ТИНТОРЕТО- ЕКСЦЕНТРИЧНИ ГЕНИЈЕ: Народни музеј Србије предавањем Јована Ђорђевића обележиће 430 година од смрти великог сликара (ФОТО)

ПРЕ тачно 430 година, 31. маја, умро је Јакопо Тинторето, велики венецијански мајстор, а обележавајући ту годишњицу сликарског генија, Народни музеј Србије, који чува његово платно "Богородица са Христом и сенатором", организоваће јавно предавање наредне суботе (8. јун) у 18. часова.

Фото приватна архива

О Тинторетовим дометима, начину рада, али и занимљивостима из живота, говориће Јован Ђорђевић, члан Клуба сарадника Народног музеја, иначе докторанд на одељењу за Историју уметности Филозофског факултета.

- Из данашњег угла, Јакопо Робусти, познатији као Тинторето, спада, уз Тицијана и Паола Веронезеа, у једног од највећих сликара Венеције у 16. веку - каже, за "Новости", Ђорђевић. - Заједничка црта свим сликарима лагуне било је скоро потпуно одсуство цртежа приликом сликања, што је изазвало осуду фирентинских и римских интелектуалаца. У том погледу, Тинторето се додатно издвајао својим динамичним композицијама и енергичним потезима. Пјетро Аретино, човек који је диктирао културну климу у Венецији у 16. веку и велики пријатељ Тицијана, сматрао је Тинторета изврсним ствараоцем, отворивши му пут ка слави. Посебно је хвалио његову слику "Св. Марко спашава роба" за Велику школу Св. Марка.

Фото приватна архива

Ипак, додаје саговорник, било је и оних који су оспоравали његов рад. Ђорђо Вазари, фирентински сликар и биограф, фаворизовао је тосканско-римско сликарство, сматрајући да Венецијанцима недостаје вештина цртежа. Тинторетове слике су у његовим текстовима наилазиле, осим у ретким изузецима, на јаке осуде, називајући их траљавим (goffe pitture).

Фото приватна архива

- Описиван као ексцентричан, Тинторето се трудио да одржава клијентелу јако ниским ценама, некад чак и поклањајући слике, или се трудећи да слика у маниру својих колега - открива Ђорђевић. - Последица оваквог приступа је изузетно велики број слика које се данас налазе по целој Венецији. Још је за живота имао репутацију некога ко је сам произвео више слика него сви други венецијански сликари заједно.

Дела, која су још за живота постала синоним за Тинторетово име су, наводи овај стручњак, "Св. Марко спашава роба" за Велику школу Св. Марка (Scuolu Grande di San Marco), око 60 платана које је извео за Велику школу Св. Рока, и наравно "Рај" у Дуждевој палати, као највеће платно на свету. Прву поменуту слику добио је као поруџбину захваљујући похвалама Пјетра Аретина:

- Међутим, веома смела и динамична композиција са монументалним фигурама изазвала је подељене реакције јавности, неследећи крајње статичне слике за scuole какве су изводили сликари ране ренесансе у Венецији, попут Ђентилеа Белинија и Витореа Карпача. Велика школа Св. Рока, као једна од најмлађих институција ове врсте, била је скоро потпуно недекорисана средином 16. века. Тинторето је, као члан братства, успео да, понудивши да даје три слике годишње по цени од 100 дуката (што је реална вредност једне слике), извоје самосталну декорацију scuole. У распону од 20 година, насликао је скоро 60 слика великих формата, претворивши Велику школу Св. Рока у свој лични пројекат.

Поред ових слика, Ђорђевић издваја и "Маријин улазак у Храм", слику која је била део декорације оргуља цркве Santa Maria dell`Orto, у којој се и дан данас налази, и представља ремек-дело у композицији.

У колекцији Боувија

Фото приватна архива

ПОПУЛАРНОСТ Јакопа Тинторета одржала се и у 20. веку. Дејвид Боуви је поседовао његову слику "Анђео најављује страдање Катарини Александријској", док је Џеф Кунс, један од највећих савремених уметника, у својој серији радова под називом Gazing Ball (на фотографији) направио омаж овом Венецијанцу, копирајући његову слику "Порекло Млечног пута" - закључује саговорник.

- Такође, у овој цркви, у којој је и сахрањен, налазе се две слике висине 14 метара које приказују "Обожавање златног телета" и "Страшни суд" - наставља саговорник. - Његово последње ремек-дело је "Тајна вечера" у цркви Сан Ђорђо Мађоре, која се посебно истиче својом револуционарном композицијом и односом са простором цркве у којој стоји. Ово дело заиста потврђује чињеницу да је Тинторето један од најмаштовитијих мајстора ренесансе, који је знао да прилагоди композицију слике простору за који је намењена, увек изналазивши иновативна решења.

Фото приватна архива

Како је описана у каталогу италијанског сликарства од 14. до 18. века из Народног музеја, Тинторетова слика "Богородица са Христом и сенатором", "не може се сврстати у дела највише категорије овог венецијанског уметника" али "свакако представља важно остварење, типично за његов опус" додаје Ђорђевић:

- Слика највероватније није самостално дело, већ је резултат заједничког рада са атељеом. Ово не треба да чуди јер је то део уобичајене праксе. Основну композицију би осмислио сликар лично, који би, након што је радионица пренесе на платно, изводио главне делове. Пејзаж или драперије, као и секундарне фигуре, били би давани помоћницима из атељеа. Ова слика, ипак, заузима посебно место као један од малобројних кружних формата које је Тинторето насликао. Тондо, слика кружног облика, није чест формат у венецијанској уметности, те је наше платно својеврстан куриозитет, не само у његовом опусу, већ и у уметничкој клими Венеције. Ако се изузму композиције за таванице, ово је један од два позната Тинторетова тонда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације