ЗАБОРАВ ПАО НА СРПСКУ САРУ БЕРНАР: Изложба у Сомбору у знак сећања на Милку Гргурову (1840 - 1924), позоришну хероину 19.века

ОБДАРЕНА великим истинским талентом, интелигентна и културна, била си душа нашег позоришта онда када је глума била религија и кад је позориште било храм.

фото Музеј позоришне уметности Србије

Овим речима опростио се првак националног театра Милорад Гавриловић од Милке Гргурове, једне од највећих српских глумица у време оснивања и чланице првог ансамбла Народног позоришта у Београду. Било је то давне 1924. године, а недавно, поводом века од смрти, отворена је изложба у њену славу и сећање: "Српска Сара Бернар - Сомборка Милка Гргурова (1840-1924)". Глумица, за коју је важило да је у романтичарско доба доносила и постепено утврђивала реалистичку игру у нашем театру (природну, психолошку, одмерену и студиозну), умрла је и још за живота заборављена у једном собичку у Мањежу. Ту је, како сведочи Милан Грол, предала забораву публике Дездемону, Јованку Орлеанку, Марију Стјуарт, Лукрецију Борџију, Јаквинту, Помпадуру и све друге јунакиње "којима је деценијама узбуђивала стари Београд".

- Одиграла је највећи могући репертоар. Публика ју је обожавала, критика хвалила. Али, морамо да се вратимо на феномен глумице у то време. У Шекспирово доба били су потребни векови да се жена појави на сцени, а у Србији се за позориште први пут чуло кад је дошао Јоаким Вујић 1835. у Крагујевац и у трупи окупио групу ђака, службеника и неколико жена - објашњава Јелица Стевановић, аутор изложбе и музејски саветник у Музеју позоришне уметности Србије. - Ова група до тада никад није видела представу нити знала шта позориште значи. Појавило се као нови феномен у земљи и жене су се одмах нашле на сцени. Ипак, до скорашњих дана петријархални однос према жени глумици није се променио! Сећам се да је почетком 80-их година 20. века извесна глумица да би дошла у сомборско позориште морала да побегне од куће. Милка Гргурова, пак, 1861. ступила је у Српско народно позориште (као аматерка из Сомбора), са дозволом родитеља.

фото Музеј позоришне уметности Србије

Занимљиво је, иначе, да је таленат глумице, која је у 19. веку била најпознатија по тумачењу трагичних ликова, открио суграђанин Василије Коларић и скренуо на њу пажњу Јовану Ђорђевићу, тадашњем управнику СНП, касније првом човеку тек основаног (1868) Народног позоришта у Београду.

- Милка је учила женску школу, претпостављам да је то значило основно описмењавање, учење женских вештина и лепог понашања. Из њене сачуване преписке види се колико је током наредних деценија "радила на себи", како би се то данас рекло. Њена прва писма су полуписмена, да би касније преводила комаде са немачког и француског језика. Ти комади су извођени на сцени, а писала је и сопствена књижевна дела која су објављивана.

Будућа велика глумица потицала је из виђене трговачке породице. Када је мајци поменула да би желела да постане глумица, наишла је на жесток отпор:

фото Музеј позоришне уметности Србије

- Други куриозитет у вези с Милком је да се венчала са само шеснаест година. Отац је банкротирао и удао је за богатог, знатно старијег човека. На то је пристала, као што би урадила свака послушна девојка у то доба. Отишла је с мужем из Сомбора, добила ћерку, али се убрзо са бебом вратила кући. Већ ту је направила искорак из уобичајеног и традиционалног. Коначно, уз дозволу мајке, направила је прве глумачке кораке у аматерском сомборском друштву. Није прошло много времена када је на препоруку Коларића ушла у трупу СНП и прву улогу остварила у Винковцима.

Остало је забележено и да је одмах по ангажману од управника Ђорђевића тражила да јој пошаље улоге које мора да научи, да би се испоставило да кад је стигла из Винковаца треба да игра нешто сасвим друго.

- Била је потпуно неспремна, а за тај догађај се везује и једна анегдота. Колегинице су је шминкале. Није обраћала пажњу како изгледа јер је била у грчу да што пре научи текст. Касније је у својим сећањима написала да су је тако нафракале, да је њена појава на сцени изазвала смех иако је играла у неком озбиљном комаду. Била је очајна, после тога одлучила је да се сама шминка и све друго ради сама. Већ је у СНП, где је провела тек три-четири године, брзо дошла до првих улога. Када је одлучено да се у Београду оснује Народно позориште као стална кућа, позван је Јован Ђорђевић као искусни управник и он је за собом повукао већи део трупе.

фото Музеј позоришне уметности Србије

За Милку Гргурову важило је да је превазишла и себе и време у којем је живела и стварала. Први задатак на сцени Народног позоришта била је улога Маре у представи "Ђурађ Бранковић" . Како су забележили савременици, пред публиком се нашла "млада, лепа жена, плаве косе и очију, која је освајала својом уметничком игром, а нарочито својим гласом, меким, топлим и пријатним". Такође, важила је за глумицу "највише интелигенције, живе фантазије, надахнуте, динамичне, али врло одмерене природе, са великом и разноврсном скалом осећања, непосредна, способна за дубоке и искрене доживљаје и вешта, природна преображавања, реалистички истинита, са нарочито правилном, лепом дикцијом чистог српског говора и пријатног гласа". А по чему се посебно издвајала од остатка ансамбла?

- Мислим да је то било превасходно питање талента. Данас глумци кад улазе у театар имају велика предзнања које носе из литературе и факултета, за разлику од ње која није имала додира ни са чим. Морао је то бити "луди" таленат. Наравно, све време је предано учила и читала, радила са Ђорђевићем. Живела је аскетски, па је једно време оставила ћерку код родитеља. Довела ју је потом у Београд, као и млађу сестру која је такође била глумица у Народном позоришту. Поново се удала, много година касније, за руског официра који се затекао у Србији. Била је то велика љубав и светла тачка у њеном животу. Остали су заједно до његове смрти.

Милкина последња улога у Народном позоришту била је у представи "Маркиза Помпадур". Тада је имала већ 62 године.

- Пред крај живота живела је сама, у том собичку. Причало се да је умрла тужна, слушајући аплаузе из Мањежа и жалећи што њој нису упућени. Сахрањена је из тог истог собичка у 84. години, заборављена и "незнана од света".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације