ДОБА КАДА СМО ИШЛИ У КОРАК СА СВЕТОМ: Век надреализма у галерији "Рима"
СВЕТСКОМ јубилеју, обележавању једног века од када је Андре Бретон објавио Манифест надреализма, чиме је у Паризу званично основан један од најутицајнијих уметничих праваца 20. века, на јединствен начин прикључила се и Галерија "Рима" у Београду.
У њиховом простору у Париској улици, на изложби у част стогодишњице чувеног авангардног покрета, премијерно је нашој публици представљено и Бретоново писмо Марку Ристићу и редакцији часописа "Надреализам данас и овде", које је са одговорима на "Анкету о жељи", било упућено 1932. године.
Ова поставка подсећа и да се у Србији, односно Краљевини Југославији, надреализам паралелно и равноправно развијао са оним у Француској и у Европи. Носиоци тих напредних идеја били су тада млади интелектуалци који су после Првог светског рата студирали у Паризу, а потом основали надреалистичку групу - Марко Ристић, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Душан Матић, Стеван Ване Живадиновић-Бор, Константин Коча Поповић, Петар Поповић, Радојица Живановић-Ное, Бранко Миловановић, Александар Вучо, Ђорђе Костић, Ђорђе Јовановић и Оскар Давичо.
Жеље извор сазнања
ЖЕЉА је један од централних појмова надреализма, усвојен из Фројдове психоанализе, а општи речник надреализма дефинише је као "дубоку, несавладиву и обично спонтану тежњу која подстиче свако људско биће да на овај или онај начин присваја свако друго биће, неку "ствар" или неко "место", тежњу чије је исходиште и врхунац у сексуалности", подсећа кустоскиња Софија Миленковић, додајући да је Бретон у свом писму одговорио на свих седам питања о жељи:
- Последњим одговором Бретон највећи значај придаје жељама деце, које родитељи и васпитачи не смеју спутавати и испод којих се крије стварни живот. Детињство се храни радозналошћу и оним фантазијама које су извор "правог" сазнања за надреалисте, а које они накнадно, превасходно кроз поезију и различите видове уметности, покушавају да оживе.
Сведочанство о заједничком ангажовању српских и француских надреалиста, али и потврда њихове равноправне позиције унутар самог покрета, управо је писмо са седам Бретонових одговора на "Анкету о жељи", објављено у трећем и последњем броју гласила српских надреалиста, заједно са одговорима Ренеа Кревела, Пола Елијара и Салвадора Далија, послатим специјално за то издање штампано јуну 1932. Овом, као и осталим Бетоновим писмима, али и другим вредним документима из заоставштине Марка Ристића, после његове смрти, губи се сваки траг.
- Октобра прошле године, писмо се појавило у Паризу на аукцији Mille nuits de reves VI, заједно са другим куриозитетима из колекције Женевјеве и Жан-Пола Кана - каже, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник галерије "Рима", који је овај вредан документ купио и вратио у земљу. - Оно је важно због доприноса сагледавању значаја београдског покрета, који је био један од најважнијих изван Француске, у једном периоду, а помиње се и у каталогу резоне Андре Бретон.
Значајни преводи
ИНДИВИДУАЛНА преписка између Ристића и Бретона, отпочела је годину дана пре појаве Манифеста надреализма и наставила се разменом књига, плаката, рукописа, фотографија и другог материјала, напомиње Миленковићева:
- Ристић је у више наврата преводио одломке из Бретонових текстова, његову поезију и фрагменте из књига. Поред одговора на "Анкету о жељи", за трећи број часописа "Надреализам данас и овде" превео је одломак из необјављене књиге "Спојени судови", Далијев надреалистички роман "Живео Надреализам!", песме Пола Елијара, Ренеа Шара, Кревелов текст "Породица", као и један Арагонов програмски чланак. Већи преводилачки подухват била је књига Андреа Жида "Подруми Ватикана", коју је Ристић тридесетих година превео за издавачку кућу "Народна просвета".
Према Милојевићевим речима, и пре вечерашње премијере, домаћа стручна јавност показала је велико интересовање за ово писмо. Поред њега, међу експонатима на изложби ће се наћи и публикације које су излазиле под ознаком "Надреалистичка издања", а према речима кустоскиње "Риме", Софије Миленковић, представљају јединствену издавачку делатност београдских надреалиста. Објављивали су књиге, проспекте, памфлете и рекламни материјали.
- Осим тога, биће приказани часописи из преднадреалистичке фазе која почиње 1922. и траје све до коначног оснивања групе и отпочињања колективног деловања тринаесторице надреалиста - додаје Миленковићева. - То су часописи "Путеви", "Путеви - Нова серија" и "Сведочанства". Такође, биће изложен и трећи број часописа "Надреализам данас и овде", у којем је објављен Бретонов одговор на "Анкету о жељи", као и други број у којем су постављена питања на поменуту анкету. Ту је и цртеж "Ивицом сна", Душана Матића...
Како наглашава ова историчарка уметности, у тексту који прати поставку, надреалистички покрет је имао интернационални карактер - развијао се у Белгији, Шпанији, Чехословачкој, Енглеској, Швајцарској, Португалији, Немачкој, као и на другим континентима, а од самог почетка присутан је и у Србији:
- Већина покрета изван Француске била је активна тек од 1930, док су се француски и српски надреализам развијали синхронизовано пуну деценију између 1922. и 1932.
После увођења шестојануарске диктатуре у Југославији, обрачуни са левичарским покретима и партијама, и хапшења Костића, Поповића, Јовановића и Давича, под оптужбама за комунистичко деловање, београдска надреалистичка група 1932. је престала да постоји, чиме је окончана и колективна сарадња француског и српског надреализма.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)