ИСТОРИЈА ЦАРСТВА КРОЗ ЖИВОТ ЈЕДНОГ ВИТЕЗА: Јединствена плоча из римског периода, посвећена Марку Улпију, у Народном музеју Србије (ФОТО)

НАРОДНИ музеј Србије, на изложби "С краја на крај Империје. Пут римског витеза", представља један изузетан експонат, који је на необичан начин доспео до наше националне ризнице.

Фото Народни музеј Србије, В. Илић

Споменик са натписом о каријери Марка Улпија, коњичког официра у римској војсци, одликованог за храброст у походима императора Марка Аурелија и Луција Вера, случајно је откривен у лето 2020. године уз пут ка депонији "Винча", потом украден, па враћен!

Аутори изложбе, др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић, музејски саветници, у Малој галерији, уз сам споменик, који је премијерно у јавности, поставили су и десет табли, које дају студиозне увиде у значења трагова историје које крије овај јединствени почасни натпис на простору Србије.

Тај мермерни блок уникатан је и по томе што је, пре него је откривен, имао чак три живота. Први пут је коришћен током I века као база за статуу, крајем II века је на његовој доњој страни уклесан натпис на латинском језику о Марку Улпију, а током друге половине III века послужио је као грађевински материјал. Овај изузетан музејски предмет ће се после ове изложбе наћи на сталној поставци археологије у Атријуму Народног музеја.

Локација на којој је пронађен, међутим, није била она са које и потиче, што је, према речима Црнобрње, било јасно још када је после анонимне дојаве дошао на депонију у Винчу да погледа налаз (пре него што је он нестао, па се поново појавио).

- Тек после шест, седам месеци, успели смо да сазнамо да је споменик оригинално пронађен на простору где се радило проширење депоније "Винча", а да је подизвођач проценио да би то могло да успори радове и склонио га - прича Црнобрња. - Ту је седамдесетих година прошлог века била лоцирана једна римска вила рустика, две стотине година млађа од овог споменика.

Реч је о подручју археолошког налазишта Ошљане, додаје Веселинка Нинковић, где се налазило имање неког римског ветерана, читав један комплекс у близини Дунава и пута Вија милитарис, на широј територији Сингидунума. Када је установљена депонија, према њеним речима, није било у плану да се шири у том правцу, али је последњих пет година она прекрила овај евидентирани и заштићени археолошки локалитет.

Иако је одмах било јасно о коме и чему говори споменик, уследило је детаљно истраживање и утврђивање прецизне хронологије, јер, како указује саговорница, многи трагови историје на њему нису били хронолошки уклесани у тих 16 редова:

- Морале су зато да се прате све титуле Улпија, али и где су се налазиле у одређеном периоду војне јединице у којима је службовао, потом и када су цареви који се ту помињу имали походе, па и називи ратова. Наиме, био је вишеструко одликован у неколико похода у којима је командовао неколицином легија, делова легија, помоћним одредима, коњичким дивизијама, од 500 до 1.000 коњаника.

Фото З. Јовановић

Како би дошли до ових сазнања сарађивали су са највећим стручњаком код нас који се бави латинским натписима, Снежаном Ферјанчић, професором са Филозофског фалултета.

- Она је научно прочитала и протумачила натпис, на основу којег смо реконструисали животни и професионални пут Марка Улпија - истиче Нинковићева. - Професорка Ферјанчић је учинила невероватан подухват дешифрујући све детаље натписа. То нам је дало могућност да кретање Улпија представимо на карти, како би било видљиво и јасно сваком посетиоцу музеја.

Према речима Црнобрње, рођен је у Беневентуму, у Италији, у богатој и угледној породици. Припадао је сталежу коњаника. Њега је, како је објашњено на поставци, војничка служба прво водила на исток, у Кападокију. Онда је службовао у провинцији Арабија (на југу данашње Сирије), а одатле отишао у провинцију Цезаријенсис (Мароко - Алжир). После су га послали на север, у Панонију, по свој прилици на саму границу (територија данашње Словачке). У то време долази до побуне у Хиспанији (садашњој Шпанији), где га ванредно постављају на чело неких легија.

- Када је ту завршио посао, добија још једну службу, у Панонији, на територији данашње Мађарске - открива Црнобрња, додајући како се са натписа на овом споменику попуњава целина о историји читавог римског царства.

После успешне војне каријере, како даље објашњава Нинковићева, са искуством, знањем и новцем, службу наставља као високи царски функционер у администрацији богате и рудоносне провинције Дакије Апуленсис. Постао је прокуратор.

- Трајаново освајање Дакије у почетку другог века је била једна од највећих пљачки злата у историји цивилизације - тврди Црнобрња. - А у тој провинцији, Марка Улпија су поставили да води финансије, убире порез.

Припадао је елити римског друштва, наставља коауторка ове изложбе, јер су витезови били одмах испод сенатора. Чињеница да је споменик пронађен код нас, где је била римска провинција Горња Мезија, може да указује и да је Улпије исте те послове радио на овим просторима, тад чувеним по богатству рудника сребра и олова, на Авали и Космају.

- Ово је јединствен споменик на простору Србије, али и Европе - закључује Нинковићева. - Постоји много римских надгробних споменика витезовима, али је веома мало почасних, јавних, као што је овај. На статус Марка Улпија указује и то да је подигнут за његовог живота. За Народни музеј Србије је важно да је то изузетно културно добро и јединствен латински натпис који је обогатио нашу збирку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације