ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Отворено о затвору - 58. БИТЕФ

СПАСАВАЈУЋИ се од затворског насиља, које се догађа у Палмасоли, озлоглашеном боливијском затвору, гледалац неминовно стрепи од могућности да буде повређен у тучи којој присуствује.

фото приватна архива

Навикавање на страх, о коме проговара са својим боливијским актерима и швајцарским глумцем (странцем, ухваћеним у преношењу дроге и утамниченог у Палмасоли), новајлијом у затворском селу од 6000 душа (углавном без пресуде) јасно је и опипљиво. У занимљивом, за ову представу одличном простору Циглане на Сланачком путу, прође се кроз низ просторија, које су и саме довољно страшне, да се човек осети непријатно. Када затвореници (свако у неколико улога) почну са тортуром и проспу на гледаоца свој јад, заборавља се да смо на ногама готово два сата и да пратимо њихов живот у стопу, као да смо и сами притвореници.

Кристоф Фрик, редитељ, са глумцем (Никола Фрицен), из Швајцарске је кренуо у Боливију, са другим циљем истраживања, али је оно што је успео да истражи о животу и умирању људског достојанства у Палмасоли, затвору у којем ни ћелија није загарантована, плаћа се и купује, фасцинантно је, драматично и добар је материјал за представу о специфичним законима тамо, где им се нико не нада. Упркос првом слоју представе, сторији о насиљу над новајлијама, нарочито Европљанима у боливијском затвору, ток који редитељ "подмеће" тиче се актуелне болне теме света - капитализма, који доминира и стеже јаче, тамо где станује стварна беда. Испоставља се да је Палмасола својеврсно тржиште, где све може да се купи и прода, али и да се глава изгуби због немања лове. Становници Палмасоле раде, производе, баве се занатима, тргују, уцењују, потплаћују власти, изнуђују од слабијих шта им се хоће, и новац, наравно, али, онда када им затреба оно што се не може купити, мало поштовања и осећања, постају слаби и њихова бахатост се топи као грудва снега.

Затвореникова исповест о мајци, која устаје усред ноћи да би му, сваке недеље, донела омиљену храну у затвор, друга страна је редитељеве намере да прикаже изнутра осећање моћи и немоћи у ситуацији неслободе. Глумци (натуршчици?), троје из Боливије, одлично су се снашли у тешким задацима, да буду спонтани и уверљиви и као насилници, и као паћеници, а Швајцарац је игру немоћи, моћи и прилагођавања неизбежном извео тачно и са правом мером (што није било лако). Најзад, када се свет Лимасоле сруши, у упаду полиције и неуспелом бунту изнутра, на ред у представи долази документарни филм, којим аутори доказују аутентичност амбијента, док отворен простор, у коме се дешавају исповести, даје нову, тужнију димензију овом реквијему.

Представа "Палмасола..." је урађена у Клара позоришној продукцији из Базела, као и Санта Круз де ла Сијера, Боливија. Захваљујући аутентичности амбијента и актера, ова много пута на разним примерима већ испричана страва, задобила је нови вид - уплив гледаоца у стварни живот затворског села, без могућности да се склони и да са стране посматра борбу за живот и достојанство. И сам повремено недостојанствен, уплашен, у наглом бегу од конфликта у којем лако може да буде жртва, учесник у игри искуси стварну катарзу, па је лепота ноћног неба при изласку сасвим нови, радосни феномен.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Активисти без трага нестали - 58. БИТЕФ

03. 10. 2024. у 13:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Уметност никада није слободна - 58. БИТЕФ

02. 10. 2024. у 09:15

Додатак Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Осетљива издаја - 58. БИТЕФ

01. 10. 2024. у 06:00 >> 12:25

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Глембајевштина као синдром болести

30. 09. 2024. у 06:15 >> 18:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације