ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Левичари дувају, десничари пију...
ИСПРЕД пројекције свог мрачног стања свести, густе шуме (сценографија Јасмина Холбус, костим Борис Чакширан), са падином "спаљене земље", где држи камп за децу са хендикепом (у борби за еколошку чистоту), награђиваном професору Карлу (Светозар Цветковић) је све јасно и заморно.
Он ће се грубо обрачунати јаким (погрешним) аргументима и са својом левичарски "освешћеном" кћери (упечатљива Наталија Степановић), као и са новопеченим доктором наука, Марком (Дејан Дедић), у коначном обрачуну због злостављања у детињству...
Светозар Цветковић, глумац специјализован и најчешће биран за улоге хладних, не разумних, лажно надмоћних интелектуалаца (очева, педагога) овога пута додаје јад својој интерпретацији симбола успеха, моћи и злочина, који, кад је злостављање слабијих у питању, редовно егзистирају заједно. Уз Марков језив крик, којим се ослобађа Карлове доминације из давнина, која му је уништавала живот, професор, стар и усамљен, са тла одговара прималним криком, јецајем, налик на дечије цвиљење. Нема у српском глумишту много уметника, који би са покрићем, хируршки прецизно, са изврсно пласираном первертираном интелектуалном хладноћом могли тако да обликују Карла, симбола модерне цивилизације, засноване на односу моћи и покоравања. Вера (Дубравка Мијатовић), Карлова супруга, такође је, у вештој, минималистичкој, али трилерски одлично градираној режији Сање Митровић, врло успешно показала да је блискост далеко од протоколарних, наоко добрих односа међу интелектуалцима више класе и да је то тешка болест. Дејан Дедић, излазећи непрестано из публике у своје сцене, као један од многих, свом јунаку, Марку, вешто је допустио да буде и слаб (заборавио је сопствено дете у врелим колима), и свесно надмоћан, кад оптужује свог злостављача. Ана (Јелена Илић) је његова супруга, ретка из "министарства силе", полиције, којој та моћ није помутила емоцију. Милица Јаневски, "жена које нема", јер је функција мајке још једног "обележеног" детета, конобарица, математичарка и изабрана да посади, са Марком, дрво на згаришту, да би се живот поново зачео, пословично је истинита и сликовита. Ђуро Брстина се, у неколико улога (Полицајац, Дечак са екрана, Возач) добро уклопио у болну анамнезу злочина без краја. Бранку Петрић (Бака, Газдарица, Катарина) је редитељка драмски форматирала као узалудну топлину, која греје и светли ка универзуму, али је присутни не виде.
У добром тексту "Нестајање", хрватског савременог писца Томислава Зајеца, тачно се анализира феномен уништавања, затирања, ишчезнућа, којим се људски мозак брани од смртоносне трауме. Његови ликови су животворни, на болан и дневно препознатљив начин, упркос томе што су нам приказани готово без сопствених мотива, због којих су то што су постали, нарочито Карло, јер је прича о његовој мајци крајње минимизована и скрајнута...
Хвала ауторима на хепиенду!
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)