Култура

ПАМТИЋЕМО ГА СА ШЕШИРОМ, ЛУЛОМ И НЕИЗБЕЖНИМ ФОТОАПАРАТОМ: In memoriam - Одржана комеморација Томиславу Петернеку (ФОТО)

Марина Мирковић

28. 03. 2024. у 17:16

БАШ онако како би Томиславтома пере Петернек, (ка)да су га питали, увек пожелео да га се сећају, учинили су то данас бројни поштоваоци његовог дела, пријатељи и колеге те ученици великог фотографа - почев од минута ћутања, те званично - тишине, у целости испуњене шкљоцањем небројених фотоапарата.

ПАМТИЋЕМО ГА СА ШЕШИРОМ, ЛУЛОМ И НЕИЗБЕЖНИМ ФОТОАПАРАТОМ: In memoriam - Одржана комеморација Томиславу Петернеку (ФОТО)

Тог је, од Томе неодвојивог, оруђа којим је бележио епоху, али и оружја које је у његовим рукама било непобедиво, у прес центру УНС било у многим рукама, на комеморацији посвећеној познатом мајстору фотографије.

Јер готово за све окупљене, Томислав Петернек је био и остао недостижни узор, ментор, учитељ. Присетили су га се, најпре званично, легендарни илустратор и професор ФПУ Југослав Влаховић и Томини ученици Горан Сивачки и Ненад Нино Ракићевић, на начин на који би он сам пожелео - уз обиље анегдота, поштовање и захвалност што су га познавали. И што су га имали - попут једне Томине кћери, Оље Петернек, која се опхрвана емоцијама захвалила на свему свом легендарном оцу чије су фотографије (о)остајале иконе једног времена, уметнику кога ћемо сви памтити уз неизбежну лулу, шешир, и пре свега фотоапарат.

Без тог апарата Тому ваљда нико никад није видео - макар не ван куће. Био је то, ипак, само један од разлога, тек један предуслов, да Петернек начини толико иконичних дела, која заувек остају визуелни оквир наше историје. Многих су се чувених анегдота и прича које су настанак тих легендарних фотографија пратиле, сетили.

Влаховић, који памти Петернекову подршку и сарадњу од свог давног доласка у НИН, те Ракићевић, полазник прве генерације Томине школе, данас фотограф и професор у САД - који увек наглашава да је Петернек неповратно изменио и трајно утицао на његов, али и живот његовог брата близанца и колеге. Од чувене вожње слепог путника са апаратом у возу који је носио ковчег са Титом, преко три ноћи чекања не би ли начинио фотографију тренутка у коме НАТО погађа здање ЦК, или неочекиваног "исукавања" мини апарата и бележења званичника у незваничним ситуацијама - увек, баш увек фотографијом за историју...

POGLEDAJ GALERIJU

И други су се, из публике, присетили јединствених прича и доживљаја јединственог Томе, уз обећање да ће га памтити. На то их је, на крају, обавезао и "наступ" Томиног унука, шестогодишњег Огњена званог Оги, који је стао за микрофон и рекао:

- Јако сам волео и увек сам чувао мог деду Тому, јако сам се растужио када се разболео и када је морао да оде. Важно је да знате, када је неко жив онда је ту, а када умре онда више није ту, а деде и бабе су много драги и драгоцени и морамо их чувати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације