кажем да сам глумце бирао по томе да имају што мање пратилаца на "Фејсбуку" или да их нема уопште на друштвеним мрежама. Чини ми се да се кастинзи за ТВ серије и филмове сада раде према томе колико ко има пратилаца, колико ће тај глумац да "допринесе" маркетингу и промоцији пројекта. Пошто ја немам пратилаца на "Фејсбуку", онда сам их тако и бирао, и одлучио се за old school.

Храбро је од вас што сте одлучили да премијеру организујете баш сада, док биоскопи раде у ограниченим условима због епидемије.

- Мислим да срећа прати храбре, а и не можемо стално да се склањамо, да чекамо боље дане. Околности су такве какве јесу, а ја верујем у публику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације