Култура

"ЛЕПОТА" ЗА МАРУ: Објављена непозната строфа великог српског песника

Д. МАТОВИЋ

23. 07. 2020. у 09:31

"СВЕ су моје жеље, Маро, у твојој глави: што год урадиш, урадила си и... проћи ће; све ће проћи. Још нешто, све ће се заборавити"

ЛЕПОТА ЗА МАРУ: Објављена непозната строфа великог српског песника

Ово је у споменар Марије Маре Пандуровић записао песник Владислав Петковић Дис. После много година споменар сестре песника Симе Пандуровића допао је у руке књижевном посвећенику, библиофилу и новинару Срђану В. Стојанчеву. "Новости" су прве писале да је у њему открио непознату строфу песме "Лепота" исписану Дисовом руком. После више од десет година цела песма први пут је и објављена. Нашла се у најновијем издању књиге "Најпесме Владислава Петковића Диса", коју је приредио Миодраг Радовић, а објавило Српско библиофилско друштво.

- Са страница споменара појавио се бисер - непозната завршна строфа песме "Лепота", како стоји у "Споменару" Маре Пандуровић, или "Увод у легенду Лепота", како је већ, чини се са рогобатним и неспретним насловом објављена у часописима и ранијим изборима из поезије Владислава Петковића Диса - објаснио је Радовић. - Дис је са Пандуровићем био у пријатељским односима и често га је посећивао. Једном приликом је маркантној и необичној Мари написао необичну посвету, а испод ње и песму "Лепота".

Песма је написана 1908. године.

ПРИЧЕ СА ЗАПАДНЕ БАНДЕ

ПРИРЕЂИВАЧ "Најпесама" Миодраг Радовић (на слици) објавио је неколико збирки стихова, а недавно је изашла и његова прозна књига "Приче са западне банде". То је први део саге, заправо антисаге, о балканској фамилији Лајер (на српском - лажов), симболичног имена, јер је, како каже, много тога лажно што производимо на Балкану.
- Ово је прича или роман у фрагментима о нама какви јесмо, сићушни и незнатни, кукавни и лажни каквима се представљамо пред другима испричана из перспективе једне раштркане и распаднуте породице која у данашњем свету не представља изузетак - каже Радовић. - Обухвата скалу од несретног краја 20. века и почетка 21. која нам доноси нека нова искушења на која ћемо се навићи и која ћемо савладати, јер она су за Балканца само још једна инстанца која га води од пропасти до просперитета.

- Рукопис песме "Лепота" није ме оставио на миру. Морао сам да истражим да ли је ова песма већ била објављена - написао је у поговору "Најпесама" Стојанчев. Трагање се завршило на књизи број 55 у едицији "Српска књижевност у сто књига", под насловом "Владислав Петковић Дис - Песме", у избору и са предговором књижевника Божидара Ковачевића. Књига је изашла 1959. године у Новом Саду. На страницама 178. и 179. налазила се песма "Увод у легенду Лепота", која је први пут објављена 1910. у илустрованом седмичном забавнику "Недеља". Када се упореде строфе и наслов објављене песме и пронађеног рукописа види се да су скоро идентични. Али, само на први поглед,
Стојанчев је открио да нису потпуно исте, почев од наслова па до броја строфа и појединих делова унутар стихова:

- Пронађени рукопис песме "Лепота" има укупно седам строфа, док их објављена песма има само шест.

Пронађена строфа у рукопису гласи:

"Кажи шта је било.
И ја слушам тако,
Смрт лагано иде,
осваја планету,
Гаси цео живот
неумитно тако
Ко победа вечна,
и у целом свету
Њен се корак чује:
све испуни собом
И завлада земном
и покори гробом."

- Кад сам пронашао овај непознати Дисов рукопис песме "Лепота", знајући за његов свеопшти песнички песимизам, њен наслов испунио ме је надом да је она можда ретка песникова жеља да пева о срећи и ведрини. Наравно, преварио сам се! И у овој веома реткој за Диса, рукописној заоставштини, песник пева о духу умрлих, гробу, мртвим речима и песми славуја, мртвим очима. Можда је те давне 1908. Дис желео да младом девојчурку остави знамен своје ретке ведрине. Али, очигледно је да је он волео, и једино могао да воли и осети лепоту на свој тужан и трагичан начин - закључио је Стојанчев.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

Свет

2 9

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.

18. 12. 2024. у 17:42

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

Свет

0 7

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.

18. 12. 2024. у 17:25