АНДРИЋЕВО ДЕЛО ШИРИ НАШУ ДУШУ: Интервју - Нобеловац Абдулразак Гурна
ЧИТАО сам Андрићеву "На Дрини ћуприју" пре много година.
Биле су ране деведесете и мора да сам наилазио на тај наслов и име аутора, у различитим извештајима из Босне у то време. Био сам ђак у Занзибару када је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, 1961, и жао ми је што морам то да кажем, али ту вест нисам запамтио. Мислим да нисам тада ни знао шта је Нобелова награда.
Уочи доласка у Андрићград, каже ово у ексклузивном разговору, за "Новости", писац Абдулразак Гурна (1948) који је 2021. добио Нобелову награду за књижевност, "за бескомпромисан и саосећајан продор у ефекте колонијализма и у судбину избеглице у расцепу између култура и континената". Гурни ће 28. јуна, на Видовдан, бити уручена престижна Велика награда Иво Андрић за животно дело, коју додељује Андрићев институт из Вишеграда.
Рођен је у Занзибару, који је део данашње Танзаније. Са 18 година је напустио острво, након свргавања арапске елите током Занзибарске револуције. Као избеглица је стигао у Енглеску 1968. године. Студије је започео на Крајст Черч Универзитету у Кентерберију, а потом је прешао на Универзитет у Кенту, где је докторирао 1982. године. Од 1980. до 1983. године Гурна је предавао на Бајеро универзитету у Каноу, у Нигерији, а потом је постао професор енглеске и постколонијалне књижевности на Универзитету у Кенту, где је предавао до пензионисања, 2017. године. Сада је професор емеритус енглеске и постколонијалне књижевности.
Колико познајете Андрићево дело и српску књижевност?
- Свестан сам да је Андрић написао велики број романа, прича, песама и есеја. Имао сам срећу да прочитам два његова романа, поменути "На Дрини ћуприја" и његов постхумно објављени роман "Омер-паша Латас". Обе књиге залазе у историју Босне и Херцеговине и у том погледу су веома просветљујуће.
Који је значај књижевности у данашњем свету?
- Значај књижевности је остао непромењен. Пре свега, причињава нам задовољство. Ради се о суштинском задовољству, не о оном које нам измамљује осмех, ствара радост, већ нас тера на размишљање и шири нашу душу, наше видике. Ако не осетимо овакву врсту задовољства приликом читања неке књиге, престанемо с читањем и склонимо књигу. С друге стране, из књижевности учимо ствари које нисмо знали, из перспективе која нам никада није падала на памет. Истовремено нам говори и о стварима које су нам познате, уверава нас да наше схватање света није усамљено, да и други деле наша осећања. Другим речима, утврђује наша уверења о човечанству.
Које последице колонијализма трпе народи из афричких држава?
- То је комплексно питање. Европски колонијализам у Африци имао је више видова, а последице су разне, и кроз историју и у савременом добу. Већина колонијалних активности у Африци била је брутална и сепаратистичка са предвидивим последицама.
Њено наслеђе се данас наставља у виду компликованих грађанских друштава која су постколонијалне нације, као и у виду широко распрострањеног сиромаштва које често узрокује ратове и нерешиве сукобе.
Афричка значења
ДОК није постао лауреат Нобелове награде Гурнини романи нису објављивани ван Велике Британије. Чланови жирија Велике награде Иво Андрић су нагласили да се Гурнин рад бави и ширим проблемима назначеним у постколонијалној литератури, као и да његови романи истражују намерно брисање афричких значења, легенди и културних перспектива као једну од главних последица европског колонијализма. На српски језик преведена су четири Гурнина романа: "Напуштање", "Поред мора", "Рај" и "Живот после живота", у издању "Чаробне књиге".
МАСОВНА ПУЦЊАВА: Убијено 17 људи, међу њима жене и деца
СЕДАМНАЕСТ људи је убијено у масовној пуцњави у удаљеном јужноафричком граду Лусикисики у Источном Кејпу, а потрага за починиоцима је у току, саопштила је полиција, а преноси Би-Би-Си.
28. 09. 2024. у 21:03
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока
НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.
25. 09. 2024. у 22:01
ТУГА У ДОМУ САВИЋА: Марина објавила вест о великом губитку
ВОДИТЕЉКА и супруга фудбалске легенде, Душана Савића, Марина Рајевић Савић поделила је тужну објаву на свом Инстаграм профилу.
28. 09. 2024. у 10:40
Коментари (0)