Култура

АНДРИЋЕВО ДЕЛО ШИРИ НАШУ ДУШУ: Интервју - Нобеловац Абдулразак Гурна

Б. Ђорђевић

26. 06. 2024. у 16:54

ЧИТАО сам Андрићеву "На Дрини ћуприју" пре много година.

АНДРИЋЕВО ДЕЛО ШИРИ НАШУ ДУШУ: Интервју - Нобеловац Абдулразак Гурна

Биле су ране деведесете и мора да сам наилазио на тај наслов и име аутора, у различитим извештајима из Босне у то време. Био сам ђак у Занзибару када је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, 1961, и жао ми је што морам то да кажем, али ту вест нисам запамтио. Мислим да нисам тада ни знао шта је Нобелова награда.

Уочи доласка у Андрићград, каже ово у ексклузивном разговору, за "Новости", писац Абдулразак Гурна (1948) који је 2021. добио Нобелову награду за књижевност, "за бескомпромисан и саосећајан продор у ефекте колонијализма и у судбину избеглице у расцепу између култура и континената". Гурни ће 28. јуна, на Видовдан, бити уручена престижна Велика награда Иво Андрић за животно дело, коју додељује Андрићев институт из Вишеграда.

Рођен је у Занзибару, који је део данашње Танзаније. Са 18 година је напустио острво, након свргавања арапске елите током Занзибарске револуције. Као избеглица је стигао у Енглеску 1968. године. Студије је започео на Крајст Черч Универзитету у Кентерберију, а потом је прешао на Универзитет у Кенту, где је докторирао 1982. године. Од 1980. до 1983. године Гурна је предавао на Бајеро универзитету у Каноу, у Нигерији, а потом је постао професор енглеске и постколонијалне књижевности на Универзитету у Кенту, где је предавао до пензионисања, 2017. године. Сада је професор емеритус енглеске и постколонијалне књижевности.

Колико познајете Андрићево дело и српску књижевност?

- Свестан сам да је Андрић написао велики број романа, прича, песама и есеја. Имао сам срећу да прочитам два његова романа, поменути "На Дрини ћуприја" и његов постхумно објављени роман "Омер-паша Латас". Обе књиге залазе у историју Босне и Херцеговине и у том погледу су веома просветљујуће.

Који је значај књижевности у данашњем свету?

- Значај књижевности је остао непромењен. Пре свега, причињава нам задовољство. Ради се о суштинском задовољству, не о оном које нам измамљује осмех, ствара радост, већ нас тера на размишљање и шири нашу душу, наше видике. Ако не осетимо овакву врсту задовољства приликом читања неке књиге, престанемо с читањем и склонимо књигу. С друге стране, из књижевности учимо ствари које нисмо знали, из перспективе која нам никада није падала на памет. Истовремено нам говори и о стварима које су нам познате, уверава нас да наше схватање света није усамљено, да и други деле наша осећања. Другим речима, утврђује наша уверења о човечанству.

Које последице колонијализма трпе народи из афричких држава?

- То је комплексно питање. Европски колонијализам у Африци имао је више видова, а последице су разне, и кроз историју и у савременом добу. Већина колонијалних активности у Африци била је брутална и сепаратистичка са предвидивим последицама.

Њено наслеђе се данас наставља у виду компликованих грађанских друштава која су постколонијалне нације, као и у виду широко распрострањеног сиромаштва које често узрокује ратове и нерешиве сукобе.

Афричка значења

ДОК није постао лауреат Нобелове награде Гурнини романи нису објављивани ван Велике Британије. Чланови жирија Велике награде Иво Андрић су нагласили да се Гурнин рад бави и ширим проблемима назначеним у постколонијалној литератури, као и да његови романи истражују намерно брисање афричких значења, легенди и културних перспектива као једну од главних последица европског колонијализма. На српски језик преведена су четири Гурнина романа: "Напуштање", "Поред мора", "Рај" и "Живот после живота", у издању "Чаробне књиге".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ ОРЕШНИКА: Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)

Свет

0 2

ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)

УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.

24. 11. 2024. у 15:26