Култура

ПРАВЉЕЊЕ НОВОГ СВЕТА: Драган Здравковић о изложби у Музеју "Цептер", људима и машинама, утопији и дистопији, превазилажењу личног...

М.Краљ

16. 05. 2024. у 15:39

ЗА визије на новим сликама Драгана Здравковића, које ће се од вечерас наћи на његовој 25. самосталној изложби у Музеју Цептер, историчарка уметности Данијела Пурешевић тврди да представљају "дистопију високог сјаја".

ПРАВЉЕЊЕ НОВОГ СВЕТА: Драган Здравковић о изложби у Музеју Цептер, људима и машинама, утопији и дистопији, превазилажењу личног...

Те необичне представе се, како каже, слободно крећу кроз простор, време и материју, у некој замишљеној будућности, тамо где људска врста неће имати приступ.

А на питање какав је то свет створио у делима насталим у последње четири године, овај сликар и професор Факултета примењених уметности, за "Новости", каже:

- То су простори у којима желим да духовно обитавам, а не они који ме подсећају на неке светске катастрофе, тако да се они заправо налазе у том граничном подручју између утопије и дистопије. Они представљају неки бег од стварности, али нису класични ескапизам, већ прављење једног новог света. Оно што је у њима дистопијско то су неки елементи потрошачког друштва. Могао би то да буде и свет после наше цивилизације. Неки паралелни свет у односу на нашу свакодневицу, са бројним проблемима, где наш дух обитава у некој светлости, у некој другој димензији.

Претходни циклус овог аутора носио је назив "Стање хибернације", што је вишезначни појам, који у свету компјутера означава време када рачунар штеди енергију. Слично је, каже Здравковић, и са животињским светом, јер се у њему налазе медведи током зимског сна, док научници сматрају да би и путници кроз време требало да буду у стању хибернације.

- Ја сам сада изашао из стања хибернације и решио да та своја искуства поделим са другима - наставља саговорник. - Ова изложба се зове "Трансперсонална поља", јер је то нешто што излази из мог личног, и прелази у сферу општег и заједничког. То је и превазилажење ега.

А управо превазилажењем ега, тврди уметник, требало би да се помиримо са чињеницом да је вештачка интелигенција, којој се не радујемо превише, ту међу нама и допустимо јој да нешто уради за нас:

- Заједно са њом можемо да правимо нове вредности. Не кажем да се она неће користити у неке грозне сврхе, али у уметности, није лоше усвојити њене добре стране. Човек не сме да дозволи да га вештачка интелигенција води куда она хоће. Она мора да буде алат у рукама човека, његовог ума. Једино тако понудиће му спектар могућности, у коме он бира, одлучује. Моја следећа серија радова ће се тиме бавити, прављењем предлошка уз помоћ вештачке интелигенције. Наравно, моја ће реч бити последња, али ћу допустити да ми она даје идеје, прошири ми поглед. Тако да ово трансперсонално, из назива ове изложбе, може да се односи и на то да човек постаје помало машина, да се са њом стапа, али не губи свој иденитет.

Метафизички поп арт

ПРЕМА Здравковићевим речима, на сликама представља и својеврсна места обнове, тишине:

- То је нека мелодична тишина, која у себи садржи неки звук. Што може да делује апсурдно, али се треба сетити мисли Лао Цеа да су они искази који садрже апсурд најприближнији истини. Тако да увек пратим ту линију која је између могућег и немогућег, духовног и материјалног. Елеманти материјалног на овим сликама прападају поп култури, и користим их да бих људима приближио ову причу. Један Норвежанин је чак и написао да су моје слике Тројански коњ, направљен да уведе посматрача у неки други свет, у метафизику. Неки то називају и метафизичким поп-артом, што је опет апсурд.

Паралелно са домаћом, Здравковић је присутан и на међународној сцени, и то од пре неколико година, преко - Норвешке. Као представника Србије на 57. Венецијанском бијеналу (са уметничким пројектом "Енклавиа", заједно са Миленом Драгичевић и Владиславом Шћепановићем), приметио га је један од највећих тамошњих колекционара, Кристен Свеонс, и уврстио у своју збирку од 3.500 радова, а заслужан је и што је наш уметник одржао самосталну изложбу почетком прошле године у Ослу, у галерији "Брандструп". Са те поставке продато је чак 10 радова тамошњим колекционарима. На нашим просторима, члан је Савета (заједно са Стеваном Вуковићем) Биоскопа "Балкан".

- Окренути смо пројектима, мање функционишемо као класична галерија, јер нам је циљ да будемо попут многих светских фондација - објашњава Здравковић. - У "Балкану" је, рецимо, одржана изложба за коју је Александар Денић добио награду града Београда, а подржали смо и његов наступ на Бијеналу у Венецији, који је веома запажен на овој међународној смотри. Он је, иначе, велико име у Немачкој, где је два пута проглашаван за сценографа године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације