ТРАЈНИ ЗАПИС СРПСКЕ ТРАГЕДИЈЕ: "Новости" на премијери филма "Сведок", заснованог на доказима др Зорана Станковића

Н. Лазукић

04. 07. 2024. у 06:15

НАЦИОНАЛНОЈ премијери историјско-документарног остварења "Сведок", јуче у Бањалуци, поред режисера Дениса Бојића, високих званица и актера филма, присуствовало је и више од 30 градоначелника и начелника градова и општина Републике Српске у којима су била највећа српска стратишта.

ТРАЈНИ ЗАПИС СРПСКЕ ТРАГЕДИЈЕ: Новости на премијери филма Сведок, заснованог на доказима др Зорана Станковића

Фото Принтскрин

Замишљен и базиран на документацији и сведочанствима специјалисте судске медицине из Београда проф. др Зорана Станковића, филм се односи на страдања нашег народа током ратних дешавања деведесетих година на простору бивше Југославије.

Само на територији БиХ, проф. др Зоран Станковић радио је ексхумације и обдукције више од тридесет масовних и појединачних гробница и то на локалитетима: Сарајева, Тузле, Сокоца, Пала, Мостара, Билеће, Требиња, Невесиња, Каменице, Зворника, Скелана, Шековића, Кравице, Сребренице, Братунца, Сандића, Рогатице, Милића, Брчког, Брода, Угљевика, Прибоја код Лопара, Купреса, Бихаћа и Мркоњић Града.

О трагичним судбинама чланова својих породица, личним страхотама кроз које су пролазили у процесима идентификације, проговорили су у филму многи Срби, а уз Станковићева, коришћена су и сведочења новинара, сниматеља, адвоката.

- Жалим што проф. др Станковић није дочекао премијеру "Сведока", јер захвалност српског народа према овом човеку је огромна и мислим да ће историја тек да га постави на почасно место које му припада. Породица сваке жртве је доктора Станковића у најгорим тренуцима осећала као најважнијег човека у њиховом животу. Тешко је издвајати било коју појединачну судбину, појединачни географски простор, јер Срби су свуда страдали и страдања треба да нас обавезују да се бавимо нашом прошлошћу и бележимо је - изјавио је аутор филма Денис Бојић за "Новости".

Фото Принтскрин

Фото Принтскрин

Према речима аутора овај филм представља колективну исповест српског народа о његовом страдању и умногоме ће осветлити оно што се дешавало на овим просторима.

- Радећи на више од 50 масовних гробница широм бивше земље и обдукцију више од 7.500 жртава, проф. др Зоран Станковић једина је особа која је на овакав начин сведочила о размерама страдања српског народа. Ово је, уједно, и историјски пресек који кроз филмски израз обједињује мапу страдања српског народа - сматра Бојић.

На питање какве реакције очекује од оних којима се "Сведок" неће допасти, режисер каже:

- Филм је базиран само на истини и целокупан његов садржај нема ништа друго. Свако ко има довољно широк ум и отворено срце неће имати проблема да га погледа. Свака реченица која се односи на бол и губитак оца, мајке, сестре, брата је подједнако тешка и мучна. За екипу и мене је снимање било велики лични и професионални изазов, како од једног трауматичног колективног садржаја направити гледљиву и прихватљиву филмску форму. Са многим актерима филма смо се током снимања спријатељили, јер ући у нечије трауме, интиман живот и прихватити ту врсту одговорности значи да се успоставило огромно поверење засновано на разумевању. Колико год био и тежак и тужан, овај филм је изузетно важан и потребан свима нама појединачно. Он оставља трајне записе о трагедији српског народа и помаже онима који желе да се ухвате укоштац са овим темама - каже Бојић.

Др Зоран Станковић, Фото Принтскрин РТС

Неки још нису пронађени

ПРЕДСЕДНИК Градске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Зворник, Миливоје Марковић, рекао је да је Зворник све своје ресурсе ставио на располагање екипи филма током снимања.

- Веома добро знамо шта је све патолог Станковић урадио не само за Зворник, него широм РС, због чега су породице у то време несталих, а касније пронађених, веома захвалне - рекао је Марковић.

Он је истакао да је на зворничком подручју било више стратишта српског народа, наводећи, између осталих, Глођанско брдо где је убијено 126 српских бораца, од којих још осморица нису пронађена. Игор Ложњаковић је рекао да је његов отац нестао на Глођанском брду 6. новембра 1992. године и да, нажалост, још није пронађен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНИ ПОПУСТИ ДО КРАЈА МЕСЕЦА! Не пропустите прилику за велику уштеду