УМЕТНИЦИ У МИНУСУ: Секретаријат за културу Града Београда потврдио да ове године неће бити конкурса за савремено стваралаштво

ПРОШЛЕ године је за савремено стваралаштво Секретаријат за културу Града Београда на јавном конкурсу са нешто више од 190 милиона динара подржао 490 пројеката.

Тошо Борковић

Притом, буџет је, у односу на предходну 2022. био мањи за око 300.000 евра. А ове године га и - нема! Тачније, дуго чекани "градски конкурс" за финансирање или суфинансирање пројеката у култури није ни расписан. Нити ће га бити.

То је "Новостима" потврђено из Секретаријата за културу, уз следеће образложење:

- Као што сте упознати, Град Београд је био у привременом финансирању девет месеци. Након конституисања Скупштине града Београда и избора градоначелника, на седници Скупштине града Београда одржаној 1. јула, донета је Одлука о буџету града за 2024. На основу прописаних рокова, чињенице да је до краја године остало нешто више од четири месеца, није изводљиво спровести конкурс и реализовати га, пружајући могућност свим подносиоцима пријава да равноправно учествују.

Како се наводи, током протекле две године, Град Београд је "успешно спровео један конкурс за финансирање пројеката у култури и подржао велики број пројеката":

- Имајући у виду све, напред наведене околности, конкурс за финансирање пројеката у култури биће расписан у законом предвиђеном року, након усвајања буџета за наредну 2025. годину.

Како су ове године каснили и резултати конкурса за финансирање и суфинасирање пројеката савременог стваралаштва на републичком нивоу, многи уметници, удружења, организације, дошли су у незавиду позицију, јер неће бити у могућности да реализују започете планове. На изостанак конкурса градског секретаријата за културу, Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије, за наш лист каже:

- То је још један образац недопустивог понашања, с обзиром на то да сви пројекти које финансира градски секретаријат за културу имају велику важност за рад свих удружења и за одвијање значајних културних програма и манифестација. Што се тиче ситуације у којој се нашао УКС, ове године изостала је финасијска подршка Београдским међународним сусретима писаца, који се одржавају 61 годину, као што није било средстава ни за Дане Ћирила и Методија, традиционалну манифестацију, коју смо упркос таквој ситуацији одржали. Доведен је у питање и рад трибине Француска 7, која је у овој години имала 200 програма, књижевих вечери, промоција, округлих столова. Претпостављам да је сав новац, предвиђен за ове за ове и друге манифестације, од стране градоначелника дат за Дане породице, једну вештачку, предимензионирану, и лично маркетиншку манифестацију, која се никако не може сместити међу културне делатности.

Такође, сматра Јанковић, градским буџетом који је усвојен предвиђено је смањење издвајања за културу од милијарду динара!

- То је још један од доказа колико градској власти култура није важна и колико јој уметници сметају, поготово они који је гласно не подржавају - тврди председник УКС. - Уз маћехински однос према урушавању зграде у Француској 7, све то пружа једну тужну, ружну и срамотну слику о односу градске власти према култури и уметности.

У сличној позицији су програми и свих других уметничких удружења. А на конкурсно финансирање, како из републичке, тако и градске касе, посебно су упућени ствараоци који раде ван институција, јер њихова продукција зависи некада искључиво од новца који добијају овим путем. Oснивач и уметнички вођа једног од првих истраживачких театара код нас "Мимарта", Нела Антоновић, каже да је очекивала, како ће јој се, без обзира на изостанак овогодишњег конкурса, неко од надлежних јавити и подржати обележавање четрдесетогодишњице рада.

- Не само кроз градске конкурсе, који имају веома компликовану процедуру, а од којих се на крају добијају средства, у нашем случају, некада недовољна и да покрију саму израду костима, културна сцена Београда заслужује много већу подршку у свим њеним областима - објашњава Антоновићева. - Та подршка би требала да буде системска, а не да зависи од личних контаката. Пажњу би требало да добију и уметници који стварају ван установа, јер је управо та ванинституционална сцена на врло високом уметничком нивоу и развија се раме уз раме са европском.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације