ТИТО, КРАЉ И РОКЕНРОЛ ЗА - 200.000 ПОСЕТИЛАЦА: Неда Кнежевић, директор Музеја Југославије, о рекордној посети овој институцији
ОВИХ дана у Музеју Југославије дочекаће 200.000. посетиоца у 2024. години.
Фото Музеј Југославије
Рекордна цифра ће тако до 31. децембра бити и премашена! Крајем прошле године, кроз ову институцију која негује сећање на две бивше државе (прву и другу Југославију) прошло је 135.000 гледалаца. О тако значајном повећању интересовања публике, као и о програмима и концепцији самог музеја, за "Новости" говори директорка Неда Кнежевић.
- Чак је и тим Музеја изненађен таквим порастом броја посетилаца у односу на прошлу годину - тврди Кнежевићева. - Огромно интересовање јавности побудила је изложба "Јежева кућица", која је освојила не само симпатије публике, већ и сјајне реакције критике. Посетиоци са нама и даље контактирају тражећи да погледају бар део те поставке, а током њеног трајања организовано је преко 200 радионица са децом од предшколског до средњошколског узраста.
- Посебан допринос изложбе је и сарадња са Заједницом глувих, која је резултирала филмом који доноси превод и адаптацију поеме на српски знаковни језик. Сценарио, извођење, костими, режија, снимање и монтажа су у потпуности реализовали припадници Заједнице глувих. Овај видео биће укључен у школски програм за глуву децу. Изложба је замишљена као место сусрета различитих генерација. Била је интерактивна и разиграна и трудили смо се да вратимо Бранка Ћопића у фокус музејске и читалачке публике. Поред уметника и истраживача, укључили смо и децу као сараднике и резултат је био одличан. Уз велики број посетилаца, којих је викендом било и више од 2.000, изложба нам је повећала број пратилаца и на друштвеним мрежама.
о Нека врста искорака је и актуелна изложба посвећена краљу Александру Првом Карађорђевићу?
- Овом изложбом освојили смо још једну циљну групу, школску децу и студенте, који у програмима имају изучавање краља Александра. Велики изазов за цео тим Музеја је био изразито кратак рок за реализацију изложбе, али и то што нисмо имали предмете из међуратног периода. Из тог разлога смо паралелно радили и на истраживању и набавци предмета и на реализацији поставке. Највише материјала позајмили смо из Хрватске и Словеније, чиме смо потврдили одличну сарадњу са тамошњим институцијама, али и успостави сарадњу и са Француском. У међумузејској сардњи учествовале су и наше институције Етнографски музеј, Народни музеј, Галерија Матице српске, Патријаршија, Двор и друге институције. Неко ме је недавно питао шта бих променила у свету музеологије, рекла сам, много више међумузејске сарадње на локалном и глобалном нивоу.
Музика као феномен
о У "Музејској лабораторији" сте отворили још један нови, могући рукавац тумачења југословенске прошлости, кроз сарадњу са "Рок музејом"...
- Музеј Југославије и удружење "Рок музеј" пронашли су заједнички интерес у баштињењу, чувању и промовисању наслеђа рокенрола, и неговању и материјалних и нематеријалних елемената тог феномена. Поводом Дана музеја, изложили смо инструменте, носаче звука, документе, разноврсни штампани материјал. Оснивањем Музеја рокенрола, ствара се предуслов да предмети који сведоче о историји рок музике буду препознати као део баштине.
о И сам садржај изложбе, који се бави периодом краљевине, нешто је ново за МЈ? Фото Музеј Југославије
-Ми смо и на неким ранијим изложбама с различитим темама Краљевине Југославије озбиљно дотицали улогу и значај краља Александра, али још увек већу пажњу привлаче изложбе које се баве послератним периодом. Поводом Дана државности изложили смо TUREEN краља Петра II, откупљен на аукцији. Иако је изложба "Чувајте (ми) Југославију" изазвала велико интересовање, на друштвеним мрежама и даље се више реагује на онај период Југославије који људи имају у свом сећању.
- Музеј је матичан за све феномене, од идеје, почетка стварања, па до распада Југославије. Било је врло тешко израдити методологију рада везану за матичност, која се односи на нематеријално културно наслеђе. Оформили смо мултидисциплинарни тим и одлучили се да прво ван Музеја евидентирамо југословенско наслеђе, а фокусирали смо се на мултиетичност, еманципацију, прогрес, културно и уметничко наслеђе, култ владара, социјализам и постјугословенске културне процесе.
о И до чега су дошли?
- Ове године је наш тим обишао Србију, и од маја до данас, истражио 78 локација. И то 11 локација у Нишу, исто толико и у средњем Поморављу (Јагодина, Параћин, Ћуприја, Сењски рудник), 22 - у источној Србији (Мајданпек, Бор, Зајечар, Књажевац, Неготин, Кладови), 34 у југоисточној Србији (Смедерево, Пожаревац, Алексинац, Сврљиг, Пирот, Димитровград).
Тренутно су колеге на терену у области Санџака, где ће се истражити додатних 27 локација. Направљени су теренски извештаји са фотографском и видео-документацијом, а неки од кључних закључака је да установе заштите (музеји, архиви, заводи за заштиту споменика), пружају најјаснију слику југословенског наслеђа кроз грађу којом располажу. Библиотеке и позориште захтевају додатну анализу, кроз препоручене листе књига, драма и филмова. Ту су и домови културе, јединствен феномен, окосница културне еманципације, мултиетичних догађаја и образовања током социјализма, као и невладин сектор и приватне колекције и колекционари, као неисцрпни извор материјала, који ће нам бити у фокусу током даљег рада.
Протоколарна активност
НЕДАВНО смо у једном дану кроз Музеј провели 150 гостију Безбедносно-информативне агенције из афричких земаља, које је четворо кустоса провело кроз наше изложбе и музејски комплекс. Обављамо и озбиљну протоколарну активност наше земље. Сваке године угостимо велики број делегација које долазе у Србију.
о Годинама се великом посећеношћу Кући цвећа објашњавао феномен Музеја Југославије, што сте успели да промените...
- Постали смо жива институција.Ту су увек атрактивне теме наших изложби које смо реализовали, затим едукативни програми. Грађење Музеја који припада свима, где се сви осећају сигурно и позвано за нас је од изузетне важности, како у избору програмских тема, тако и у прилагођавању инфраструктуре. Наш колектив је мали, али имамо велику мрежу спољних сарадника, од стручњака који су нам у управљачким телима, до студената који су чланови нашег Студентског клуба. Захваљујући свима њима ми прихватамо 200.000 посетилаца ове године. Интересантни смо јер смо Музеј идеје о једној држави које више нема.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Рођена је У ЛЕСКОВЦУ, али знате ли одакле заправо Слобода ВУЧЕ КОРЕНЕ?
ГЛУМИЦА Слобода Мићаловић са поносом истиче своје порекло.
17. 12. 2024. у 17:04
УДАЛА СЕ АДРИЈАНА ЛИМА: Бивша српска снајка променила и презиме, показала прстен (ФОТО)
ЈЕДНА од најлепших жена света у тајности је стала на луди камен.
17. 12. 2024. у 22:08
СИНИША МИХАЈЛОВИЋ ПИТАО МАЈКУ ДА ЛИ ЈЕ ХРВАТ ИЛИ СРБИН: "Само једном ме је било срамота"
На овај дан је преминуо Синиша Михајловић, а тим поводом је наш некадашњи репрезентативац, потом и селектор, а тренер више италијанских клубова - постао је (изнова) главна спортска тема у Хрватској.
16. 12. 2024. у 20:00
РАЗОЧАРАЛИ СЕ Цеци родитељи једну ствар никада неће опростити: "Мој успех им није био довољан"
ЈЕДНУ ствар јој "никада нису опростили"...
17. 12. 2024. у 21:01
"ИЗЕТБЕГОВИЋИ ЦЕО РАТ БИЛИ НА ЈАДРАНУ": ХДЗ политичарка бесна
ХРВАТСКА Европарламентарка Жељана Зовко (ХДЗ) открила је данас да велики број политичара у БиХ ради против интереса Хрватске, а имају хрватска документа и лукративне послове.
17. 12. 2024. у 20:10
ПОГИНУЛА НАКОН ШТО СУ ИЗВУЧЕНИ ЊЕНИ БРОЈЕВИ: Ана добила око 2 милиона динара и новцем СПАСИЛА ЖИВОТ, а онда доживела трагедију
НЕСРЕЋНА жена погинула је у тешкој саобраћајној несрећи.
17. 12. 2024. у 21:42
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Најновије из рубрике
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Смрт као смешна фарса
РЕДИТЕЉ Никола Завишић и драматург Периша Перишић су Молијеровог "Уображеног болесника" у Народном позоришту лоцирали у (апокрифну) 1673. годину, када, како историја позоришта бележи, Молијер умире после четвртог извођења "Хипохондра" (француски алтернативни наслов текста), у којој је играо Аргана.
18. 12. 2024. у 08:30
МУЗИЧКА РАДИОНИЦА МАЈСТОРА: У Кинотеци ће вечерас бити отворен легат Зорана Симјановића
ЛЕГАТ композитора и професора Зорана Симјановића (1946-2021)који је потписао музику за скоро седамдесет играних филмова, више од педесет ТВ филмова и серија, педесет анимираних и кратких филмова и близу пет стотина рекламних спотова, биће свечано отворен вечерас у 19 сати, у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1).
18. 12. 2024. у 08:00
КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОД ЦЕТИЊА ДО МАРСЕЉА: У Музеју Војводине изложени лични предмети српског монарха (ФОТО)
У МУЗЕЈУ Војводине у Новом Саду до 31. марта 2025. године трајаће изложба "Краљ Александар I Карађорђевић - од Цетиња до Марсеја", аутора Веселинке Марковић, Сузане Миловановић и Александра Петијевића.
17. 12. 2024. у 20:08
ОБУЗДАВАЊЕ ОКЕНА У 111 СЛИКА: Академик Тодор Стевановић у Галерији РТС представља дела из различитих циклуса и периода
ПРЕ тачно пола века, 1974. године, боравећи студијски на крајњем северу Данске, академик Тодор Стевановић је извео перформанс у коме је заустављао океан. А од уторка, 17. децембра, у галерији РТС, овај наш ликовни ветеран показаће како се обуздава океан и то на чак 111 радова на платну!
17. 12. 2024. у 17:46
ОЛОВКА ЦРТА - ФИЛМСКЕ СЕКВЕНЦЕ: Изложба Вељка Вучковића, лауреата награде за цртеж "Владимир Величковић", у галерији "Хаос"
ТРАДИЦИОНАЛНО, галерија "Хаос" у децембру представља нове лауреате награде за цртеж Фондације "Владимир Величковић".
17. 12. 2024. у 17:19
Коментари (0)