ИН МЕМОРИАМ: Преминуо филмски и позоришни великан - био је заљубљен у живот, љубав и хумор

ЗА мене је увек било важно ухватити живот, а у животу су најважније две ствари: љубав и хумор.

Фото В. Данилов

Човек мора да воли оно што ради, да воли људе око себе, и људи морају њега да воле, и мора да зна да мале ствари чине велики живот. А не може се живети без хумора. Хумор помаже да се преживе многе ружне ствари, зато су се и у концентрационим логорима људи смејали.

Овако је у једном од својих интервјуа за наш лист говорио славни филмски и позоришни редитељ, сценариста и глумац, оскаровац Јиржи Менцл (1938-2020). Велики мајстор "покретних слика", који је уз свог колегу и пријатеља, такође Чеха и оскаровца Милоша Формана један од симбола источноевропске кинематографије (припадају генерацији која је заједно са Иваном Пасером и Вером Хиталовом промовисала чешки "нови талас" који је постао релевантан у светским оквирима), напустио је овај свет у суботу, 5. септембра. Вест о одласку "филмског алхемичара", како су га називали критичари, у којима се изражава жалост његових колега из Европе и света, од јуче објављују бројни светски медији и портали.

Наша филмска публика Менцла памти по остварењима "Смрт господина Балтазара", "Бисери у дубини", "Строго контролисани возови" (Оскар 1966), "Шеве на жици" (номинован за Оскар 1985), "Хировито лето", "Стрижено - скраћено", "Просјачка опера", "Село моје мало" (Златни медвед у Берлину 1996), "Живот и прикљученија доброг војника Чонкина", "Служио сам енглеског краља"... Код нас је добио Златни печат Југословенске кинотеке који му је два пута уручен (први пут 1997, али је на путу за Праг изгубио награду, а потом 2003), и признање "Александар Лифка" на фестивалу на Палићу. Био је члан Америчке филмске академије, а 2004, у 66. години, током путовања по Азији и Тајланду, оженио се 40 година млађом Олгом Келиман, с којом је 2008. добио ћерку Ану Каролину.

“Строго контролисани возови“, Фото IMDb

Како, за "Новости", истиче редитељ Горан Паскаљевић, Менцл је био редитељ с којим се највише дружио за време својих студија на академији Прагу, и доста је утицао на њега.

- Већ је био овенчан Оскаром, а ја сам био тек студент филмске режије. Низ приватних животних околности нас је спојио, али духовно нас је највише зближило слично осећање за хумор. Менцлу сам посветио један од мојих најпопуларнијих филмова, "Варљиво лето '68", чак сам парафразирао и наслов његовог филма "Хировито лето". Он је био изненађен и тражио ми је да му набавим и пошаљемвидео-касету. Неколико година касније срели смо се на фестивалу у Индији, у Гои. Инсистирао је да одемо на пиво, пошто је желео да ми пренесе своје утиске о "Варљивом лету". Имао је само речи хвале, а ја сам од њих неизмерно "растао", јер ми је његова критика била најважнија. Сада сам неизмерно тужан. Менцл ће ми недостајати - каже наш славни редитељ Горан Паскаљевић.

Гост У Народном позоришту у Београду, Фото архива

Једног од најдаровитијих уметника чији живот и сам наликује узбудљивом филму, бројне колеге и пријатељи памтиће га и по великом образовању, господству, али и скромности.

Човек мора да чита, да се образује, да не би прогутао све глупости које око њега лете. Мора да остане свој, да стално сумња у све, и мора да буде скроман. Ја сам то добио у својој породици васпитањем, научен сам да поштујем старије, учитеља, пријатеље, родитеље. А надасве сам поштовао свог учитеља Отокара Вавру, од кога сам учио филм", говорио је Менцл за "Новости".

А на питање како је Оскар утицао на његову каријеру, и зашто, рецимо, као Милош Форман није остао да живи и ради у Америци, Менцл је рекао:

"Оскар не значи шта човек ради, шта жели да ради и на који начин, он је само престиж. Лакше добијате посао, али на то шта хоћете да радите, Оскар нема утицаја. Ја нисам желео да правим америчке филмове него чешке, зато сам остао. Тада је то било срећно време, били су такви услови да су млади људи могли да раде, а међу њима сам имао среће да будем и ја", говорио је славни оскаровац.

Фото архива

На сцену београдског Народног позоришта долазио је два пута: "премијерно" 2007. са Шекспировим делом "Веселе жене виндзорске", а четири године касније поставио је и оперу Прокофјева "Заљубљен у четири наранџе" - једну од четири оперске представе у целокупној каријери.

- Током свог живота видео сам неколико добрих комада, оних у којима радост силази са сцене. Сећам се представе која је на мене оставила снажан утисак. Имао сам 15-16 година, када је Бојан Ступица у Прагу режирао "Вече три краља". Тада сам видео шта значи када је глумац срећан на сцени - открио је, за "Новости", славни чешки редитељ, уочи његове премијере "Веселих жена виндзорских" у Београду.

За оба ангажмана "крив" је Божидар Ђуровић, који је први пут био директор Драме, а потом и управник националног театра. Како каже, за Менцла га је везивало изузетно поштовање, али и лично пријатељство које је трајало још од студентских дана у Прагу:

- Жарко сам желео да га позовем у Београд и чим ми се пружила прилика то сам и учинио. Његов план је био попуњен, радио је у позориштима широм Европе, снимао је филмове. Ипак, радо се одазвао - сећа се редитељ Божидар Ђуровић. - Пре свега, реч је о једном од најхуманијих људи које сам икада срео, с изразитом нежношћу према слабијем. Бавио се судбинама малих, напуштених и омаловажаваних људи. С друге стране, у сусрету с Менцлом плени његова иронија и самоиронија, јер је изашао из тог типично чешког шињела Хашека, Храбала и других највећих писаца ове земље. Био је ретко човечан и скроман, а бескрајно духовит. Посебно је волео да режира комедије и све што у себи није имало елемената хумора није га много занимало. Наравно, у његовом опусу су и другачије представе попут "Хамлета", на пример. И да не заборавим, био је и генијалан глумац.

Да је комедија његов превасходан избор, потврдио је и у разговору за наш лист истичући да му је императиве да "представа не сме да буде ни досадна ни депресивна".

- Драго ми је што сам упознао београдске глумце и с њима урадио "чисту" комедију. Стварам оно позориште које људи воле да посећују и коме се радо враћају. Истина, овде постоје неке другачије навике у послу, а ја желим да све буде тачно и прецизно".

Током шест недеља проба, ансамбл је водио стрпљиво и предано, подсећајући их често да бити професионалац значи "долазити на време и знати свој текст", а они су му се на крају извнили за своју "шармантну распуштеност". Да је све "опростио", потврђује његов поновни долазак у Београд четири године касније, када је поставио "Заљубљен у четири наранџе", успут похваливши оперске певаче да су много дисциплинованији од глумаца.

Препоручујемо

Култура

0 3

ПРЕМИНУО славни чешки режисер Јиржи Менцл

07. 09. 2020. у 00:03

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРА НА 13. БЕЛДОКСУ: Документарац Филипа Чоловића "Одакле потреба за мржњом"

06. 09. 2020. у 15:34

Култура

0 4

ВРАТА ВЕНЕЦИЈЕ ЗАТВОРЕНА ЗА СРПСКЕ УМЕТНИКЕ, АЛИ НЕ И ЗА БОШЊАКЕ: Иван Икић о забрани да присуствује премијери свог филма "Оаза"

05. 09. 2020. у 16:00

Култура

0 6

ИНТЕРВЈУ Горан Радовановић: Хандке је велики пријатељ Велике Хоче

23. 08. 2020. у 14:00

Култура

0 2

КЊИГА ВЕРНЕРА ХЕРЦОГА "О ХОДАЊУ ПО ЛЕДУ": Отворите прозор, умем да летим!

16. 08. 2020. у 18:00

Култура

1 5

РАТ И ЉУБАВ ЗА ДОРЋОЛСКЕ НОЋИ Филип Гајић осмислио фестивал "Светковина судбина, десет хиљада лиа"

08. 08. 2020. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације