АУТЕНТИЧАН И РЕДАК КАО БЕЛОГЛАВИ СУП: Ђорђо Сладоје посветио есеј Новаку Ђоковићу

В. Н.

30. 07. 2020. у 18:36

ИСТАКНУТИ песник Ђорђо Сладоје посветио есеј тениском шампиону Новаку Ђоковићу.

АУТЕНТИЧАН И РЕДАК КАО БЕЛОГЛАВИ СУП: Ђорђо Сладоје посветио есеј Новаку Ђоковићу

Архива ВН

- У годинама рата, санкција, бомбардовања и других невоља којима смо били изложени, Новак је побјеђивао за све поражене, усрећивао ојађене, тјешио неутјешне, усправљао клонуле, враћао наду безнадежнима – истиче писац у есеју на сајту КЦНС

- Ово је вријеме малих недовршених људи, духовно оскудних и морално неосјетљивих; вријеме медиокритета, упросјечених и професионално ограничених, без чула за друге и слуха за опште заједничке вриједности које надилазе сваку појединачну егзистенцију. Аутентичне личности и истинске величине ријетке су као бјелоглави супови. Али срећом још их има, а међу њима је свакако и Новак Ђоковић. Иако се о њему зна готово све, неће бити згорег да понешто поновимо и притврдимо.

Новак Ђоковић је врло рано испољио несвакидашњи тениски дар који су стручњаци на вријеме уочили и сугерисали његовим родитељима да га на сваки начин подрже. То, међутим, није било нимало лако, јер су Ђоковићи избјегавши са Косова и Метохије на Копаоник једва преживљавали страхоте деведесетих година прошлог вијека, које су обиљежиле и Новаково дјетињство. Ипак су, упркос свему, смогли снаге и нашли начин да се ставе у службу Новаковог талента. У томе су свесрдну подршку имали у чувеним тениским стручњацима Николи Пилићу и        Јелени Генчић. Њихову улогу и пресудни значај у формативним Новаковим годинама и он је истицао, с поштовањем и захвалношћу, кад год му се за то указала прилика. Новак је од самих почетака показивао, осим урођеног талента, и смисао за његову реализацију, што је код Срба веома ријетка особина. Према свједочењу његових родитеља и тренера, испољавао је изузетну упорност и спремност на свакојака одрицања која, као захтјеван спорт, врхунски тенис подразумијева. Отуда није чудно што је Новак веома брзо напредовао у сваком погледу. Откада је ступио на велику тениску сцену, Ђоковић не престаје да узбуђује свјетску, не само спортску јавност. Једне одушевљава, а друге нервира и често доводи до очаја и гњева.
У годинама рата, санкција, бомбардовања и других невоља којима смо били изложени, Новак је играо са највећима и побјеђивао за све поражене, усрећивао ојађене, тјешио неутјешне, усправљао клонуле, враћао наду безнадежнима… Као тенисер растао је у дуелима са великим тенисерима Федерером и Надалом. Они су, како стручњаци кажу, надмећући се непрестано увели тениску игру у вишу димензију која ће за многе остати недостижна. Новак је, према свим статистичким параметрима, најбољи тенисер данашњице, са добрим изгледима да постане највећи у историји бијелог спорта. Али успјех се нигдје и ником, па ни Новаку, не прашта тако лако.
     Велики дио свјетског јавног мњења не може поднијети чињеницу да припадник озлоглашеног народа буде на свјетским трону. То се не уклапа ни у политичке интересе великих, ни у рачунице моћних финансијера који у овај спорт улажу огроман новац; не виђа се ни менаџерима, новинарима па ни обичним гледаоцима. Сви би они да у главној улози виде некога из редова угледнијег и цивилизованијег народа. Отуда, једним дијелом, потиче тај очигледни отпор, анимозитет па и отворена, често оркестрирана мржња која упорно прати Новакове успјехе.
    Као примјер овако опскурног односа према једном од највећих спортиста свих времена може послужити недавно одржани „Адриа тур“ који је Новак организовао о свом трошку како би помогао колегама који једва преживљавају пандемијску кризу. Несрећним случајем, неки од актера овог хуманитарног турнира, међу њима и сам Ђоковић, заразили су се опаким вирусом, па је такмичење морало бити прекинуто, а на Новака се сручила права лавина критика, увреда, оптужби од стране јалових критизера. Тако је још једна од Новакових племенитих акција извргнута у сумњив, скандалозан и егоистичан чин – као да је он проузроковао корону и расијао је по цијелом свијету. А Новак је и сада, као увијек што ради, остао достојанствен, стоички подносећи нападе малих и анонимних који велике не подносе.
Треба рећи да ово није једина Новакова хуманитарна акција. Као амбасадор УНЕСКА, користећи се својом планетарном славом и утицајем, он свесрдно помаже сиромашној дјеци широм свијета, а преко своје фондације ради на обнављању и подизању дјечјих установа у неразвијеним крајевима Србије. А коме је још помогао овај јединствени и непоновљиви човјек – то вјероватно никад нећемо сазнати.
    На све увреде, нападе, па и отворену мржњу, Новак одговара побједама, уљудним поступцима, уз осмијех и понеки шармантни гег и срдачним обраћањима, готово увијек на језику домаћина, свеједно је ли то енглески, француски, њемачки, италијански, шпански… И никад не чусмо ниједну ружну ријеч, ни о спортским ривалима, ни организаторима, судијама, менаџерима, скупљачима лоптица, ни новинарима, ни публици која му звижди, немоћна пред једном истинском људском и спортском величином. А кад је западао у кризе многи су се радовали што га виде на кољенима. Међу злурадима увијек се, нажалост, нађе немали број и домаћих „навијача“.Он се, међутим, редовно усправљао и поново побјеђивао. Уз мало патетике, могло би се рећи да је Новак у своје спортско јунаштво удјенуо и нешто од чојства, како је оно схватано и упражњавано у његовој црногорској постојбини.
     Могао је Новак да бира земљу под чијом ће заставом играти. Тако би избјегао многе препреке, неугодне неспоразуме и зарадио неупоредиво веће богатство. Умјесто тога, он је ишао линијом јачег отпора, остајући непоколебљиво привржен својој отаџбини, која, треба и то рећи, није, осим моралном подршком, учествовала у његовој каријери. О Новаковом доприносу у ширењу угледа наше земље у свијету сувишно је и говорити. Треба се само присјетити дјечачке радости с којом игра и побјеђује у дресу Србије да бисмо се увјерили у његову истинску љубав према Србији и српском народу. То, међутим, не искључује наглашено поштовање које на сваком кораку показује према другим балканским народима, рачунајући и сународнике своје мајке, а што му правовјерни српски чистунци грубо замјерају.
   За све што чини на тениском терену и ван њега, Новак Ђоковић заслужује велико поштовање и дивљење и сваку врсту подршке у побједама и поразима. У поразима нарочито.
БИОГРАФИЈА

ПЕСНИК  Ђорђо Сладоје (1954) рођен је  у месту Клиња ( Херцеговина). Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву. До 1992. године живио је у Сарајеву, а од тада до 2007.године у  Врбасу где је био секретар Фестивала југословенске поезије младих и оснивач и главни уредник часописа "Траг".Од 2007.године живи у Новом Саду, и ради као уредник у Културном центру Новог Сада.
Један је од најистрајнијих гласова стражиловске линије у српској поезији. Добитник је бројних награда: листа "Младост", "Град писаца" - Херцег Нови, "Змајеве", "Бранко Ћопић", "Ристо Ратковић", "Пјесник - свједок времена", БИГЗ-ове, "Кочићевог пера", "Кондира Косовке девојке", "Печата вароши сремскокарловачке" и "Круне деспота Стефана Лазаревића", "Дучићева награда", "Жичка хрисовуља", "Јелена Балшић", "Скендер Куленовић", "Шантићева награда", "Петровдански вијенац", Награда "Душко Трифуновић", "Матијевић", "Змај Огњени Вук", "Марко Миљанов", "Велике Базјашке повеље", "Песничко успеније", Дисова награда...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (3)

ECOMONDO: Централно место за дијалоге о одрживим праксама, технолошким решењима и иновацијама