КОРАЧНИЦА СИМБОЛ БОГАТЕ КАРИЈЕРЕ: Књижевник, публициста и дипломата Милоје Павловић Каваја биће сахрањен у Aлеји великана
МЕНИ су многи рекли, познати политичари, јавне личности и пријатељи: био си директор Сава центра, директор Културног центра у Њујорку, написао ове и оне књиге, урадио ово и оно, али ћеш остати упамћен, ако судбина хоће, само по "Маршу на Дрину".
Фото приватна архива
Можда су у праву, испричао је у једном интервјуу књижевник, публициста и дипломата Милоје Поповић Каваја (1936 - 2020), творац стихова за чувену песму Станислава Биничког који је преминуо пре два дана у Београду.
Писац легендарних стихова корачнице "Марш на Дрину", који је рођен у Београду, а отворен дух понео је из Пљеваља где је провео детињство, оставио је за собом још велики број дела. Написао је четрдесетак књига, овенчан је признањима за песничка дела и у САД, носилац је Ордена Народног хероја Алжира. Дугогодишњи новинар, а потом политички функционер, за више од седам деценија живота, био је грађанин седам држава, а обишао је више од 70 земаља.
Као двадесетосмогодишњи младић, на педесетогодишњицу Церске битке, написао је стихове за композицију Станислава Биничког. Тада је био председник КУД "Иво Лола Рибар".
- Хор је хтео да изведе дело великог композитора. Не знам одакле ми храбрости, али сам написао стихове. Требало је написати речи које ће се певати уз оригинални ритам марша, садржати све оно што је инспирисало аутора композиције и дочарати дух тог времена - говорио је Поповић. - Речи су морале да буду у духу херојске борбе српског народа.
ПСЕУДОНИМ
КЊИЖЕВНИ псеудоним Каваја узео је по ланцу књижара "Браћа Каваја" који је пре Другог светског рата држао његов отац, написала је Јасна Јојић Павловски, ауторка књиге "Марш на Дрину - Велики рат преточен у песму". Узео га је на 70. рођендан да не би, како је рекао, умро са истим именом с којим је и рођен. То му је деловало досадно.
Фото приватна архива
Пошто су прве реакције биле изузетно повољне, продукција РТБ снимила је плочу на којој уз музичку пратњу Миодрага Јашаревића и оркестра "Царевац", "Марш на Дрину" пева Љубивоје Видосављевић.
- Сад кад размишљам о тој песми, имам утисак као да ми је неко издиктирао текст - говорио је Поповић. - Јер, шта је Станислав Бинички желео да каже својом музиком? Чини ми се управо ово. Осећао сам и био свестан да, како време пролази, расте углед мелодије Биничког, којој су речи дале додатни погон.
Годину дана након што је написао стихове "Марша" објавио је прву књигу - "Студенти и политика" за тај период једноумља било је револуционарно дело. Поповић је још у детињству заволео новинарство, али прави искорак у ову професију направио је после причa из Алжира које су га одвеле у "Политику". Одатле одлази на место саветника за штампу и културу Извршног већа Србије, а потом у Њујорк, где је био директор Информативно-културног центра Југославије, а због "Поеме о Њујорку", проглашен за песника године те метрополе.
НИКАДА НИЈЕ ПОСТАЛА ХИМНА
НЕКОЛИКО пута је песма "Марш на Дрину" била предлагана и за званичну српску химну. Песма "Боже правде" тада се није ни помињала, али су полемике око тога да ли једна песма која се, пре свега, изводи у кафанама, може да буде химна, биле готово идентичне и почетком седамдесетих (када су покренуте расправе да свака република треба да има и своју свечану песму) и деведесетих година (када је требало изабрати химну).
Расправљало се и у парламенту, а 1992. одржан је референдум. Највећи број гласова добио је "Марш на Дрину", али и поред тога у коначном исходу изабрана је "Боже правде".
По повратку у Београд, Поповић је постао први генерални директор Сава центра, а каријера га је затим водила до места у савезној влади. Разочаран распадом државе, опет је отишао у Америку, али се 1996. вратио.
Захваљујући његовом ангажовању основан је Легат градоначелника Београда Бранка Пешића, а и он је део своје заоставштине даровао "Адлигату". На иницијативу Удружења књижевника Србије и Удружења "Адлигат" биће сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ТРАМП НАПРАВИО УЖАСАН ПРОБЛЕМ ЗАГРЕБУ: Катастрофалне вести за Хрватску
ХРВАТСКА би ове године могла да остане без око милион долара вредне војне помоћи за обуку тридесетак својих официра након што је амерички Стејт департмент замрзнуо сву постојећу и нову страну помоћ широм света.
26. 01. 2025. у 09:48
КАКАВ КРАЈ АУСТРАЛИЈАН ОПЕНА! Овакво финале Јаник Синер - Александер Зверев је мало ко очекивао
Новак Ђоковић је Аустралијан опен 2025. морао да напусти због повреде која му није дозволила да до краја одигра полуфинале, а његов тадашњи ривал, Александер Зверев тако се пласирао у меч за гренд слем трофеј. Ривал му је био бранилац титуле, Јаник Синер, против ког је Немац руског порекла водио и у укупном броју победа у међусобним мечевима (2:1) и у досадашњим гренд слем мегданима (2:1), али се на крају радовао Италијан.
26. 01. 2025. у 12:29
НАКОН АМПУТАЦИЈЕ НОГЕ: Прво јавно појављивање Милића Вукашиновића, супруга у сузама (ФОТО)
РОКЕР је за домаће медије прогорио о здравственом стању и открио како се осећа након свега.
26. 01. 2025. у 17:15
"НИСАМ БИО СПРЕМАН ЗА ОВО ПИТАЊЕ!" Александер Зверев о теми чије разрешење и Србија чека
Јаник Синер не само да је постао нови/стари шампион Аустралијан опена, већ је и "тема дана" ван терена. Све због допинг скандала у коме се нашао, а који је згрозио већи део светске јавности. Нарочито српску, јер се овде на тенис гледа као на изузетно "чист" спорт, и у коме већ две деценије наши тенисери, поникли у врло тешким околностима, успевају да остваре изузетне резултате, како у мушкој, тако и у женској конкуренцији. Сама помисао на допинговање у тенису овде је веома страна, али не само овде, наравно - и стога не чуди што је баш та тема изазвала велику пажњу после завршетка надметања у Аустралији.
26. 01. 2025. у 15:55
ВИДЕЛА ЈЕ ДА ЈОЈ БИЈУ МУЖА, ММА БОРЦА... А онда се десило оно што нико жив није очекивао (ВИДЕО)
Борилачки спортови умеју да донесу неке потпуно невероватне сцене, а за једну од њих сада се побриниула - супруга борца.
26. 01. 2025. у 19:28
"СВИ СУ ЗНАЛИ ДА МЕ ВАРА" Дарко Лазић о разводу: "Цео град ми се смејао, а она се правила луда"
ДАРКО је развод тешко поднео, чак је и бившу супругу оптуживао за неверство.
26. 01. 2025. у 21:00
"СРАМ ТЕ БИЛО, ОАФЕ ШИЦЕ" Маск жестоко одговорио Шолцу због онога што је рекао у Давосу
АМЕРИЧКИ милијардер Илон Маск поручио је немачком канцелару Олафу Шолцу да треба да га буде срамота назвавши га "Оафом Шицом".
22. 01. 2025. у 08:22
"НЕМА ВИШЕ МИРА" Немачки генерал дао алармантну изјаву о рату са Русијом
ВИШЕ нема мира између Русије и Немачке, рекао је генерал Бундесвера Андре Бодеман у интервјуу за БР24, преноси РИА Новости.
20. 01. 2025. у 12:50
АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: Крах Обаминог брака и афера с Џенифер Анистон - Мишел се више не појављује с њим (ФОТО)
У АМЕРИЧКИМ медијима се све више шушка о наводној љубавној афери бившег америчког председника Барака Обаме и холивудске глумице Џенифер Анистон.
25. 01. 2025. у 20:22
Најновије из рубрике
МАЊЕ ВАЖНО ДА ГОВОРИМО, НЕГО ДА ПОСТУПАМО ПО СВОЈОЈ САВЕСТИ Intervju - Сања Савић Милосављевић, писац
ТРИ се гласа, три исповедне приче, преплићу и стапају у делу "Мартин удио" ("Бедем"), које је управо овенчано признањем "Београдски победник" као најбољи роман из прошлогодишње продукције.
26. 01. 2025. у 19:00
СЕЋАЊЕ НА МИЛКУ СТОЈАНОВИЋ: Вече оперске музике у Руском дому у Београду
У ЗНАК сећања на оперску диву Милку Стојановић (1937 - 2023), једну од највећих југословенских и српских уметница, ансамбл "Квартет фантастико" и књижевница Душица Милановић одржаће у Руском дому, 29. јануара, пригодно музичко вече.
26. 01. 2025. у 07:58
ПРИЧА О МАЈЦИ И ВЕТРУ: Светска премијера филма Стефана Ђорђевића на 54. Филмском фестивалу у Ротердаму
ДЕБИТАНТСКИ играни филм "Ветре, причај са мном" редитеља и сценаристе Стефана Ђорђевића имаће светску премијеру на 54. Филмском фестивалу у Ротердаму, који ће бити одржан од 30. јануара до 9. фебруара.
26. 01. 2025. у 07:15
СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ: У Меморијалном центру "Старо сајмиште" поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста
ПОВОДОМ 80 година од ослобођења концентрационог логора Аушвиц-Биркенау и обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, Меморијални центар "Старо сајмиште" организује у понедељак тематско вођење под називом "Сећање на жртве логора на Сајмишту (1941-1944)".
26. 01. 2025. у 06:45
МОНА ЛИЗУ СЕЛЕ У ПОДРУМ? Директорка Лувра Лоранс де Кар алармира на лоше стање највећег музеја на свету
Лувр стари. Највећи музеј на свету пропада. Тако истиче његова директорка. Лоранс де Кар је забринута. Написала је писмо министарству културе. У тајном допису наводи шта све не ваља.
25. 01. 2025. у 18:25
Коментари (0)