Култура

НОВЕ НОРМЕ ПОЛИТИЧКЕ КОРЕКТНОСТИ УТИЧУ И НА КЛАСИКЕ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Од Агатиних "црнаца" не оста ниједан

Ана Попадић

01. 09. 2020. у 17:15

Чабраја: Сматрам да је претерано да ретроактивно мењате наслове књига, слика, песама, топонима

НОВЕ НОРМЕ ПОЛИТИЧКЕ КОРЕКТНОСТИ УТИЧУ И НА КЛАСИКЕ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Од Агатиних црнаца не оста ниједан

ПРЕ неколико дана у Француској је изашло ново издање култног крими-романа Агате Кристи "Десет малих црнаца" са измењеним насловом "И не оста ниједан". У духу политичке коректности, назив оригинала из 1939. године промењен је тако у готово свим европским земљама, осим Шпаније и Грчке.

"Десет малих црнаца" је најтиражнији кримић у историји, са више од 100 милиона продатих примерака широм света, а име је добио по народној песми из друге половине 19. века, око које се и врти главни заплет романа. Наслов је, међутим, од почетка био споран за Американце, па се већ прво издање (из 1940) разликовало од британског, а роман је добио име по последњем стиху поменуте песме "И не оста ниједан".

Како реч црнац у Америци има пежоративно значење, тако је из романа Агате Кристи избачено свако његово спомињање (укупно 74 пута), црнци су постали војници, а Црначко острво - Војничко острво. Поједина издања у Америци, али касније и у Британији, излазила су и под насловом "Десет малих Индијанаца".

- Нико не би требало да користи речи које су увредљиве за друге. У време када је написан роман језик је био другачији и користиле су се неке речи које су данас с правом забрањене - казао је Џејмс Причард, праунук и наследник Агате Кристи, оправдавајући најновију измену наслова у француском преводу.

ФИЛМ Црно-бело остварење Ренеа Клера "И не оста ниједан", из 1945. године

Осим Америке, остатак света дуго се држао оригинала. У Великој Британији крајем осамдесетих "црнци" су прво постали "Индијанци", а касније "војници". У 21. веку политичка коректност је добила на замаху у многим сферама, па је тако и роман Агате Кристи претрпео измене у бројним земљама. После протеста грађана у Хановеру 2002. због "увредљивог наслова" најављеног позоришног комада "Десет малих црнаца" Немачка је већ следеће године припремила ново издање романа "које не вређа никога". Сличне захтеве имале су потом различите организације у Данској, Шведској, Словачкој... па су објављени нови преводи са америчким насловом "И не оста ниједан".

Прошле године и Србија се нашла у друштву "политички коректних". Издавачка кућа "Лагуна" објавила је најтиражнији роман Агате Кристи, са новим насловом "И не оста ниједан", у преводу Александре Чабраје.

- Као неко ко се цео живот бави књижевношћу, сматрам да је у оваквим случајевима политичка коректност претерана, али разумем и прихватам чињеницу да је за некога та реч можда увредљива - каже, за "Новости", преводилац Александра Чабраја.

Наша саговорница додаје да је роман Агате Кристи "настајао природно, у складу са својим временом".

- Када се осврнемо на историју целокупне књижевности и уметности, схватићемо колико је бесмислено мењати ствари настале пре 100-200 година. За мене је та коректност нека врста пуританизма. Наравно, нормално је да тежимо равноправности у свим сегментима и да се боримо против дискриминације сваке врсте. Таква политичка коректност је нормална у јавном животу, за садашњост, али сматрам да је претерано да ретроактивно мењате наслове књига, слика, песама или, у овом случају топонима, односно, назива острва на ком се дешава радња - оцењује Чабраја и додаје да су у српском преводу, баш као и у горепоменутим издањима, "црнци" избачени у потпуности и замењени са "војницима".

НОВО Сцена из Би-Би-Сијеве серије из 2015. године

Филмови и серије

РОМАН "Десет малих црнаца" доживео је бројне адаптације на филму, телевизији, у позоришту. По најпродаванијем наслову Агате Кристи снимљено је неколико филмова, од којих је најпознатији црно-бели Ренеа Клера "И не оста ниједан", из 1945. године. Од филмова су још бројније телевизијске адаптације, а само Велика Британија снимила је три серије по овом роману, последња од њих приказана је 2015. године, у продукцији Би-Би-Сија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје (ФОТО)

Свет

0 13

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)

ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.

25. 11. 2024. у 18:13

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 7

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (2)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

Култура

0 0

БИОСКОПСКИ ХИТОВИ И ЦРТАЋИ: Два фестивала руске кинематографије истовремено у српским градовима

НАЈПОПУЛАРНИЈИ наслови у Русији биће на реперторару петодневног "Фестивала руског филма" и то од 27. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу.

26. 11. 2024. у 16:35

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

Култура

0 0

КЊИГА О СРПСКИМ СЛАВАМА: Промаоција у Етнографском музеју

ПОВОДОМ десет година од уписа породичне славе на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у среду 27.новембра у 18 часова у Етнографском музеју биће представљена књига која се бави савременим одликама прослављања породичног свеца заштитника.

26. 11. 2024. у 16:14

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман Смеј се ако имаш зубе Зите Руцке

Култура

0 1

СУДБИНА БЕЗ ФИЛТЕРА: Представљен роман "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке

РОМАН који читаоца не оставља равнодушним, "Смеј се ако имаш зубе" Зите Руцке (1964), овенчан је највећом књижевном наградом у Пољској "Нике". Код нас га је објавио "Службени гласник", у одличном преводу Милице Маркић.

26. 11. 2024. у 16:00

КАРАКТЕР ЈЕ У ЗЕНИЦИ ОКА: Фотограф Вукица Микача Ловрен о бардовима театра, Јасеновцу, неоствареним жељама

Култура

0 0

КАРАКТЕР ЈЕ У ЗЕНИЦИ ОКА: Фотограф Вукица Микача Ловрен о бардовима театра, Јасеновцу, неоствареним жељама

ДАН позоришта Атељеа 212 недавно је у горњем фоајеу обележен фотографијама Вукице Микаче Ловрен (25 црно-белих портрета), у току је и њена изложба "Омаж Слађани Милошевић", док је у Легату Петра Лубарде са осталим колегама добила прилику да уради фотографску реплику на једно уље на платну ("Арабеска у црвеном") знаменитог сликара.

26. 11. 2024. у 15:44

У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

Култура

0 0

У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

ПОДИЛАЗЕЋИ најнижим страстима све уметности су данас вулгаризоване до невероватно ниских граница, сматра Предраг Тодоровић, историчар и теоретичар књижевности, научни саветник Института за књижевност и уметност.

26. 11. 2024. у 14:15