ИЗРЕЗИВАЊЕ ПРИЗОРА ПРОТОКА ВРЕМЕНА: Професор Димитрије Пецић о дрворезима великих димензија са мотивина аеродрома, графици, сликарству...

КАДА је пре једне деценије изабаран за декана Факултета ликовних уметности, професор Димитрије Пецић је, развијајући међународну високошколску сардању и размену, често путовао, нарочито у Пољску и Кину, и поводио доста врмена по различитим аеродромима. Ту се и зачела изложба монументалних графика, под називом "Чекајући на лет", која је представљена истовремено у чак два београдска простора - у Галерији ФЛУ и Галерији УЛУС-а.

Фото промо

- Некада сам и више сати чекао између два лета - присећа се Пецић, за "Новости". - Седећи и гледајући људе, као и авионе, кроз та велика аеродромска стакла, у једном тренутку су ми неки детаљи постали занимљиви и почео сам да правим мале скице, забелешке, без икакаве идеје и свести да ћу се тиме бавити касније.

То је, каже, трајало годинама, док у атељеу није урадио три велика цртежа са призорима са аеродрома, композиције на којима су биле велике писте и авиони у задњем плану. Са тим мотивом наставио је кроз читаву серију у дрворезу.

Фото З. Јовановић

- За овај циклус ми је од почетка било битно да то буду велики формати, због величине простора аеродрома - објашњава уметник. - Савремена графика данас подразумева много више него раније тај велики формат, али то није био разлог, јер и мали формат може да буде монументалан.

У тренутку када је започињао ове графике, догодило се да је дошао и до једног броја папира великог формата, па је тако настало 21- 22 дрвореза.

- Током рада на сваком од њих, али и у предходним циклусима, увек сам почињао од широко постављених површина, а последње две матрице које бих штампао, биле су са линијама - објашњава аутор коме су од самог мотива дела, важнији ликовни односи унутар композиција. - Оне додатно учвршћују композиционе односе, наглашавају структуру, кретање, положај једне површине у односу на другу, наглашавају неке облике... Зато је линија битна. То јој је улога. Са линијом је све израженије, нарочито контрасти.

Фото промо

Физички је дрворез, како открива саговорник, захтеван чак и када је мањи формат у питању, и за његово изрезивање је потребно одеђено време:

- Рад подразумева изрезивање матрице, а касније и штампање. Током чувеног периода укијо графике, у Јапану, у 17. и 18. веку, дрворез у боји је био веома развијен и настајао је у радионицама. Уметник је давао цртеж, а постојали су мајстори који су само изрезивали плоче и други који су штампали. Сада ми радимо све. Када завршим са изрезивањем, правим пробне отиске, а када почињем са тиражом, увек једва чекам како ће то изгледати. Читав процес је много спорији у односу на цртеж, или сликарство, где одмах можете да правите све коректуре.

Пецићеве графике, како примећује Ана Поповић Бодрожа, историчарка уметности, у каталогу су и контемплативне, што аутор објашњава:

- Тај тренутак када на аеродрому прођете све стресне контроле, и дођете до излаза где се чека авион, је моменат опуштања, када седите у миру и посматрате људе око себе, и све шта се дешава. И то јесте контемплативан тренутак. И сам начин изрезивања великих плоча захтева предавање дуготрајном раду, што је такође контемплативно. Важно ми је да у току дана, а и у животу уопште, имам тај тренутак када могу да посматрам свет око себе. Због свих тих екрана који нас окружују, телефона, компјутера, телевизора, све мање смо у прилици да се смиримо и посветимо посматрању окружења, људи са којима разговоарамо.

Са тим моментом посматрања, везане су и предходне серије радова овог уметника, попут оних на којима је мотив реке Дунав, или улице, са погледом кроз прозор:

- Веома ми је битно препуштање неком призору. Зато бирам мотиве који ми омогућавају да утонем у њих. Када посматрам воду, или писту где се авиони крећу, ту сам и не размишљам о другим стварима.

Када је почео да шаље радове са авионима и пистама, на групне изложбе, називао их је једноставно "Аеродром" (водио их је под различитим бројевима), а временом се појавио назив "Чекајући на лет":

- У једном разговору, архитекта Бранко Реџић, ми је сугерисао да то, ипак, буде "Чекајући на лет", јер је у радовима битан тај проток времена, што се више осећа када се посматрају као серија. Те мале разлике, као исечени кадрови из неког филма, могу да укажу на време које пролази. Мада, то није била почетна идеја.

Сликар по основној вокацији, који на ФЛУ предаје цртање и сликање, а гостујући професор је и у Кини, у древном Си`ану, Пецић је деценијама већ на нашој сцени препознатљив по - графикама.

- То што се нисам посветио уљаном сликарству не осећам као недостатак, вероватно ми је графика као медиј више одговарала, иако имам жељу и да сликам, посебно када посетим неку добру изложбу. С друге стране, да нисам завршио сликарски одсек, да нисам много, пре свега цртао, ни моје графике не би биле такве какве су. Графиком сам заправо направио тај спој, јер се у њој појавила и боја. Када уђете у свет графике, он вас окупира. Али, надам се да ћу сигурно још сликати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације