"ВЕЧИТО" У ДУХУ НЕИМАРА: Монографија у сусрет 15 година од смрти Богдана Богдановића (1922-2010)

ХОТЕЋИ да побегнем од једног мени страног, отуђеног света модерне архитектуре, зашао сам игром случаја у једну посебну област архитектуре у којој нема ни модерног ни немодерног у којој постоји само ВЕЧИТО.

Богдан Богдановић, Фото Архива Новости

Из ове мисли једног од највећих српских и југословенских архитеката, Богдана Богдановића (1922-2010), проистекао је назив пројекта "Вечито", у оквиру кога је век од рођења европски уваженог уметника обележен изложбом посвећеној његовим меморијалним комплексима, док се у сусрет петнаестогодишњице смрти појавило и јединствено монографско издање Центра за истраживање и валоризацију градитељског наслеђа "ВАМ". Аутор изложбе, која је после премијерног приказивања у галерији "Атријум" Библиотеке града Београда, обишла 13 градова у земљи и региону (Врњачка Бања, Сремска Митровица, Чачак, Власотинце, Књажевац, Беране, Крупањ, Ваљево, Мостар, Травник, Бихаћ и Сарајево), као и недавно објављеног зборника са радовима домаћих и међународних стручњака, је историчарка уметности мр Маре Јанакова Грујић.

- Писци текстова у овој публикацији, окупљени на заштити, чувању, проучавању, интерпретацији и култури сећања дела Богдана Богдановића, пошли су од уверења да се, иако највећи део Богдановићеве (цртачке) заоставштине данас није на југословенском тлу, најпотпуније и најобухватније истраживање ове сложене уметничке појаве може спровести само на локалном терену, пред самим спомеником - уз свест о историји, природи и људима, у његовом корењу - пише у уводном тексту мр Маре Јанакова Грујић.

Бела цркваFoto: Фото Предраг Новаковић, каталог "Вечито"

POGLEDAJ GALERIJU

Подухват "Вечито", како истиче, има за циљ да ово споменичко наслеђе, настало, после Другог светског рата, осветли на новом, комплекснијем нивоу, које се налази негде између науке и културе. Тако су у стварању публикације, по позиву учествовали представници научних и културних институција, али и слободни истраживачи, хроничари и пасионирани чувари Богдановићевог наслеђа.

Као аутори текстова у монографији, уз саму уредницу, заступљени су професор Александар Кадијевић, са београдског Филозофског факултета, историчарка уметности Милена Милошевић Мицић (Завичајни музеј Књажевац), архитекта Ивана Цветковић и историчар Ђорђе Стошић (Завод за заштиту споменика културе Ниш), Адем Адо Софтић (публициста и самостални истраживач, Беране),архитекта Срђан Гавриловић, виши конзерватор Хајна Туцић (Завод за заштиту споменика културе Београда), комуниколог др Дарио Терзић (Центар за културу Мостар). Али и професор Владимир Кулић са Државног универзитета Ајове (САД), музејски педагог Аида Шарац Бербић и конзерваторка Маида Гарић (Уметничка галерија БиХ, Сарајево), чачански књижевник и новинар Братислав Јевтовић, професор Татјана Мићевић Ђурић са Филозофског факултета у Мостару, историчар уметности др Максимилијан Дорословачки, филилог мр Миња Пјешчић из Торонта, историчар уметности др Иван Ристић, кустос бечког Леополд музеја, архитекта Адријана Шкорић (Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица), магистар књижевности и филозофије Роналд Панза из Мостара, као и његови суграђани архитекта Сенада Демировић Хабибија и Адмир Кулин.

- Никада исти, у уметничком смислу увек оригиналан и упечатљив, Богдановић је кроз "драматичну" монументалност и литерарни подтекст споменичке архитектуре повезао митско и надреално са савременим. Градитељство је поимао као антрополошку и уметничку дисциплину којој је главни циљ културно просвећивање, а посредно и сублимна друштвена катарза, након ратних траума које је и сам искусио, и које га никада нису напуштале. Штавише, немир који је осећао и вешто крио иза екстравертне природе и честих јавних наступа, управо је проистицао из болних сећања на стресну ратну епопеју - примећује у свом прилогу професор Кадијевић, подсећајући да је Богдановићево архитектонско и теоријско дело одликује духовно повезивање са скулптуром, графиком, археологијом, хеуристиком, магијом, симболичком гнозом и фантастиком.

У својим сећањима, названим, "Протомајсторове речи" др Иван Ристић, истиче како је Богдановић често говорио о писању латиницом и цртању ћирилицом, о језику бројева, математици речи, фабулирању, игри... Значењем игре у његовом стваралаштву бави се и Маре Јанакова Грујић:

- У ауторовом трагању за најдубљом суштином споменика, садржај и форма развијени су комплексно и симултано, кроз цртеж који има све карактеристике надреалистичког цртежа и у коме царује машта и сан, а потом и на градилишту које је схваћено као "игралиште" - карактерисали су га пуна слобода ауторског израза и проналазачки дух мајстора, неспутана слобода идејног креатора и дисциплина извођача - закључује уредница монографије "Вечито".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације