ПЕЧАТИ, ТРАЈАН ТРАГ У ИСТОРИЈИ: Изложба Архива Војводине у Будимпешти, још једно сведочанство о животу Срба у Аустроугарској

У ТЕКЕЛИЈАНУМУ, задужбини највећој изван Србије, а угнежденој у центру Будимпеште, коју је роду своме 1838. године даровао први српски доктор права Сава Текелија (Арад, 1761 - Пешта, 1842) да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева, прексиноћ је отворена изложба "Печати" из фондова Архива Војводине у Новом Саду.

Фото Архив Војводине

Седамдесет најрепрезентативнијих печата, разастртих на четрдесет паноа, сведочи о правном и културном систему у којем су живели и Срби 19. века на простору Бачке у некадашњој Хабзбуршкој, а од 1867. у Аустроугарској монархији.

Поставку, која ће трајати до 20. октобра, у прусуству високопреосвећеног митрополита будимског и темишварског Лукијана, свечано је отворио директор војвођанског Архива др Небојша Кузмановић.

- Печати и печатњаци су својеврсни докази времена и друштва у којем су настали, и важни су за изучавање различитих сегмената политичке и културне историје једног народа - казала је за "Новости" ауторка поставке Данијела Бранковић, архивски саветник, која је за ову изложбу пробрала печате, сведоке историје Срба, Немаца, Мађара, Буњеваца, Словака, Русина и других народа који су живели на територији Бачко-бодрошке жупаније у 19. веку.

Отварање изложбе привукло много посетилаца, Фото Епархија будимска

У негдашњој Бачкој, док је још била део "жуто-гарне монархије" како је песник Лаза Костић ословљавао Хабзбуршку и Аустроугарску монархију, смрт великодостојника није се оглашавала заставама на пола копља већ - црним воштаним печатом. Један такав потиче из 1847. године са обележјима тадашњег и данашњег Новог Сада: три куле, валовити Дунав и голуб са маслиновом гранчицом. Печат је утиснут и изрезан поводом смрти Надора (палатина), великодостојника са мађарског двора.

Симболи на печатима сведоче најчешће о систему вредности једног друштва у одређеном времену и односима који су у њему владали. Стога су вредан извор свим нараштајима историчара.

- Печати нам говоре да је аустријска власт, у правном смислу водила рачуна и о другим народима. Имамо печате исписане на латинском, касније на немачком и мађарском, а после тога и на српском језику. Печати Дероња и Товаришева исписани су ћирилицом јер су Срби те, 1850. године, били већински живаљ у тим местима - открива нам ауторка.

СВЕЧАНО Др Небојша Кузмановић, митрополит Лукијан и Данијела Бранковић (прва здесна), Фото Епархија будимска

Отварању поставке "Печати" присуствовали су први саветник Амбасаде Србије у Мађарској Ивана Кунц, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској Милан Ђурић, директор Српског института Пера Ластић, управник и кустос Српског црквеног музеја у Сентандреји Коста Вуковић, проф. др Марко Штефан Петерс са Андраши Универзитета и проф. др Александар Урком са ЕЛТЕ Универзитета.

Округли или елипсасти

СФРАГИСТИКА прави јасну разлику између печата и негатива печатњака којим је печат отиснут. Печатњак је од чврстог материјала, најчешће метала, камена или драгог камења.

Печат је најчешће округлог или елипсастог облика са неким симболом у средини. Примена печата као административног средства постојала је у најстаријим цивилизацијама. Служио је као средство за оверу неког јавног списа.

Помоћ експерата Сентандреји

УОЧИ изложбе у Сентандреји, двадесетак километара северозападно од Будимпеште, потписан је протокол о сарадњи Архива Епархије будимске и Архива Војводине. Експерти-архивари из Новог Сада преточиће све своје богато искуство у сређивање архивске грађе над којом бди Епархија будимска.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације