Култура

БЕСКРАЈНА САГА О РАТОВИМА И ЉУБАВИМА: Књига "Србија и Византија" доноси заборављена дела Божидара Ферјанчића

04. 08. 2020. у 14:39

ИНТРИГАНТНЕ приче о средњовековним српским и ромејским владарима, амбицијама, дворовима, сплеткама, браковима из интереса и бекрајним ратовима, сабране су у изузетној књизи "Србија и Византија", у издању "Службеног гласника". Уредници Византолошког института САНУ и "Службеног гласника" су издавањем овог дела спасли од заборава драгоцене радове покојног академика Божидара Ферјанчића, разбацане по научним часописима и зборницима.

БЕСКРАЈНА САГА О РАТОВИМА И ЉУБАВИМА: Књига Србија и Византија доноси заборављена дела Божидара Ферјанчића

Он је био наследник највећег византолога Григорија Острогорског, а научну славу стекао је уређивањем, превођењем и коментарисањем византијских извора за "Историју народа Југославије", темељних докумената за проучавање српског средњег века. Књига "Србија и Византија" представља мање познатог Ферјанчића, врхунског историчара који је владао изузетно лепим и разумљивим стилом приповедања.

Он средњовековни свет представља тако живо да код читалаца ствара утисак да пред собом имају врхунски трилер о људима и догађајима који су наши савременици. Читајући узбудљиве заплете његових описа средњовековне балканске политике, препознајемо основу драме у којој и данас живимо, само је сценографија нешто другачија.

Са тим земаљским Ромејским царством Србија је сваки час ратовала, а на духовном, културном и политичком плану оно јој је било неприскосновени узор, чију је баштину усвајала и чувала. Врхунац те саге о љубавима и гложењу, започињу творац српске нације Стефан Немања и цар Манојло Први Комнин, његов највећи покровитељ и најстрашнији противник, зависно од прилике.
Ферјанчић је кроз њихов однос приказао слику рађања моћне српске државе у најгоре могуће време. Немања започиње свој подухват баш када Манојло жели да врати стари сјај царству, а себи положај врховног арбитра у свим пословима хришћанске васељене.
Они су темељ Ферјанчићеве саге о средњовековној Србији и Византији, које су остале да живе у духовној стварности и када су нестале са историјске сцене као државе.

Стефан Немања са круном Византијског типа

Цар Манојло је у младом кнезу Немањи препознао изузетну личност и дао му титулу и наследни посед, у нади да ће га везати за себе. Показало се да је процена била тачна, када је реч о Немањиној изузетности. Он се, упркос царској вољи, изборио с браћом за положај великог жупана и повео рискантан рат с Византијом, тражећи савезнике у Венецији и немачком цару Фридриху Барбароси. Када су западњаци издали Немању, он се витешки предао да спречи одмазду над народом, што је очигледно оставило дубок утисак на цара. Овај га је одвео у Константинопољ да га прикаже светини у ланцима, а Ферјанчић преводи погрде царског хроничара Константина Манасија смишљене за ту прилику: "Ти ли си, о` рђо, који си наумио да умакнеш Христову помазанику.... и збацивши његов лак и племенит јарам да приђеш другом господару... спремао си да се понудиш уздама Алемана и Тевтонаца".
После тријумфа, цар Манојло скида Немањи ропске окове и показује му, као госту, лепоте највећег града света. Затим га мирно отпушта као савезника, знајући да је овај остао заробљен сјајем византијске културе, за коју је трајно везао и српски народ. Захваљујући Ферјанчићевој књизи сада нам је доступна исцрпна приповест о тој великој авантури духа која и данас траје.

Краљ Милутин добија ктиторску повељу од цара Андроника

Стварност чуднија од маште

НИЈЕДАН измаштани историјски лик и догађај не може да превазиђе фантазију стварности на простору Србије, показује Ферјанчићева књига. Од Немање до пропасти деспотовине, Србија је истовремено живела у непрестаним војно-политичким сукобима и нераскидивој цивилизацијској симбиози са Ромејским царством, Другим Римом, на Западу доцније названим Византија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПУБЛИКА БИЛА ШОКИРАНА ВЕНСОВИМ ИЗЛАГАЊЕМ: Споменуо и изборе у Румунији, сасуо Европи истину у лице

Свет

1 60

ПУБЛИКА БИЛА ШОКИРАНА ВЕНСОВИМ ИЗЛАГАЊЕМ: Споменуо и изборе у Румунији, сасуо Европи истину у лице

УЧЕСНИЦИ Минхенске безбедносне конференције слушали су говор потпредседника САД Џеј-Ди Венса готово без аплауза, показује снимак преноса његовог наступа на сајту Беле куће.

14. 02. 2025. у 17:34