ПОСТОЈИ ЛИ АЛТЕРНАТИВА ЗА НАШУ НАЈВЕЋУ СМОТРУ ПИСАНЕ РЕЧИ? Сајам књига не може без посетилаца

ДА ли ће последње недеље октобра капије Београдског сајма остати затворене за писце, издаваче и љубитеље писане речи биће познато половином септембра.

Фото: К. Михајловић

Тада ће бити донета коначна одлука о одржавању Сајма књига у Београду.

Поједини издавачи већ размишљају о алтернативним могућностима - о онлајн сајму по узору на сличне манифестације у свету или о фестивалу књига у више мањих места у граду истовремено. Други, пак, предлажу одржавање Сајма књига на отвореном - на Ташмајдану, у Кнез Михаиловој, на Калемегдану... Трећи сматрају да у време епидемије на сајам неће доћи неколико десетина хиљада људи, а да организовање манифестације са малим бројем посетилаца није финансијски одрживо.

- Нисам сигуран да бисмо имали публику на сајму ове године - каже Радомир Уљаревић, власник издавачке куће "Штампар Макарије". - Чак и кад би вирус корона нестао, људи из страха не би дошли. Град Београд и Београдски сајам годинама су зарађивали од Сајма књига, а сад би могли кроз ванредан откуп књига да помогну издавачима како би кад пандемија прође сајмови били добри као некад. Припремамо нова издања као да ће бити сајма, али, по свему судећи, те књиге ће остати у магацину. Сајам је пресудно важан због договора о дистрибуцији књига и начелне продаје. Држава би овог пута морала да помогне издавачима.

Пре два дана одржан је састанак представника удружења издавача, чланова Одбора сајма књига и менаџмента Београдског сајма на коме је једино договорено да се jош једном састану 15. септембра.

- Одржавање Сајма књига са знатно мањим бројем посетилаца је економски тешко одрживо и за организатора и за издаваче - сматра Иван Карл, градски секретар за културу. - Просечна дневна посета у нормалним условима је око 20.000 људи, а сада је у оптицају бројка од 500 људи на културним дешавањима у затвореним просторима. Чак и ту препоруку Кризни штаб тек треба да усвоји.

Карл је у међувремену затражио од колега са Београдског сајма да изађу са пројекцијом минималне фреквенције људи која је неопходна да би и сајам и издавачи позитивно пословали.

- Од Кризног штаба ћемо тражити мишљење да ли је изводљиво да се под сајамским куполама окупи предвиђени број људи. Сигуран сам да је најмањи број посетилаца по стандардима посете Сајма књига, далеко већи од онога што ће са најављеним релаксирањем мера бити дозвољено. Сагледаћемо све организационе, економске, програмске и пре свега здравствене аспекте одржавања Сајма књига и потом донети коначну одлуку - закључио је Карл.

Међу предлозима се нашао и тај да се смотра писане речи одржи у децембру и да ове године то буде новогодишњи Сајам књига.

- Још је све у игри - каже Дејан Папић, председник Удружења издавача и књижара и власник издавачке куће "Лагуна". - Овај сајам је на сваки начин проблематичан. Нико не може да претпостави каква ће бити ситуација у октобру, а ни у децембру. Организатор сајма су тражили став Кризног штаба по том питању и сајам се неће одржати ако он буде негативан. У случају да став епидемиолога буде неутралан или позитиван мораћемо да сачекамо 15. септембар. То ће бити последња прилика да се донесе одлука за октобар.

Папић сматра да ће посета сајму бити мања.

Фото: В. Н.

- Можда је још горе ако се сајам одржи, а не буде посетилаца. Сајам ће нарушити традицију успешности, издавачи ће имати фиксне трошкове каква год да је посета. Питање је колико би им се наступ на сајму исплатио. На последњем састанку није било речи о смањењу цена закупа, мада је то био један од наших захтева.

Велики фестивали књиге, попут сајмова у Москви, Пекингу, Единбургу, комплетну манифестацију преселиће у дигитални простор. Већина домаћих издавача, међутим, сматра да би то код нас био узалудан посао. Током целе године читаоци могу да наруче књиге преко сајтова издавача, а правити посебан сајамски сајт је огроман посао који тешко може да се заврши до октобра. Притом, интернет не може да замени традиционалан облик куповине књига, јер много људи га не користи.

- Најбоље решење је да се сајам књига не одржи ове године. Кратко је време за промене којима морамо да се прилагодимо - каже Зоран Хамовић, председник Удружења професионалних издавача и власник издавача "Клијо". - Издавачи неће моћи да раде у пуном капацитету, неће бити страних и домаћих писаца, осим најхрабријих, неће бити организованих долазака из унутрашњости Србије, нити из околних земаља. А, ако не будемо имали публику, како ћемо да платимо велике трошкове сајма. Сајам није донео одлуку да нам се преполови наплата простора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације