ОДУШЕВИЛО МЕ МОЈЕ ИМЕ ИСПИСАНО ЋИРИЛИЦОМ: Интервју - Џејсон Ален-Пејзон, лауреат међународне књижевне награде "Нови Сад"

ПОШТО је из руку писца Јована Зивлака примио главно признање "Нови Сад" на затварању 19. Међународног новосадског књижевног фестивала, Џејсону Алену - Пејзону (1980), песнику са Јамајке и предавачу критичке теорије и креативног писања на Универзитету у Манчестеру, поглед је пао на плакету на којој је његово име исписано енглеском верзијом на латиници, али и њему непознатим писмом - ћирилицом.

Фото /Приватна архива

- Када сам угледао своје име написано српским писмом, био сам импресиониран. Осећао сам да додирујем другу културу и историју и то је за мене огроман дар - каже, за "Новости", Пејзон, прошлогодишњи лауреат једне од најугледнијих светских награда за поезију "Томас Стернс Елиот" која му је додељена за збирку "Аутопортрет као Отело".

Жири Елиотове награде уочио је вашу храброст да успоставите везу између тамнопутог Шекспировог јунака кога су у Венецији сматрали аутсајдером и црних мушких имиграната данас. Колико дуго је сазревала та необична идеја?

- Дуго сам на основу личног, али и искуства других, размишљао како се осећа тамнопути човек када дође у Европу и како је другима тешко да разумеју шта он осећа и са каквим се изазовима судара. Много тога се не изговори. Односи на релацији црнац-белкиња или црнац-белац могу да буду веома незгодни. Људи углавном не желе да причају на ту тему. Одлучио сам да ја проговорим.

Како сте доживели драму "Отело" пре две деценије када сте је први пут прочитали?

- Био сам веома погођен тим текстом и запањен да је настао почетком 17. века и да је та тема актуелна и у савременој Европи. Одмах сам знао да нећу моћи да престанем да размишљам о томе. Јер, дошао сам у Европу, у Енглеску на студије, наставио да студирам у Француској, путовао... Написао сам песму о вези између мене и једне Францускиње. У тим стиховима питао сам се како би то било да је Шекспир стварност могао да сагледа очима црног човека. Мој ментор је то прочитао и рекао ми да би требало да и даље да разрађујем ову тематику.

Показује ли данашња Европа довољно интересовања за тамнопуте имигранте?

- Нема довољно интересовања за културну комплексност тих људи, за њихово културно богатство, али зато се често показује непријатељство према њима. Имигранти тамне боје коже могу да буду корисни за друштво, али могу лако и да се откаче, да се склоне када се не уклапају у одређену причу.

Представља ли збирка стихова "Размишљати са дрвећем" (2021) својеврстан омаж вашем животу на селу у Јамајци?

- Могло би се тако рећи. Дрвеће је било свуда унаоколо, често смо ишли на имање моје баке. Када помислим на своје детињство, видим себе како улазим у дубоку шуму са кедром. Мишићава стабла гуанга била су попут бића међу којима смо живели. Ова књига је и позив људима да дрвеће посматрају другачије, јер та стабла и са крошњама су занимљива бића. Комуникативна су. Шетање шумом представља неку врсту буђења. Изгубио сам ту везу са дрвећем у првим годинама у Енглеској.Поново сам је успоставио тек када сам се преселио у Лидс, богат зеленилом.

Ваша поезија креће се у координатама Јамајка, Праг, Париз и Оксфорд. Постоји ли шанса да се та "рута" употпуни Новим Садом, Србијом?

- Могло би се десити. Изненадио ме Дунав. Импресиван је. Мислим да ћу писати о томе, као и о људима, о овом граду. Већ размишљам о томе како ћу се вратити овде на одмор са супругом и децом, као и о успостављању сарадње мог универзитета са Новосадским универзитетом.

Да ли је тешко бити професор младим људима стасалим у ери свемогућих технолошких изума?

- Јесте тешко. Студенти очекују да све буде брзо. Пошаљу имејл и желе да им одговорите у року од сат времена. Нове технологије имају доста позитивних страна али и мноштво негативних. Младе генерације су увек повезане са виртуелним светом и то ствара велики притисак професорима. Све личи на фабрику, живот се одвија на убрзаној производној траци. Али ја волим да предајем, волим контакт са својим студентима.

Упознали сте ћирилицу и сазнали да ми као мала али поносна нација чинимо све да сачувамо наш језик и писмо. Имате ли тим поводом поруку за нас?

- Потпуно вас разумем и подржавам у тој борби. Сваки језик представља другачије гледиште на свет, сведочи о посебности једног народа. Ниједном језику не би се смело дозволити да - умре.

Foto: Фото /Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације