СА ЋИЛИМОМ ДО МЕКСИКА И КИНЕСКОГ ЗИДА: Уметница Милица Живодиновић, широм планете представила дела инспирисана српском баштином
ГДЕ год да у свету представља своја уметничка дела и књиге, Милица Живадиновић са собом носи и пиротски ћилим.
Овој београдској уметници, управо су пиротске шаре инспирација за сликарска, али и дела примењене уметности, пре свега накит. Али и подручје изучавања, јер је о њима објавила две монографије- "Орнаментe Србије" и "Чаролију пиротског ћилима - колекција породице Николић".
А као својеврсни амбасадори наше народне традиције и умећа, углавном су је ћилими из колекције Николић, ове године пратили на изложбама и предавањима, од Мексика, преко Париза и Пекинга, па до Врања и Стразбура.
Према речима ове ауторке која је дипломирала на Академији лепих уметности у Версају, а потом докторирала естетику и теорију уметности на Универзитету Париз 8, са темом која се односила на опус Миће Поповића, у сусрету са људима из других култура посебно јој је важно да њени слушаоци и гледаоци могу да дотакну ћилиме, изблиза виде њихово јединствено, двострано ткање. Колико год да су ове народне рукотворине непоновљиве у својој лепоти, саговорница истиче да су истоврeмено и нешто што нас, обликом и значењем повезује са светом.
- Где год да сам била у свету, људи су увек препознавали сличност са шарама нашег ћилима, јер је у њих уткана универзалност, нешто што је део колективно несвесног - објашњава Живадиновићева која је пролетос у Мексику учествовала на 15. Сајму занатства, при тамошњој Високој школи у саставу Националног института за лепе уметности и књижевност (институцији сличној САНУ). - Изложба "Калеидоскоп Србије", приказује историјат пиротског ћилима, начин на који се он прави, али и избор најлепших шара. Ту је била и моја, савремена интерпретација шара, кроз слике и накит, а представила сам и обе монографије.
После разговора са професорима и студентима, показали су јој радионице за ткање:
- Сличности са нашим су веома уочљиве јер се у Мексику такође користи вертикални разбој за ткање - истиче уметница.
Гостовање наше уметнице, као и изложба, која се, касније, током лета преселила дуж главне авеније Морелије, главног града савезне мексичке државе Мичоакан (под заштитом је Унеска), реализовани су на иницијативу амбасадорке Татјане Цонић.
А са Милицом су у Пекинг, где је имала промоцију у Културном центру "Иво Андрић", кренула три пиротска ћилима:
- На њима сам током предавања могла да покажем основне шаре, и како изгледа ткање ћилима са два лица. Заједно са кинеском публиком смо пронашли паралеле између наше орнаментике и њихових традиционалних шара на народним ношњама једне од њихових најстаријих култура.
Подршка за "Пјера"
КАО члан жирија, Милица Живадиновић је недавно подржала и конкурс нашег листа "Пјер". О важности чувања критичког начина мишљења, које се негује кроз карикатуру, каже:
- Важно је неговати идеју да критика мора да постоји. Битно је да људи имају став, нарочито млади.
Уследио је повратак кући, у Врање, град нераскидиво везан за њеног прадеду, нашег великог писца Бору Станковића, где је имала изложбу у Галерији Народног музеја.
- У лето 2020. године први пут сам крочила у Врање у спомен-кућу мог прадеде Боре Станковића у којој сам почела да откривам одговоре на питања које сам себи постављала дуги низ година. Била сам више него изненађена кад сам на довратку угледала ћилим на коме се налази шара готово идентична у форми и у бојама као на једној од мојих слика - присећа се уметница. - Софра, која је једна од основних и најстаријих шара се налази и на накиту који ручно осликавам. На изложби је међу експонатима место нашао и врањски ћилим из моје колекције, као нека врста доказа о тој несвесној вези коју сам имала са својим коренима. Незаобилазна чињеница је и да је баба Злата свог унука Бору одгајила тако што је ткала.
У Врању је Милица изложила и слике из свог претходног циклуса КосмоОко на којима је приказан Месец - такође чест лајтмотив у делима њеног прадеде:
- У Врању је било је веома емотивно и имала сам огромну тему. Све време сам размишљала како би оно што радим оценио мој прадеда. Како се би се мој рад уклопио у његов критеријум да "уметност није уметност ако не побуди племенита осећања и љубав према ближњем свом".
Људи најчешће изузетно позитивно реагују када чују да је праунука Боре Становића, а саговорница верује да је то зато што је он још увек међу највољенијим нашим писцима:
- Недавно ми је преводилац Мина Ђурић рекла како је на Филолошком факултету и даље његово дело најчешће бирано као тема семинарских и мастер радова. Шта год да је писао задирао је дубоко у људске емоције, али и у анализу друштва.
У породичном сећању, како тврди, мало је остало успомена, јер је њен отац, Борин унук, син најстарије од његове три ћерке, рођен тек после пишчеве смрти. И сама је у Врање, први пут дошла као одрасла особа. Али, према свом славном претку осећа не само дуг, већ и страховопштовање. Недавно је веома орбрадовало објављивање књиге "Рањав и жељан", немачког слависте Роберта Ходела, иностраног члана САНУ, посвећено Борином животу и делу:
- Уз свој превод на немачки Бориних приповедака, аутор је прво написао пишчеву краћу биографију из које је настала ова предивна, научно утемељена књига, у којој је до детаља обрађен Борин живот и дело, али период у току Првог светског рата и после окупације.
Два наступа у Паризу
ИЗЛОЖБА под називом "Два лица", у априлу, у нашем Културном центру у Паризу, паралелно је представила избор пиротских ћилима из најзначајније збирке коју баштини Етнографски музеј, и ликовну интерпретацију на платнима и накиту саговорнице. А у сарадњи са овим, али и Музејом примењене уметности, наступила је и неколико месеци касније на 19. Самиту франкофоније.
- Французима је блиско осавремењивање традиције - прича уметница која је један део живота провела управо у француској престоници.
Ових дана саговорница се запутила за Стразбур, где је приређена њена изложба "Радост наслеђа" у Палати при Савету Европе. Уз слике, књиге и накит, пажњу публике привлачи и видео-рад Калеидоскоп Србије такође инспирисан мотивима са пиротског ћилима.
- Интересантно је да на свим крајевима света, осим у западној Европи, постоје шаре сличне нашима. Иако није директно део њиховог културног наслеђа, наша орнаментика је Французима јако интересантна јер су они увек отворени да приме неко ново знање из других култура - закључује уметница, чија је бака по мајци била Францускиња, која је после удаје дошла да живи у Србији.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)