ШЕКСПИРОВА ХРОНИКА О СРПСКОЈ КРАЉИЦИ: Први пут на сцени прича о Јелени Анжујској на Фестивалу "Ћирилицом" у Будви

У ОКВИРУ будванског Фестивала "Ћирилицом" премијерно је извођење представе "Јелена Анжујска" - по тексту Јелене Кајго и у режији Тање Мандић Ригонат. На Сцени између цркава, у амбијенту Старог града, 7. септембра ће се први пут публици поклонити ансамбл Књажевско-српског театра, док ће представу о средњовековној српској краљици Крагујевчани гледати месец дана касније, 8. октобра.

фото приватна архива

- Неће то бити час историје већ драма и представа које трагају за поетском истином. Јелена Анжујска фасцинантна је личност која својим делом и ширином погледа на живот превазилази оквире средњег века - каже на почетку разговора за наш лист Тања Мандић Ригонат. - Али, о Јелени Анжујској мало се зна. Углавном, све се своди на њену прекрасну задужбину, манастир Градац и причу о јоргованима. По предању, краљ Урош дао је да се засаде јорговани у част њеног доласка дуж долине Ибра...

Живот Јелене Анжујске, истиче наша редитељка, прекрила је тишина векова, па је драма Јелене Кајго веома инспиративна и због односа, како према историјским чињеницама, тако и празнинама које покрећу машту:

- Мозаичке је структуре, с акцентом на крвавим породичним односима због отимања о власт, односно круну. Могли бисмо рећи да је то драма о Јелени, жени, мајци и владарки, али и свима око ње (мужу, синовима, унуку) кроз историјске датости, са трагичком димензијом. Очеви и синови, браћа, исписују једну шекспиријанску хронику. У драми постоји лик њене кћерке Брнче који је за мене био импулс у грађењу представе, у потпуности саздан на фантазији.

фото приватна архива

Тако је представа и нека врста сценског животописа или житија Јелене Анжујске по њеној ћерки Брнчи, с посебним освртом на просветитељски рад српске краљице.

- На свом двору основала је школу за девојке. И то не племкиње већ сиротице. Учила их је да пишу, читају, свирају, певају, везу, кувају - још у 13. веку. Била је то јединствена школа у овом делу света, на читавом Балкану и шире. Ову линију потенцирам и увођењем латинских и грчких цитата. Јелена је била полиглота и ванредно образована жена која је говорила пет језика. Инспирисана њеним величанственим животом, написала сам песму о њој, а делови те песме постали су саставни део представе, уграђени су у њену драматургију. Средњевековна уметност, фреске, њихова орнаментика и боје, инспирација су за сценографију и костим који нису илустративни, већ стилизовани. Представа је тако постала обред саздан од фантазије, лепоте, крви и историје.

На питање како је протекла њена прва сарадња са ансамблом Књажевско-српског театра, редитељка одговара:

фото приватна архива

- Чудесан је осећај радити у Крагујевцу. У најстаријем позоришту у Србији, испред којег је вајарско дело Коке Јанковића које представља Јоакима Вујића... Сарађивала сам са изузетном екипом и то по великој врућини (без система за хлађење), али у потпуној посвећености.

У улози Јелене Анжујске појавиће се Марији Бергам. Краља Уроша игра Никола Милојевић, лик сина и краљ Милутина припао је Авраму Цветковићу, другог наследника (краља Драгутина) тумачи Богдан Милојевић, ћерка Брнча је Надежда Јаковљевић, повереник Радан је Бане Видаковић, а унук Стефан Дечански - Илија Ивановић. Сценограф је Весна Поповић, костимограф Стефан Савковић, музички сарадник Елио Ригонат, а видео-рад био је задатак за Јелену Тврдишић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације