ЗА РОЂЕНДАН ПРИЧА О ОБРЕНОВИЋИМА И ИСТОРИЈА ТЕАТРА: Весна Буројевић, директор Музеја позоришне уметности Србије

У НАРЕДНУ годину Музеј позоришне уметности Србије улази обележавањем значајног јубилеја: 75 година постојања и издавањем монографије о историји куће. Установа од националног значаја, смештена је у Божићевој кући (Господар Јевремова 19), здању које је 1836. године подигао свињарски трговац Милоје Божић и које је само по себи - споменик културе. У овој, иначе величином скромној згради, чува се театролошка грађа која сведочи о развоју позоришта од 18. века до данас.

фото В.Стругар

- Музеј обично припрема две тематске изложбе годишње. Некада су то значајни јубилеји, а понекад изложбе о добитницима значајних признања. Претходних година радили смо, најчешће, једну историјску изложбу (поводом сто година Балета или Опере у Србији), такође, и једну тематску која је ближа савременом добу - објашњава Весна Буројевић, директор Музеја. - Желимо да привучемо пажњу млађе публике на оно што радимо, па тако реализујемо изложбе посвећене неком ко је доскора био међу нама и још је жив у сећањима савременика, као што су, на пример, Небојша Глоговац, Миша Јанкетић или Соја Јовановић. Тим поводом, сарадници говоре о њиховом животу и делу којима су сведочили. То гарантује успех, ове изложбе имају дивне пратеће програме у којима се чују непосредна сећања.

фото Википедија

Изложба коју Музеј позоришне уметности планира да постави почетком септембра носиће назив "Династија Обреновић и позориште". Како бележи Народно позориште у историјату своје куће, у зиму 1867/68. збило се друго, веома значајно гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Београду, чија трупа је извела шездесет четири представе у неадекватним салама "Код Круне" и "Код енглеске краљице". Остало је записано да је кнез Михаило, после једне од тих представа, саопштио историјску одлуку: "Сазидаћу ја вама театар за себе па ћете бити сасвим задовољни". Кнез и Државни савет одредили су и нову локацију за позоришну зграду - бивши турски плац код Стамбол-капије. Обнавља се и давање прилога, а сам кнез је приложио пет хиљада дуката. Нажалост, није дочекао почетак радова, јер је убијен 3. јуна 1868. године, па је камен темељац поставио кнез Милан...

- Причаћемо о Обреновићима као оснивачима позоришта, али и као теми књижевних дела. Њихов живот везан је за театар много више него што се на први поглед чини. Изложба ће обухватити четири владара династије Обреновић. Аутор ће бити Биљана Остојић, виши кустос. Веома озбиљно посветила се овом пројекту истражујући шта је књаз Милош урадио у зачецима позоришног живота који је и покренуо у Србији, улози кнеза Михаила у оснивању Народног позоришта, који је обзнанио и да ће дати лична средства за његову изградњу. Краљ Милан и краљ Александар интересантне су личности као тема драмских дела, између осталих, "Конака" Милоша Црњанског и "Виле Сашино" Горана Марковића... Изложба ће обухватити фотографије, документа, прва издања српских драма које су им посвећене, плакате са првих представа. Све у свему, приказаће оно што у Музеју чувамо. Не поседујемо њихове личне предмете, имамо оно што се односи на њихове везе са театром.

фото МПУС

Поводом сто година рођења Мире Траиловић, планирана је и изложба која ће се бавити искључиво њеним редитељским радом.Аутор је музејски саветник Александра Милошевић, а изложба ће "ући" и у следећу годину у којој се обележава и значајан јубилеј - 75 година постојања.

- Наш мали колектив, у нашој малој згради, пажљиво планира како то да уради и покаже баштину претходних деценија. Значајне пројекте који су иза нас и шта се све чува у нашим депоима. Имаћемо и богат пратећи програм о свим оним сарадницима који су допринели раду Музеја и стварали његову историју. Желимо да буду и гости и домаћини на обележавању јубилеја. Увелико прикупљамо материјал, а изложба је планирана на пролеће.

фото Википедија

Истим поводом, објашњава Весна Буројевић, појавиће се и монографија. Обухватиће редизајнирано издање монографије о првих педесет година Музеја, уз прилоге о протеклих четврт века.

- Надамо се да ћемо добити средства и објавити је на дан оснивања Музеја позоришне уметности Србије, 30. новембра 2025. године. Имамо и друге идеје за програме, али пошто је у току израда финансијског плана не знамо каквим ћемо средствима располагати, па ћемо се прилагодити новчаним могућностима. Иначе, у овом подухвату ћемо сви бити ангажовани: мали смо колектив и једни другима помажемо у сваком послу. Тако ће бити и овог пута. Изложбу ће радити музејски саветници Јелица Стевановић и Мира Одавић, причу о монографији водиће Александра Милошевић, али ћемо поделити задатке.

Директор Музеја истиче да већ трећу годину остварују добру сарадњу са организаторима Фестивала фестивала у Требињу:

- Публика која воли позориште, воли и приче о њему. Ове године гостовали смо са изложбом посвећеном Требињцу, Небојши Глоговцу, а у разговорима смо да следеће урадимо изложбу о недавно преминулом, свестраном драмском уметнику Гојку Шантићу који, такође, потиче из тих крајева. У издању Музеја својевремено се појавила његова књига "Двојство истога", па би било лепо да га представимо његовим Херцеговцима и оживимо сећање на једног великог глумца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације