Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани
УНИВЕРЗИТЕТИ Сапијенца у Риму, "Ломоносов" у Москви, Национални каподистријски универзитет у Атини и Филозофски факултет у Љубљани, после дужег времена ускоро ће добити лекторе за српски језик. Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписало је конкурс за ова места, а заинтересовани би требало да доставе пријаве и документацију до 10. јула, на адресу Министарства.
Фото: Новости архива
- Почели смо да јачамо мрежу лектората у свету, а посебно у региону - каже, за "Новости", министар просвете Младен Шарчевић. - Имали смо раније један архаичан модел, по коме смо се ослањали на реципроцитет: страна држава сноси трошкове нашег лектора, а ми њиховог у Србији. Тако смо дошли у ситуацију, после распада СФРЈ, да многе лекторате, посебно у земљама у којима је било проблема са финансирањем, узме Загреб и да они постану лекторати хрватског језика. Више тај проблем нећемо имати. Променили смо Закон о високом образовању и сада Министарство просвете има и јасну надлежност и могућност да финансира рад наших лектора. И даље ћемо задржати тај модел где је то могуће, али сада имамо и буџет за рад лектората.
ФИНАСИРАЊЕ И РЕЦИПРОЦИТЕТ
ПО правилу, лекторе би требало да финансира земља домаћин, али су ти износи мали, често и никакви, па земље које шаљу лекторе учествују у финансијама. Код нас се, међутим, дешавало да, рецимо, лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али да Грчка не узвраћа, па зато нема наших стручњака на катедрама славистике у Атини и Солуну.
Министар је потврдио да ће следеће недеље ићи у Словенију, где ће се срести са њиховим деканом Филолошког факултета, а тема ће бити управо лектори. У Љубљани би требало да постигну договор и о допунској школи на српском језику, коју ће похађати 1.500 деце.
- Планирамо и отварање једног лектората у Тирани. У Београду је тренутно у посети декан њиховог Филолошког факултета, проф. Сула. Он и декан нашег Филолошког факултета Љиљана Марковић потписали су споразум о сарадњи, који ће бити потврђен и на нивоу универзитета. Планирамо да отворимо лекторат и у Скадру, који би био везан за Државни универзитет у Новом Пазару, као и две допунске школе на српском, у Скадру и Фиеру - каже Шарчевић.
Проблем српских лектората практично се сада први пут решава у новом миленијуму. Некада је бивша заједничка држава слала на стотине лектора у свет, а међу њима су била и тако звучна имена као што је књижевник Данило Киш. Од 47 лектората, колико их је било 2000, данас је остало једва десетак. Многе катедре за српски језик преузели су у међувремену лингвисти који предају хрватски, босански, па и црногорски језик.
Фото: Новости архива
Да би се зауставило даље пропадање, крајем 2017, министарства културе, просвете и спољних послова формирала су радну групу, са представницима Филолошког факултета у Београду, а резултат је јачање мреже лектората.
ЗАКАСНИЛИ ЗА СУСЕДИМА
ПОСЛЕ распада бивше Југославије, новостворене државе су у циљу своје спољнополитичке афирмације издашно финансирале рад лектора за своје језике, а са наше стране ситуација је била додатно деликатна услед недостатка формално-правног оквира који би био прилагођен новим околностима, што је онемогућавало да српска страна довољно брзо и ефикасно реагује приликом ангажовања лектора за јужнословенске језике на страним универзитетима - сматра Младен Весковић.
- Из перспективе рада Министарства културе и информисања, кроз пројекте подршке превођења дела српских писаца на стране језике, као и кроз пројекте културних делатности Срба у иностранству, било је видљиво да су управо лектори и професори српског језика и књижевности и њихови студенти главни промотери српске културе у целини и најчешћи преводиоци српске књижевности на стране језике - истиче Младен Весковић, виши саветник у Министарству.
Расписивање четири конкурса je значајан корак у савладавању овог проблема, који је координисаним радом почео да се решава после састанка министра просвете Младена Шарчевића и министра културе Владана Вукосављевића, одржаног пре неколико година.
- Не треба заборавити да су лектори по правилу много више од научних радника, они су истински емисари српске културе и уметности, као и земље у целини - закључује Весковић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЂОРЂЕ ДАВИД У АГОНИЈИ: "Прогања ме саобраћајка, плашим се да ми се не врати на дете"
"АПСОЛУТНО сам другачији од те несреће..."
16. 02. 2025. у 21:15
БУРА СЕ НАСТАВЉА! Да ли је могуће? Ево шта ће бити са АТП листом после срамног "кажњавања" Синера који је признао допинг
Тениски свет је потресла информација да је Јаник Синер био позитиван на допинг тесту. И то двапут. У априлу 2024. је он сазнао да је "ухваћен на делу", а потом се бранио далеко од очију јавности, јер је читава ствар неким чудом била заташкана и нико осим најужих Синерових сарадника и оних који су вршили истрагу о томе нису ништа знали. Када је за то сазнао читав свет - већ је био ослобођен оптужби. Потом је Светска анти-допинт агенција (ВАДА) поднела жалбу, а онда се десио шок-обрт. И, он ће за последице имати и промене на АТП листи.
16. 02. 2025. у 12:23
ВАШИНГТОН ЖЕЛИ ДА УНИШТИ МОЋАН САВЕЗ: Трампов изасланик открио шта Амери планирају
СПЕЦИЈАЛНИ изасланик америчког председника Доналда Трампа за Украјину Кит Келог рекао је током говора на Минхенској безбедносној конференцији да САД желе да униште савез Русије са Кином, Ираном и ДНРК.
16. 02. 2025. у 08:36
"НЕДОСТАЈЕ МИ ЊЕН ЗАГРЉАЈ" Бојана неутешна после мајчине смрти: "Обујем њене ципеле и знам да је ту"
БОЈАНА истиче да је са мајком делила сензибилитет, али да су карактерно биле потпуно другачије...
16. 02. 2025. у 16:50
ПРОФЕСОР ЈЕРОТИЋ: "Када ову реченицу изговорите у браку - пишите пропало"
ВЛАДЕТА Јеротић, чувени српски академик, психијатар, лекар и књижевник, током дугогодишње каријере бавио се и браком, партнерским односима, конфликтима у породици. Његове мудре речима многима су биле водиља у кризним ситуацијама, а посебно савети које је имао за супружнике.
16. 02. 2025. у 17:35
ШЕШЕЉ О ПОДЕЛИ АНТАРКТИКА: Три моћне силе праве договор?
Председник СРС др Војислав Шешељ сматра да би САД требало да притисне Јапан да Кини врати Окинаву, а да остаје да буде подељен Антарктик.
16. 02. 2025. у 15:36
ПУБЛИКА БИЛА ШОКИРАНА ВЕНСОВИМ ИЗЛАГАЊЕМ: Споменуо и изборе у Румунији, сасуо Европи истину у лице
УЧЕСНИЦИ Минхенске безбедносне конференције слушали су говор потпредседника САД Џеј-Ди Венса готово без аплауза, показује снимак преноса његовог наступа на сајту Беле куће.
14. 02. 2025. у 17:34
ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ: Преминула у колима Хитне помоћи
ЈАСНА Бошњаковић, певачица и некадашња учесница шоуа „Никад није касно“, преминула је изненада у 48. години, на путу ка болници.
12. 02. 2025. у 16:05
РАСКРИНКАО ЕСТРАДУ: Пронађена књига Саше Видића
МОДНИ креатор Саша видић преминуо је 23. априла 2023. године. Радио је као стилиста многих личности, а са нкима је био толико близак да су му поверавали своје најинтимније тренутке из живота.
16. 02. 2025. у 11:54
Најновије из рубрике
БАРОКНИ ДРАГУЉ СРБИЈЕ : Наградни литерарни конкурс о Сремским Карловцима
У СУСРЕТ предстојећем Међународном сајму књига у Новом Саду, Новосадски сајам и Градска библиотека расписали су наградни литерарни конкурс на тему "Сремски Карловци - барокни драгуљ Србије."
16. 02. 2025. у 22:56
"МИ МРЕМО, МАТИЦА ОСТАЈЕ": На свечаности најстаријег храма српске културе уручена Змајева награда (ФОТО)
СВЕЧАНОМ седницом и песмом "Ми мремо, Матица остаје" аутора Раше Попова и Душана Михалека, освртом на минулу годину Матичиног председника проф. др Драгана Станића, уручењем "Змајеве награде" Верољубу Вукашиновићу и Томиславу Маринковићу,као и беседом проф. др Виктора Савића о Ђури Даничићу - Матица српска у Новом Саду обележила је у недељу вече 199. рођендан.
16. 02. 2025. у 22:54
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4): Чудесни језички вртови
ДЕЛА која доносе аутентичне светове и осветљавају човекове противречности.
16. 02. 2025. у 13:05
"НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ" АНАТОЛИЈА ИВАКИНА: У Кући Ђуре Јакшића изложба радова руског уметника
У КУЋИ Ђуре Јакшића 19. фебруара биће отворена изложба Анатолија Ивакина "На сунчаној страни".
16. 02. 2025. у 06:45
„ЗМАЈА“ САЊА СВАКО КО ПИШЕ ПОЕЗИЈУ: Верољуб Вукашиновић, лауреат најстаријег признања Матице српскe (ФОТО)
ПЛЕЈАДИ наших највећих савремених песника који су своје дело оверили најпрестижнијом и уједно нашом најстаријом поетском наградом коју је Матица српска у Новом Саду установила 1953. године, придружио се и Верољуб Вукашиновић, плодан и вишеструко награђивани писац.
15. 02. 2025. у 17:08
Коментари (0)