Култура

ПРИЗОРИ ИЗ ДУБИНЕ ПОДСВЕСТИ: Изложба "Аутоматски цртеж - поводом стогодишњице надреализма" у Салону Ото Бихаљи-Мерин

М.Краљ

30. 10. 2024. у 12:49

ВЕК уметничког правца који се у Београду истовремено рађао и развијао када и у Паризу, обележиће и Музеј наивне и маргиналне уметности у чијем ће Салону Ото Бихаљи-Мерин у Београду (Немањина 3/10), сутра у 18 часова, бити отворена изложба "Аутоматски цртеж - поводом стогодишњице надреализма".

ПРИЗОРИ ИЗ ДУБИНЕ ПОДСВЕСТИ: Изложба Аутоматски цртеж - поводом стогодишњице надреализма у Салону Ото Бихаљи-Мерин

Реч је о поставци двојице савремених ликовних стваралаца, Селмана Тртовца и Горана Стојчетовића, који ће на свечаном отварању, демонстрирајући значења наслова, извести и акцију заједничког цртања.

У години јубилеја значајног како за домаћу, тако и светску стваралачку сцену, ова изложба се критички и истраживачки осврће ка аутоматизму као механизму производње цртежа. Према мишљењу ових аутора уметност се константно креће у сфери несвесног као јединог извора непредвидљивог. А да би се у светлу оног што је баштина надреализма разумео аутоматски цртеж, како наводе у МНМУ, услов је вратити се чувеном манифесту Андреа Бретона, односно принципима које је у уметност 20. века потом увео Марсел Дишан.

- Сусрет са вештачком интелигенцијом која заузима обимне просторе људског деловања и све је присутнија и у домену уметности такође нас доводи у везу са концептом аутоматског цртежа - истичу поводом ове поставке у МНМУ. - Аутоматски цртеж је појава у уметности која потенцијално суштински повезује домен постконцептуалне и интуитивне, дубинске односно арт брут уметности. Аутоматски цртеж могао би се дефинисати као аргумент који оправдава дистанцирање уметности чији је фундаментални елемент свесно, од уметности која потиче из домена несвесног. Или, управо обрнуто: аутоматски цртеж управо укида ту дистанцу. На тој се линији налази и аргументација одвајања постконцептуалног и арт брут приступа стварању уметничког дела.

Одраз свести или хаоса

ПРЕДСТАВНИК промишљеног, свесног приступа аутоматском цртежу је Тртовац, док Стојчетовић развија цртеж као инструмент израза дубоког, несвесног, цртежа који егзистира не само као одраз хаоса подсвести него и као начин терапије. Управо зато настаје концепт радионице дубинског цртежа коју Стојчетовић већ годинама спроводи у раду са пацијентима на одељењу за психијатрију на ВМА - пише у најави поставке у Цало но Ото Бихаљи-Мерин.

Рођен 1970. у Задру, Тртовац је студирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, а потом вајарство у класи Клауса Ринкеа на Уметничкој академији у Диселдорфу, да би 2012. докторирао вајарство на ФЛУ. Покретач је Уметничког центра Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", где је уређивао ликовни програм, као и идејни творац и суоснивач Независне уметничке асоцијације "Трећи Београд" (касније Перпетуум мобиле). Излагао је на многобројним изложбама у земљи и иностранству, а радови му са налазе у многим приватним и јавним колекцијама.

Упркос свом академском образовању Горан Стојчетовић (1975) је свој уметнички израз пронашао у арт бруту, па је од пре десет година и оснивач и председник Удружења Арт брут Србија. Свој целокупни уметнички рад и истраживање дефинише као дубинску уметност, па је ове године покренуо и Центар за дубинску уметност. Оснивач је и Арт брут студија на ВМА, где ради са пацијентима Дневне болнице Клинике за психијатрију. Осим у Србији радионице дубинског цртежа држи и у региону, као и Француској и Белгији.

Изложба ће бити отворена до 18. новембра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 35

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55