КУЛТУРА ЗА СВЕ (НЕ)ЈЕДНАКА: Полемика после одлуке Макрона да странци ван ЕУ плаћају скупље улаз у Лувр

Идеја француског председника Емануела Макрона, коју је у суштини преузеуо од министарке културе Рашиде Дати, да странци с пасошем ван простора ЕУ плаћају скупљи улаз у Лувр, изазвала је доста полемике и у земљи, и у иностранству.

КУЛТУРА ЗА СВЕ (НЕ)ЈЕДНАКА: Полемика после одлуке Макрона да странци ван ЕУ плаћају скупље улаз у Лувр

Фото: Горан Чворовић

Представљајући амбициозни програм опсежне обнове највећег музеја на свету због неадекватног простора и велике флуктуације, француски шеф државе је као решење за трошкове рестаурације навео и посебну тарификацију за странце почев од првог дана следеће године.

Француски "Либерасион" и АФП, белгијски "Либр Белжик" или швајцарски "20 минута" преносе вести у којима се истиче да ова идеја поставља и велики број практичних проблема, тешко применљивих у пракси. Између осталог, то би значило и перманентну физичку контролу идентитета сваке особе која уђе у музеј. Јавља се низ питања, попут оних шта ће бити с особама које имају двојно држављанство или са странцима који живе у Француској. Да не говоримо о "мешовитим" браковима у којима постоје различита држављанства, где би чланови исте породице плаћали другачију цену, што би створило и етичке проблеме. Вође организованих великих група имаће праву главобољу да утврде ко има право на нижу, а ко на вишу тарифу.

Представник јаког синдиката Се-Же-Те у Лувру Кристијан Галани ову меру сматра тешко спроводивом и дискриминаторском.

- То је противно једнаком праву на културу и уметност и ризикује да продуби већ постојеће социјалне разлике – каже Галани.

ПО УГЛЕДУ НА РИМ

Они који бране нови систем наплате, кажу да Французи и Европљани већ довољно плаћају кроз порезе за одржавање културних институција на свом тлу. У министарству културе истичу да таква различита тарификација, која је у суштини дискриминаторска према странцима, већ постоји у САД, Камбоџи, Италији, Мароку... Швајцарски дневник "20 минута" истиче, пишући о Лувру, да се од јула 2023. године плаћа и улаз у римски Пантеон у висини од пет евра, осим за малолетнике, школске групе, житеље Рима и ЕУ млађе од 25 година.

 

Има и оних који наглашавају да је Лувр, заједно са делима која се из целог света чувају у њему, планетарно добро, и да га, као такво, треба и третирати – једнако за све. Зашто би, на пример, Египћани плаћали скупље од Француза или Немаца да виде своје културно наслеђе из Колекције египатских антиквитета у Лувру која је једна од највећих у свету ван египатске територије?

Посебна тарификација би према плану француских власти могла годишње да донесе додатних око 20 милиона евра прихода, уколико би улазница, како предвиђа Емануел Макрон, коштала 30 евра за странце, и уколико годишња посета, уз побољшане услове, буде повећана на 12 милиона људи. Прошле године, Лувр је примио 8,7 милиона гостију, од којих 80 одсто странаца, међу којима 13 процената Американаца. Пред ремек-делима, као што је Да Винчијева Мона Лиза, тиска се од 20 до 30 хиљада људи свакога дана.

Као главну најаву француски председник је истакао изградњу, до 2031. године, испод спољног централног правоуганог трга унутар музеја, посебне сале за излагање Мона Лизе, до које ће постојати аутономни прилаз, без контакта са осталим делима у Лувру, уз плаћање посебне улазнице. Тренутно је изложена у највећој сали, заједно са Веронезеовом Свадбом у Кани, а у Паризу сматрају да посматрачи ових двају дела често сметају једни другима.

У први мах се претпостављало да ће целокупна обнова Лувра, на чије "застарело" стање се недавно жалила директорка Лоранс де Кар, коштати око петсто милиона евра, али је план амбицизнији и, стручњаци се сада више крећу ка бројкама од 700 до 800 милиона. Само би изградња поменуте засебне сале за Мона Лизу могла да кошта 400 милиона.

БЕСПЛАТНО

Приступ је бесплатан за све млађе од 18 година, затим за житеље ЕУ млађе од 26, али и за све намернике првог петка у месецу после 18 сати. Карту не плаћају ни хендикепиране особе с пратњом, наставници и професори, запослени у области уметности, дизајна, културе, архитектуре и археологије,  службеници министарства културе и њихови гости, чланови културних и уметничких удружења,  водичи семинара које организују министарства културе и туризма, новинари, незапослени с подручја ЕУ и ЕЕЗ... 

Француска кубури с буџетом, па је план да Лувр све финансира из сопствених извора, уз минималну државну помоћ. Новац би требало да стигне из испоставе Лувра у Абу Дабију у Саудијској Арабији,  али и од мецена из целог света, нарочито из САД. Такође, и од поскупљења карата за странце. Државне субвенције опадају из године у годину, са 111 милиона 2022, на 103 милиона 2023 и 99 прошле године. Лувр је од карата и донација зарадио 141 милион 2022, а годину дана касније 161 милион. Испостава у Абу Дабију донела је 2023. чак 83 милиона.

Улаз у Лувр данас кошта 22 евра. Власти очекују да би Лувр могао, уз повећану цену улазница, углавном сам да "изгура" обнову у следећих десетак година, док би држава у првом "цугу" у овој години из буџета издвојила 10 милиона за прве студије изводљивости.

После Лувра, у Паризу размишљају о томе да систем скупљих карата примене и на Дворац у Версају и Музеј Орсеј. Копља се ломе око Богородичине цркве у коју је улаз (још) бесплатан...

 

 
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)

СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)

У ПЕТАК је у Белој кући одржан састанак између америчког председника Доналда Трампа, потпредседника Џеј Ди Венса и Владимира Зеленског, а сусрет је прерастао у експлозивну и жестоку расправу.

28. 02. 2025. у 23:12

БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

"НАТО бомбардовање 1999. се често посматра као кључни догађај у међународном систему након Хладног рата, посебно због начина на који је обликовао геополитику, међународно право и односе између НАТО земаља и Русије, и ако би било поједностављење рећи да је то директан окидач садашњих конфликата, то јесте допринело дугогодишњим тензијама које су евалуирале у данашњу глобалну динамику".

01. 03. 2025. у 14:49

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНА ПОНУДА ПО СЈАЈНИМ ЦЕНАМА