КАКО НАВОДНО СВЕЗНАЈУЋИ И НЕПРИСТРАСНИ СОФТВЕР РЕВИДИРА ИСТОРИЈУ: Четбот негира српску голготу

Четбот је поручио научнику да "користи емотиван и наративан стил, наглашавајући храброст и патриотизам српске војске и народа", да прикривено наглашава српско страдање што "може имати улогу у јачању националног поноса и осећаја жртве" и закључује: "Текст је пристрасан и емотивно обојен, са нагласком на српску перспективу. Аустроугарска војска је приказана негативно, а њихови злочини су истакнути без много извора и доказа".

vikipedija

ИСТОРИЧАР др Милош Тимотијевић, аутор мноштва чланака и књига, написао је текст поводом обележавања 110 година Церске битке са општепознатим чињеницама, али научнику ђаво није дао мира па је чланак дао на анализу популарном четботу који већ масовно користе и наши ђаци да им пише саставе.

Није ни слутио како ће га строго искритиковати вештачка интилигенција због пасуса: "Напад Аустроугарске није био усмерен само на уништење српске војске, већ и кажњавање српског народа. Иако је аустроугарска војска у првом налету у Србији боравила свега 12 дана, успела је да убије око 4.000 стараца, жена, деце и заробљених војника, често на изразито зверски начин, уз многе паљевине, пљачку, појединачна и масовна силовања, одвођење мушкараца, жена и деце у логоре. На стотине кућа је спаљено, без икаквог војног разлога и тактичке потребе. Такви поступци унапред су планирани, а од аустроугарских војника се тражила суровост и безобзирност. Србија је морала да се бори не само за очување државне независности, већ и биолошки опстанак српског народа".

vikipedija

Ови наводи су потврђени и поткрепљени материјалним доказима још током рата, али о томе није обавештен софтвер који "учи" тако што се кљука подацима у складу са жељама и интересима произвођача. Четбот је поручио научнику да "користи емотиван и наративан стил, наглашавајући храброст и патриотизам српске војске и народа", да прикривено наглашава српско страдање што "може имати улогу у јачању националног поноса и осећаја жртве" и закључује: "Текст је пристрасан и емотивно обојен, са нагласком на српску перспективу. Аустроугарска војска је приказана негативно, а њихови злочини су истакнути без много извора и доказа".

У вијуге вештачке интилигенције нису учитане безбројне фотографије Аустроугара на којима позирају поред измасакрираних или обешених српских цивила, ни сведочанства очевидаца злочина какви су били др Рудолф Арчибалд Рајс, Џон Рид, Анри Барби... Четбот је пак обучен да релативизује злочине и доктору историјских наука сугерише да мора: "укључити више перспектива, укључујући и неутралније или противничке, како би се постигла већа објективност".

vikipedija

Вештачку интилигенцију је изиритирала реченица "Србија је морала да се бори не само за очување државне независности, већ и биолошки опстанак српског народа" у тексту посвећеном Церској бици и догађајима у вези са њом, у оквиру првог германског "похода на Исток". Четбот је проценио да страдање Србије у Великом рату конкурише "монополу на патње" дефинисаном на Западу за немачки програм геноцида, али у Другом светском рату! У Резолуцији УН из 2005. којом је установљен Међународни дан сећања на жртве Холокауста, он се дефинише као "државно спонзорисано систематско убијање шест милиона јеврејских мушкараца, жена и деце и милиона других од стране нацистичке Немачке и њених сарадника током Другог светског рата". Ко су ти "други"? Да ли је то 27 милиона жртва из совјетске Русије, више од шест милиона Пољака, више од милион Срба. Ни говора!

Америчка Енциклопедија Колумбијског универзитета јеврејским жртвама додаје Роме и инвалиде, наглашавајући да су "све три групе, и само оне, биле једнаке жртве нацистичког расизма и геноцида". По Енциклопедији Британици "други" су политички противници нациста, хомосексуални мушкарци, Роми, Синти, деца из веза са "нижим расама", психофизички инвалиди побијени ради "прочишћења расе" и Јеховини сведоци.

М. Тимотијевић

У том духу четбот је објаснио др Тимотијевићу зашто је страдање Срба у Великом рату, када је званична крилатица Беча гласила: "Србија мора умрети (Serbien muss sterbien), ипак другоразредно:

"Приступ који сам препоручио за анализу текста о бици на Церу не би био адекватан за пример Холокауста. Ево зашто: 1) Историјска и морална тежина: Холокауст је један од најтежих и најдокументованијих злочина у историји човечанства. Његово негирање или релативизовање представља не само историјску нетачност већ и моралну увреду за милионе жртава. 2) Документовани докази: Постоји обимна документација, укључујући сведочанства преживелих, фотографије, видео-снимци и нацистички документи који недвосмислено доказују размере и организовану природу Холокауста. У случају битке на Церу, неки извори могу бити мање документовани и захтевају пажљивије верификовање. 3) Правни и етички оквир: Негирање Холокауста је у многим земљама законом кажњиво и сматра се говором мржње. Историјски текстови о другим темама, иако важни, не носе исти ниво правних и етичких последица. 4) Објективност и пристрасност: Док је у текстовима о историјским биткама могуће тежити објективнијем приказу, у текстовима о Холокаусту мора се пажљиво избегавати било какво умањивање злочина или покушај да се "друга страна" представи на исти начин. Холокауст није био сукоб две војске, већ геноцидни покушај истребљења читаве етничке групе. Укратко, док је приступ објективности и укључивања више перспектива добар за анализу историјских догађаја попут битке на Церу, исти приступ не би био прикладан за Холокауст због његове јединствене историјске и моралне тежине".

С обзиром на то да лењи ђаци, новинари и слични друштвени посленици увелико користе вештачку интилигенцију, а њени творци промовишу идеју да четботови треба да замене просветаре и новинаре, Срби би морали да се замисле над будућношћу.

ЧЕТБОТ ДЕМАНТУЈЕ РАЈСА

Фото Документација "Новости"

КРИМИНОЛОГ др Арчибалд Рајс у стручном извештају о злочинима аустроугарске војске 1914. у Србији констатује да је бечка пропаганда у којој су Срби приказани као "варварски народ, достојан презира и као народ особито окрутан према заробљеницима" довела до изузетне свирепости аустроугарске војска у Србији. Видевши злочине почињене над цивилима у време Церске битке Рајс је констатовао: "Истински наступ колективног садизма обузео је ове трупе". Логично је упитати се шта је циљ четбота који демантује др Рајса?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације