Култура

БОБУР ИЗУЧАВА СРПСКУ АПСТРАКЦИЈУ: Стручњаци и мецене чувеног париског музеја заинтересовани за дела наших уметника из средине 20. века

М.Краљ

17. 10. 2024. у 18:53

ПРЕ две године с галеријом "Рима" контактирали су кустоси чувеног Бобура - Мишел Готје и Анета Петровска, са намером да дођу у Београд, јер су заинтересовани за почетке апстракције на тлу Југославије.

БОБУР ИЗУЧАВА СРПСКУ АПСТРАКЦИЈУ: Стручњаци и мецене чувеног париског музеја заинтересовани за дела наших уметника из средине 20. века

Како, за "Новости", открива Александар Милојевић, оснивач и власник ова два изложбена простора, у Крагујевцу и Београду, објаснили су да улазе у пројекат истраживања управо тог периода у нашој уметности.

- Нису се још изјаснили да ли ће тај њихов рад резултирати неком изложбом, што би било драгоцено и велико за представљање наше ликовне сцене у свету, то остаје да се види - наставља саговорик, додајући да су се представници Бобура недавно вратили у Београд, овога пута у проширеном саставу, од 15 људи, а уз њихов стручни тим, ту је била и екипа мецена, из "Пријатеља центра Помпиду", старог 120 година, које финансијски помаже том светском музеју. - Током прве посете у нашој галерији упознали су се ближе са опусом Бате Михаиловића, са почетка његовог боравка у Паризу, и раним радовима Ђорђа Ивачковића.

Светско вајарство Олге Јеврић

ПРИ првом доласку у Београд, стручњаци из Бобура, прича Милојевић, били су и у Галерији САНУ, где их је фасцинирала ретроспектива Олге Јеврић, која је била тада у току.

- Мишел Готје, чија су специјалност педесете и шездесете године прошлог века, био је изненађен како ништа не зна о Олги Јеврић, а цитирам шта је рекао: "То је светско вајарство". Било је очигледно да је задивљен - додаје Милојевић, уз напомену да су том приликом гости обишли и Народни музеј, Музеј савремене уметности и њихов Легат "Зорић-Чолаковић", како би видели изложбу Миодрага Б. Протића, па наставили у Загреб.

Да подсетимо, управо је Ивачковић, захваљујући "Риминој" монографији, коју су послали у Париз, директорки ове институције, са чак пет радова ушао у престижну збирку Бобура. Том првом састанку, уз кустоса "Риме", Невену Мартиновић, присуствовали су и професор Јерко Денегри и Ана Богдановић, преко које је овај контакт и инициран.

- Поновни долазак француских кустоса за нас је добар сигнал - тврди Милојевић, који још каже да је петнаесточлани тим обишао и Легат Олге Јеврић у САНУ. - Било им је жао што нису могли да виде и оно што се чува у Кући легата, где су скулптуре већег формата. Поред "Риме", поново су обишли и МСУ, као и Фондацију Мире Бртке.

Уз радове Ивачковића и Михаиловића, сада су своја интересовања проширили и на дела Петра Омчикуса и Косе Бокшан, наставља саговорник:

- Запрво, њих двоје и Бата Михаиловић, први су међу нашим ликовним ствараоцима закорачили у апстракцију, захваљујући томе што су 1952. отишли у Француску и тамо се упознали са овим видом изражавања. Интересантно је да је баш у том периоду, у земљи одржана изложба Милоша Бајића, са чувеном сликом "Котор", која се означава као почетак апстракције на овим просторима. Код нас су гости из Париза успели да виде и његове радове, током посете која је трајала три и по сата. Били су веома задовољни оним што су код нас видели, и како су примљени. Жао им је било што МСУ нема сталну поставку, како би се на њој упознали са периодом који их интересује, али су били врло срећни што су видели изложбу Владана Радовановића. Ми смо им дали доста литературе, да могу темељније да се обавесте о нашим ауторима.

Врхунска помоћ

ПОВОДОМ јубилеја "Пријатеља центра Помпиду" штампана је монографија са свим делима до којих је дошао Бобур, управо преко њих, а један примерак поклонили су београдским домаћинима.

- Много сам пута био у Бобуру, и схватио да су у тој књизи управо она дела пред којима сам се дивио и којима се цео свет клања. И то је све стигло у музеј као помоћ овог удружења, чија председница је током ове посете била у Београду - каже Милојевић.

Приликом друге посете, како за наш лист открива Милојевић, били су заинтересовани да одмах откупе један Омчикусов рад, али наш галериста и колекционар тврди да није био спреман да се одрекне тог ремек-дела из своје збирке.

- За добру уметност није важно одакле потиче, јер пре или касније буде вреднована како јој доличи. Социјалистички модернизам у Југославији, било је време када смо направили велики искорак. То укључује и сцену у Хрватској, групу "Горгона", Книфера, Мангелоса, који су већ заступљени у светским оквирима, а ми мало каскамо, иако и те како имамо шта да покажемо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације