ТРАГАЊЕ ЗА НАДОМ И СЛОБОДОМ: Наша највећа међународна ликовна смотра одвијаће се у девет простора, до 1. децембра

ЈУБИЛАРНИ 60. Октобарски салон премијерно публици представља програме у девет простора у којима ће се одвијати до 1. децембра.

Рад Биљане Ђурђевић, на 60. Октобарском салону у Салону МГБ

Међу четрдесетак учесника наше највеће међународне ликовне смотре, осмишљене у три независна кустоска концепта - "Траг", "Естетике сусрета" и "Нада је дисциплина" - лед је, испред павиљона "Цвијета Зузорић", пробила перуанска уметница Данијела Ортиз, представом за лутке "Корен који сте ишчупали није рупа у мојој земљи, већ тунел". Тема њеног дела, приказаног у оквиру концепта "Траг" кустоса Лоренца Балбија (директор Музеја модерне уметности у Болоњи) и Добриле Денегри, је неопходност борбе за слободну реч и израз.

Недалеко, у Галерији ФЛУ, доступношћу, значењима и последицима јавне речи, баве се Катрин Бем, немачка уметница која живи у Британији и наша Јелена Мицић, са адресом у Бечу, и то у раду "Пенфолд принципи у складу са Уредбом ЕУ 2024/1252" (за ову уредбу, чије делове текста је истакла на зидове галерије, Мицићева тврди да је кључна за рударење литијума у Србији). Када се крене даље дуж Кнез Михаилове, у УЛУС-овој галерији Милица Ружић представља пројекат Hope=Home (Нада=кућа), у оквиру кога је, захваљујући буџету добијеном за рад и вештачкој интелигенцији, опредметила снове четворо београдских бескућника, штампала их на беџевима и пузлама, чијом продајом могу да дођу до средстава за живот. Њихове портрете који су сада на зидовима галерије, како каже, изнајмљиваће корпорацијама које буду донирале новац прихватилиштима за оне без дома.

А.Томашевић

У истом простору, испод једне гране багрема, снове, обичаје, песме, музику, историју, ромског насеља Баир, узбудљиво и емотивно представљају Драган и Тијана Марић, који су од своје куће, управо у овом делу Ваљева, направили културни центар "Караван". Сва три пројекта припадају концепту "Нада је дисциплина", чији су аутори Лина Џуверовић (Лондон), Ана Кнежевић и Емилија Епштајн (кустоси Музеја афричке уметности).

У Салону Музеја града Београда, своју концепцију изложбе "Естетике сусрета", али и радове 14 уметника које су у њу укључили, представили су Матју Лелијевр (шеф Одељења колекције Музеја савремене уметности у Лиону) и Маја Коларић (директорка МСУБ).

- Уметност је увек простор у коме се дешавају сусрети, срадања, дијалог, па смо овом поставком хтели да то промислимо у контексту новог, актуелног друштва - каже Коларићева, откривајући како су дошли до избора, с обзиром на то да сада постоји толико много различитих уметничких пракса. - Одлучили смо се да то буду радови који посматрача увлаче да буде коаутор, да учествује.

Као пример наводи рад данског уметника Јепе Хејма "Како се осећаш", где сваки посетилац може у један круг, четкицом и бојом, да унесе своје емоције. Од стваралаца чија се дела заснивају на сарадњи, Коларићева издваја ауторку Кјангу Хам, из Јужне Кореје. Она је успоставила илегалну везу са уметницама из Северне Кореје, а радови су проткани скривеним порукама које међусобно размењују у том процесу.

На другом нивоу под земљом ове галерије, снажан утисак оставља импозантни триптих Биљане Ђурђевић, из њене серије "Студија случаја", настао за ову прилику, а коме значење опште безнадежности додатно појачава и простор у ком се излаже. "Под кожу" улази и провокативан, мултимедијалан рад Марине Марковић, у чијем средишту је поново људско тело и траг тетоваже на њему.

Т.Дробњак

Званично и церемонијално Октобарац је отворен у Музеју афричке уметности, перформансом "Бирократа у гладовању" Кубанца Адријана Мелиса Сосе и Ђејми Хадровић, уметнице из Словеније. У овом простору на Сењаку, у ком се приказује и Сосин филм "Приче са планинског врха", пажњу привлачи и рад двојца "доплгенгер", који насловом "Снимак пејзажа термита" алудира на стихове Оскара Давича, из његовог надреалистичког периода, а говорећи о рударству у нашим крајевима, реферише и на Куново "Крваво злато". Уметница чијом је представом, на Калемегдану започео "дан отварања Октобарца", Данијела Ортиз, у МАУ је изложила серију слика "Деколонијализовани музеји".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације