ЖИВИ МИСТЕРИЈА "МАЛОГ ПРИНЦА": Осамдесет година од нестанка Антоана де Сент Егзиперија и авиона којим је управљао

ПО СВЕМУ особен човек, хуманиста и светски путник, неуморни освајач небеских пространстава, аристократског порекла и става, интелектуалац нежног и немирног духа, големог стаса и громког гласа, никада се Антоан де Сент Егзипери "није трудио да уђе у историју нити помишљао да би некоме могао постати узор". Па ипак, човек који је увек летео високо, што више, било ношен крилима вољених авиона, било на крилима своје необуздане маште, (п)остао је један од најпознатијих писаца двадесетог века, аутор једне од највољенијих књига свих времена, онај чије дело, лик и животна прича интригирају и инспиришу и данас, када се навршава осамдесет година од његовог... нестанка.

Профимедиа

Тачније, 31. јула пре осам деценија, авион којим је пилотирао Егзипери током шпијунске мисије поверене му од савезничких снага, срушио се у области Медитерана. А одрасли који, како нам је сам кроз уста Малог Принца поручио, не воле да било шта препуштају машти, дан када је "П-38 лајтнинг", којим је управљао творац тог омиљеног јунака, нестао - прогласили су датумом смрти овог писца, песника, пионира авијације, маштара и идеалисте.

Пишчево тело, за разлику од тела маленог Принца које остаје да лежи на тлу Сахаре по његовом повратку на своју планету, није никада пронађено. Питања су се ројила, а нестанак човека у коме се и за живота стекло све оно митско, прерастао је у митску приповест.

Готово пет и по деценија после нестанка, рибар је у мрежи пронашао наруквицу Сент-Егзиперија, са у сребру угравираним именима Антоана и његове жене Консуело, у близини острва Рију код Марсеља. Две године потом рониоци су пронашли остатке француског авиона који је изнесен на површину и идентификован по серијском броју. На пронађеном делу олупине није било трагова обарања.

Све ово је, већ на измаку двадесетог века, само наново распламсало теорије и продубило мистерију која се деценијама плела око нестанка тог, по свему великог, човека.

Најлогичнију (макар за оне одрасле међу нама) теорију да га је оборио немачки ловац, поткрепила је изјава некадашњег немачког пилота Хорста Риперта, чија је изјава "Да сам знао да је у том авиону био Сент Егзипери, никад га не бих оборио. Нисам гађао Принца" одјекнула диљем света. Поткрепила ју је, али само наоко, јер се у званичној документацији немачких војних архива наводе имена друге двојице пилота, који су оборили летелицу тог типа у близини места на ком је нестао Егзипери.

Поткрепила ју је само на око, али не само због тога - јер ако је човек само срцем добро види, а оно важно је очима невидљиво, онда су и све друге теорије једнако прихватљиве. А било их је онолико.

Можда је наш писац, нарушеног здравља, огорчен и разочаран услед неправедних оптужби де Гола за симпатије према Немцима, кренуо тог јутра из ваздушне базе на Корзици у извиђачку мисију - са наканом да нестане? Да изврши самоубиство, макар у очима непоправљивих одраслих, или да оде у манастир? Можда се летелица срушила због квара као оне 1935. године, када је пао у Сахару?

Ко зна какву би од мноштва приписаних му судбина Егзипери сам за себе одабрао.

Рођен је, у то нема сумње, 29. јуна 1900. године у Лиону. Постао је пионир авијације, учествујући у бројним авио-тркама и пилотирајући на дугим летовима, што је имало велики утицај на његова литерарна дела, као што су "Ноћни лет" о пилотима ноћних поштанских летова у Јужној Америци или аутобиографски "Ратни пилот". Поред страсти према животу, летењу, авантури, саздао је своја дела и на дубоко хуманистичкој филозофији и виђењу света, те његове књиге обожавају читаоци широм света.

Неприкосновени "Мали принц", настао током пишчевог боравка у Америци 1942. године, симболично приказује Сент-Егзиперијеве мисли о животу, пријатељству и љубави, и сматра се једном од најпродаванијих и најпревођенијих књига у историји, која сваке године без изузетка стиче армију нових поклоника - била у школској лектири или не. И око настанка овог култног дела испредају се најразличитије теорије, попут оне да га је Сент Егзипери исписао инспирисан Андресеновом "Малом сиреном", коју је читао током једног боравка у болници с почетка четрдесетих година двадесетог века. Сматра се да је поносна и својеглава Консуело, жена која је са писцем живела љубавну причу нимало "лаку", већ експлозивну, дубоку, страствену и чудну - она која је "оживела" у прелепој, рањивој, достојанственој и пркосној Ружи... Исто тако, јасно је да је пилот чија се летелица сруши усред Сахаре, сам писац, који без неба није могао да живи, стремио му је непрестано, неуздрман мноштвом падова авиона које је доживео. Но, шта год да му је послужило као (ин)директна инспирација, шта год да га је навело да, речју и цртежом, оживи Малог принца, Ружу, Лисицу (сличну је безуспешно покушавао да укроти у Мароку), све оне карикатуралне "одрасле" становнике суседних планетица (за многе је "позајмио" узор из стварности - очигледно), Змијског цара... Захвални су му сви који су уз "Малог принца" учили да читају и мисле, да виде, осећају и воле. Сви који му се непрестано са носталгијом враћају, жељни да чују тако непоновљиво и тачно срочене мисли и велике истине, које су у детињству тако јасно осећали и знали, а које је одрастање неповратно замаглило...

Профимедиа

Сент Егзипери рукопис је оставио на столу пријатеља, а прво издање ова нежна и дирљива књига о љубави и смислу живота доживела је 1943. године у Сједињеним Државама - одмах на енглеском и француском (у Француској је ипак објављена тек по нестанку аутора). После тога, "Мали принц" оживео је на чак три стотине језика, укључујући и веома ретке.

И сам аутор остаје инспирација многим генерацијама, не само као писац већ и као човек који је живео живот пун страсти, авантуре и дубоког размишљања о свету око себе.

А његова прича, или прича којом је, великима и малима, поручио шта мисли о свету у коме живи(мо), приповест о фаталном сусрету једног одраслог пилота и једног малог принца са друге планете наставља да живи...

Акварели у књизи

АНТОАН де Сент Егзипери није себе сматрао ликовним уметником, но да би се забавио између излета и мисија, стално је цртао ликове на комадима папира, а након неког времена креирао је циклус илустрација за готов рукопис "Малог принца", и пишчеви акварели красе најлепша издања ове књиге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације