ВИМИНАЦИЈУМ КАО ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА: Археолошки институт објавио прву двојезичну луксузну монографију најпопуларнијег локалитета у Србији

ВИМИНАЦИЈУМ је најатрактивнији имагинарни град на свету, који је разорен и напуштен пре 15 векова, а ипак никада није престао да живи. Приче о њему нису утихнуле када је земља покрила срушене зидине и претвориле их у хумке прекривене лелујавом травом. Људи су отишли из Виминацијума пре 1.500 година, али он није нестао из људског сећања.

Улаз у научно-туристички центар / Фото из монографије Viminacium urbs et castra legionis

Античка престоница римске провинције Горње Мезије уцртавана је у мапе и када је била само идеја о којој су маштали путописци, историчари и авантуристи.

Захваљујући изузетним резултатима археолошких ископавања током последњих 20 година Виминацијум се налази и на сателитским картама света. Ових дана је добио своју прву луксузну монографију с насловом на латинском Viminacium urbs et castra legionis, у издању Археолошког института, на 675 страна (која је тешка 5,36 килограма). Прича у њој тече у два тока. Један је текст на енглеском и српском, који говори о граду, људима који су га тражили и истраживали и самим налазима, од дубоке праисторије до позне антике. Други ток приче тече кроз обиље цртежа, карата, шема и фотографија које нису обичне илустрације већ самостална визуелна сага.

Монографија је одштампана у само 500 примерака па је и пре него што је изашла на тржиште постала библиофилски раритет.

- Књига о Виминацијуму не говори само о римском граду и војном логору, већ о једном изузетном простору, нашем простору, који у себи има нешто необјашњиво што ствара изузетне градове, људе, догађаје - каже аутор књиге, проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института, оснивач и руководилац научног Пројекта Виминацијум. - Ова књига је започета још пре три века, од када је гроф Марсиљи, авантуриста у служби Венеције, пролазио овим крајевима и описао тадашњи изглед Виминацијума.

Foto: Краљ Александар и краљица Драга спонзори првих ископавања

POGLEDAJ GALERIJU

- Књиге наравно не би било без очева српске археологије, Михаила Валтровића и Милоја Васића, ни без мојих професора - каже проф. др Кораћ. Ја сам уобличио ововремено поглавље велике приче коју су наставили да пишу моји некадашњи студенти, данас етаблирани научници, који су стасали на Виминацијуму.

Захваљујући археолозима прича о животу, сјају и пропасти римског града и војног логора постала је светска тема, али све до сада она није имала целовиту презентацију у књизи. Монографије споменика културе су обично луксузне књиге које пишу врхунски стручњаци, али тако да их углавном разумеју само њихове колеге. Књига о Виминацијуму, иако обимна и тешка неколико килограма, не спада у "тешку" литературу. Она пружа обиље научних података који су презентовани тако да изазивају дечју радозналост, да се читају, гледају и разумеју.

Нарочито стари цртежи и карте распаљују машту јер се на њима простор на коме живимо види на другачији начин, као жива митска прошлост. Фотографије наших савременика, обичних људи, у римским костимима представљају нам становништво римске метрополе као људе сличне нама.

Данас се простор некадашњег римског града и војног логора Виминацијума, на више од 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије налази испод обрадивих површина, док су предмети из римског периода расути по њивама. После рушења у хунској најезди у 5. веку међу зидове Виминацијума се више нико никада није уселио. Он је по томе јединствен, јер су по правилу на темељима старих римских градова ницали нови. Наука не зна одговор зашто је Виминацијум изузетак. Зато аутор монографије каже да она није ни коначно ни довршено дело, већ само сведочанство овог времена за будућност.

- Виминацијум је мистериозно напуштен и сигуран сам да то није случајно, већ да би као временска капсула сачувао неку важну информацију - каже проф. др Кораћ. - Можда вам то не звучи баш научно, али шта уопште и може да се уради осим да се претпоставља када је истражено мање од пет одсто овог великог града. Усудио сам се да у књизи и на основу мало података доносим закључке, јер сматрам да је права наука велико путовање и игра. Грешке су њој дозвољене, јер ће они који долазе за нама знати куда не треба да иду. У ствари, само су ћутање, ограничавање маште и одважности недостојни науке.

Препоручујемо

Друштво

1 2

КОРАЋ: Нова открића о хришћанима у Виминацијуму

14. 09. 2020. у 09:11

Друштво

0 33

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ У СРБИЈИ: Ево шта су пронашли археолози у Виминацијуму

13. 09. 2020. у 09:00

Друштво

18 49

НОВОСТИ САЗНАЈУ! ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ: Најстарији помен Христа је у Србији

24. 08. 2020. у 09:00

Друштво

35 71

СПЕКТАКУЛАРНО ОТКРИЋЕ У СРБИЈИ: Археолози открили јерусалимске саркофаге - У ЊИМА САХРАЊЕНЕ ОСОБЕ СА БЛИСКОГ ИСТОКА

11. 08. 2020. у 08:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације