КАКО ЈЕ ОСВАЈАНА УМЕТНИЧКА СЛОБОДА: "Одложба није изложена" сведочи о програму без компромиса

У СУСРЕТ јубилеју - следеће године обележиће шест деценија трајања, о раду Ликовне галерије Културног центра Београда објављена је монографија необичног, али знаковитог имена: "Одложба није изложена".

Галерија КЦ Београд

У њој су сажета дешавања од 1961. до 2015, тачније одржавање 2.500 самосталних, тематских, ауторских, ревијалних изложби, све од прве поставке, на којој су била представљена дела Петра Лубарде.

Ова историјско-уметничка студија о београдском репрезентативном излагачком простору тако тумачи појаве које су утицале на развој ликовног живота, а које су потекле из Кнез Михаилове 6.

- Интригантан наслов на корицама не треба да збуњује; наведена реченица припада контексту забрањене изложбе која се у галерији (није) десила 1974. године, и у историји се памти као јединствени пример ликовне цензуре у југословенском социјализму, а иста на најбољи начин контекстуализује програм без компромиса и динамичну активност излагачког простора чија врата су била затворена за јавност само за дане државних и верских празника - пише у уводу књиге Гордана Добрић, садашњи кустос Ликовне галерије КЦБ.

А о забрањеној изложби Миће Поповића, на којој је била и спорна "Свечана слика" (Тито и Јованка у друштву белгијског краља и краљице), из текста Срете Бошњака сазнајемо:

"На дан отварања изложбе, 7. јуна 1974, у Културном центру Београда чекало нас је изненађење - целој институцији искључене су струја и вода. Те вечери КЦБ, препун слика Миће Поповића, у мраку и тишини, деловао је нестварно. Пред Галеријом посетиоци су почели да се окупљају још у рано поподне, док су у време отварања изложбе Кнез Михаилова улица и цео Трг Републике били препуни оних који су желели да уђу. Људи је било у улазима околних зграда, тискали су се на прозорима и балконима, било их је чак и на околном дрвећу."

А како се у различитим декадама освајала слобода уметничког изражавања, чита се из текстова наших реномираних критичара Јерка Денегрија, Јована Деспотовића, Радоње Лепосавића, Неле Тонковић, Бојана Ковачевића, као и некадашњих кустоса Станислава Живковића, Срете Бошњака, Александре Естеле Бјелице Младеновић. Уз ове ауторске и студијске текстове, монографија доноси и одабране есеје, рецензије и предговоре из каталога изложби, из пера наших и иностраних историчара уметности, теоретичара, али и уметника.

Галерија КЦ Београд

На 450 страница ове монографије побројани су и сви програми који су ту одржани до 2015. године, са именима излагача и називима изложби, термином одржавања, ауторима текстова и превода... Илустрована је црно-белим фотографијама уметничких дела, поставки, каталога изложби, пратећих програма и креативних радионица, преузетих из галеријске документације. У посебном блоку, у колору, објављено је око 30 репродукција слика, скулптура, излагачких амбијената из личних архива уметника, документација КЦБ, Музеја савремене уметности, Народног музеја и Галерије репродукција у Београду.

Галерија КЦ Београд

- Захваљујући локацији у пешачкој зони, јасној излагачкој политици, едукативним програмима, доброј медијској подршци и присуству на друштвеним мрежама, Ликовна галерија на малом простору од 120 метара квадратних остварује посећеност од 22.000 до 25.000 посетилаца на годишњем нивоу, са сталном публиком кују чине професионалци и љубитељи уметности различитих старосних образовних група - пише Гордана Добрић, кустос Галерије, али и уредница овог издања.

Галерија КЦ Београд

ПРИРУЧНИК ЗА ТУМАЧЕЊЕ СЛИКА

ПОСЛЕ малтене двадесет година бављења сликарством, успевам да употребљавам часовник, па је столица на слици "Да ли ме се још увек сећате?" тонула седам месеци у траву. Моје слике нису завршене и може се само на једној слици радити пет пута по седам месеци. Желео бих да још две-три слике насликам до краја живота - пише Радомир Рељић у тексту "Мали приручник за гледање мојих слика", који је пратио његову изложбу у КЦБ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације