ТОНИ ПАРСОНС, ЗА "НОВОСТИ": Србија одувек има важно место у мом срцу

МНОШТВО се "јубилеја" и разлога за радост стекло у овој, актуелној посети бестселер писца Тонија Парсонса Србији и Београдском сајму књига - петнаести је пут у нашој земљи, а први пут је био пре равно пола века, као двадесетогодишњак.

З. Јовановић

Аутор који гарантује гужву и узбуђење пред штандом "Лагуне", свом је српском издавачу понудио ексклузивна права на роман "Убиство за презаузете" - те је седма књига из серијала о детективу Максу Вулфу светску премијеру доживела управо на српском језику, у преводу Ненада Дропулића.

- Вашој "Лагуни", захваљујући којој постоје изузетна издања свих мојих романа на српском, у сјајном преводу - који је умногоме заслужан за то што доживљавам толико топао пријем код српских читалаца, дао сам светску ексклузиву из више разлога. Србија одувек има важно место у мом срцу, овде имам пријатеље како у Београду, тако и у Нишу који ћу ових дана такође поново посетити... На Београдски сајам књига увек долазим са великом радошћу, а како се пред читаоцима у Великој Британији роман неће наћи све до почетка идуће године, направио сам "простор" за овај боравак на Сајму - открива за "Новости" Парсонс, који је још пре десет година у нашим медијима поручивао како би "досадни" сајам књига у Франкфурту требало да уступи место најзначајнијег управо нашем, београдском.

Те је 2014. године писац - увелико славан захваљујући својим дирљивим и тако животним (махом из његовог личног живота и "извученим") драмама о породици и љубави, као што су "Човек и дечак", "Човек и жена", "За моју малу" - у Београду промовисао први свој излет (како је тад деловало) у свет крими романа, и први роман о Максу Вулфу, "Један по један". Ипак, деценију касније Парсонс је остао у потпуности посвећен жанру, а уместо само три наставка серијала, на колико га је тадашњи уговор обавезивао, у рукама српских читалаца се нашла већ седма прича о популарном детективу.

- За моју каријеру писца трилера крива је чаша вина коју сам 2010. попио са редитељем Семом Мендезом, односно разговор који смо тада водили - прича је на коју писац радо подсећа. - Сем ми је причао како ће режирати наредни филм о Бонду и како поново ишчитава Флемингове књиге, па сам се присетио колико сам их ја обожавао као мали, и одлучио да их и сам "репризирам". Већ до половине прве странице "Казина Ројал", родила се одлука да напишем серијал крими романа, а доцније сам пуну годину провео размишљајући о тој идеји - да створим свог Бонда, Холмса, Филипа Марлоуа...

И створио га је - то је детектив Макс Вулф који, баш као и приповести о њему, неретко оживљава поједине сегменте лика, дела, професионалног пута или интимне (и)сторије његовог књижевног оца. Почевши од адреса на којима ради - Макс у Одсеку за убиства лондонске полиције, а на којима је дугогодишњу новинарску каријеру градио Тони Парсонс, или од тога да је реч о човеку приврженом породици, јер за овог је британског писца породица све (макар је, како вели, чинили само отац, кћи и остарели пас, као што и јесте случај са Вулфом). Баш као што је у роман о "човеку и дечаку" ономад излио искуства самохраног оца малишана, тако у причама о Вулфу "разоткрива" она кроз која је пролазио подижући, сада 22 године стару, кћи. Кћи, која би увек радо нахранила бескућнике из краја, користећи татину кредитну картицу - што је слика којом почиње најновији роман о Вулфу, самохраном оцу девојчице на прагу тинејџерског доба.

- Чини ми се да је трилер, у ствари, најбољи, најподеснији начин да се проговори о свим важним и великим темама данашњице, а свакако и најзанимљивији, јер једина обавеза писца у овом жанру је да штиво мора бити интересантно и узбудљиво - наглашава Парсонс, који се потрудио да у Вулфа, осим тих породичних, утка сасвим довољно "олдскул" елемената који би га чинили баштиником вредности "старе школе" - и то не само када је реч о традицији британског кримића, већ и полиције на Острву.

- Одувек су, док сам одрастао, сви понављали како је британска полиција најбоља и како јој нема равне, а данас као да баш нико више тако не мисли, не желим да у потпуности изгубим веру у полицију у Великој Британији и једно од питања које постављам је управо "Јесу ли полицајци и даље хероји?" - каже писац који, иако склон да открива и воли најразличитије културе и поднебља, не крије колико поноса у њему буди када чује похвалне речи о британској традицији, култури, држави (преферира баш све енглеско, открива нам и то, од кримића до рок бендова, а на неминовно питање "Битлси" или "Стонси"? - бивши музички новинар се без размишљања опредељује за Џегера и Ричардса).

Дружење са читаоцима

ЈУЧЕ је Парсонс на 67. Београдском сајму књига потписивао примерке "Убиства за презаузете", прве у свету објављене, а поново ће се са читаоцима на штанду "Лагуне" дружити у суботу по подне. Поред тога, после јучерашње трибине о његовом стваралаштву, гост из Британије учествоваће у још једном трибинском програму, поново у сали "Иво Андрић", где ће сутра од 17 часова разговарати о књижевној вредности жанра, са српским колегом Дејаном Стојиљковићем, уз модерацију Ненада Дропулића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације