ЈЕСМО ЛИ СВЕДОЦИ КРАЈА ЈЕЗИКА? Српско- аустријска изложба у београдском Музеју савремене уметности (ФОТО)
ДЕО учења једног од најзначајнијих мислилаца 20. века, Лудвига Витгенштајна (1889-1951), рођеног у бечкој аристократској породици, а који је умро у Кембриџу, где је предавао већи део живота, биле су и - језичке игре.
Фото Б. Јањић
Како тврде његови тумачи, Витгеншатајн је сматрао да се не могу разумети значења термина у оквиру језичке игре, нити реченице које су последице те игре, ако се не схвати шта је то што актери игре раде, ако се не зна које су њихове невербалне делатности. Односно, тврдио је да је за разумевање неке језичке игре потребно да се замисли читав један облик живота.
Инспирисани овим, али и другим идејама аустријског филозофа који је радио у пољу логике, математичке филозофије, филозофије духа и језика, аустријски и српски уметници су, истражујући у различитим медијима, своје радове слали на конкурс Аустријског културног форума у Београду. Одабрана дела чине поставку "Крај језика - Још једном о Витгенштајну", свечано отворену крајем минуле седмице у Галерији-легату Милице Зорић Чолаковћ и Родољуба Чолаковића, при београдском Музеју савремене уметности. За концепт и управљање пројектом била је задужена уметница Милица Лапчевић, а координатор испред МСУБ је кустос Мирослав Карић.
Учесници пројекта
У ОВОМ пројекту учествују уметници Ана Мариа Лима Димитријевић, Анита Витек, Арнолд Рејнхалер, Астрид Шварц, Барбара Холер, Даниела Фулгоси, Деа Џанковић, Дорис Терес Хофер, Драгана Жаревац, Дуња Трутин, Герда Лампалзер. На конкурсу су одабрани, па се на изложби налазе и радови чији су аутори Ирена Симић, Јохен Хлер, Исабела Кохлхубер, Лана Васиљевић, Михаел Хиндл, Ернст Мисганг, Миљана Никовић, Жарко Алексић, Даница Бићанић, Борис Бурић, Горан Деспотовски, Никола Радосављевић, Росвита Веингрил/Стеван Којић, Вернер Јаук/Лаура Софи Мејер, Даниел Ротбарт, Соња Мелер, Стефан Вирнспергер и Вања Новаковић.
Радови са ове изложбе у различитим уметничким праксама промишљају Витгенштајнову мисао о језику, стављајући је у савремени контекст. Тако су, према мишљењу организатора поставке, показали нову актуелност његових филозофских теза, позивајући гледаоце да се суоче са оним што знају, или верују да разумеју. Широк је спектар стваралачких израза заступљених на поставци - од минималистичких интервенција у језику, видео-инсталација, електро-акустичких експеримента, скулптура, колажа до дигиталних апликација, визуелне поезије, перформативних сценарија.
- У доба када вештачка интелигенција генерише свој систем сазнања путем кодова, градећи технолошке алтернативе чак и креативним процесима људских бића, дела на изложби пружају увид у међупросторе у којима уметничко трагање још увек задржава примат - пише у тексту који прати "Крај језика".
Један од циљева пројекта је, како се истиче, даље повезивање и оснаживање сарадњи између српске и аустријске уметничке сцене, оличене и кроз продукцију сасвим новог рада специјално за ову изложбу, упознавање различитих протагониста (институције, појединци) активних кроз праксу, истраживања и теоријски рад у области савремене уметности.
Фото Б. Јањић
- Ово је једна од ретких изложби оваквог формата и концепта, с великим бројем излагача из Србије и из једне иностране земље, али и прилика да се сагледају делови сцене савремених визуелних уметности Србије и Аустрије, они које занима утемељење уметничких пракси на теорији уметности - нагласио је Карић, на отварању.
Док је ауторка пројекта, Милица Лапчевић, указала како је инспирација Витгенштајном уочљива већ од самог наслова и језичке игре између "краја" и "краја језика" и комуникације у дигиталном добу, до целокупних изгледа развоја цивилизације заснованог на говору, лингвистици и семантици: - Од фасцинације технологијом до заиста креативних искорака, од наше свести о природи до њене артикулације у научним или духовним терминима, или обоје. Много више изума и идеја крије се у самим уметничким делима, које имамо јединствену прилику да истражимо - закључила је Лапчевићева.
Изложба ће бити отворена до 6. маја.
БОНУС ВИДЕО - ДР НОВОСТИ: Како бити емоционално интелигентнији?
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАКВА БОМБА У БАЊАЛУЦИ! Борац довео највећу икону босанскохерцеговачког фудбала
ФУДБАЛЕРИ Борца из Бањалуке обезбедили су европско пролеће, а већ су прионули раду како би и наредне године отишли још корак даље.
21. 12. 2024. у 08:58
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
27.000 ПОЛИЦАЈАЦА У АКЦИЈИ У ХАГУ: То је половина укупног броја у Холандији - највећа безбедносна операција у историји
ПРИПАДНИЦИМА полиције је саопштено да им у време одржавања самита НАТО неће бити дозвољено да узму одсуство.
21. 12. 2024. у 10:12
ОБЈАШЊЕЊЕ ТЕОЛОГА: Да ли ћерка може да преузме крсну славу?
КРСНА слава се преноси са колена на колено, обичај је да славу преузима мушки потомак, али у неким ситуацијама славу може преузети и ћерка.
22. 12. 2024. у 14:44
АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: "Нестају" им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!
Косово је Србија, а код Албанаца који јужну српску покрајину сматрају некаквом лажном државом - ових дана је све лошија ситуација када се ради о томе како људи доживљавају живот на том простору.
22. 12. 2024. у 15:36
"ЛЕКАРИ СУ МЕ ОТПИСАЛИ" Љиљина борба за здравље: "Две године у колицима, одустала сам од живота"
ГЛУМИЦУ живот није мазио...
22. 12. 2024. у 13:51 >> 16:40
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУО ПИСАЦ ЕДУАРД КУЗЊЕЦОВ: Једна од водећих личности у настојањима Јевреја да напусте Совјетски савез
ПИСАЦ, новинар и дисидент из времена Совјетског Савеза, Едуард Кузњецов, преминуо је данас у 85. години, пренели су израелски медији.
22. 12. 2024. у 15:53
УМЕТНОСТ КОЈА ПРЕМАШУЈЕ ГРАНИЦЕ И ВРЕМЕ: Свечано отворена прва ретроспективна изложба Дада Ђурића у Београду
ПРВА ретроспективна изложба великог сликара Дада Ђурића у Београду коју приређује Галерија САНУ у сарадњи са Фондацијом „За српски народ и државу” и Фондацијом „Плаво” свечано је отворена синоћ пред великим бројем љубитеља сликарства и уметности. Догађај представља посебан тренутак у историји београдске уметничке сцене, јер по први пут пружа свеобухватан увид у живот и рад једног од најзначајнијих сликара са ових простора, чији је уметнички израз обележио другу половину 20. века.
22. 12. 2024. у 11:04
ЗАГЛЕДАН У ЗВЕЗДАНО НЕБО НАШЕ КЊИЖЕБНОСТИ: Будимиру Дубаку уручена награда Матице српске, установљена у част Црњанског
НЕПОСРЕДАН каква је и његова књижевност, Будимир Дубак писац из Црне Горе и лауреат књижевне награде „Бескрајни плави круг“ која му је јуче уручена у Матици српској у Новом Саду, рекао је да је почашћен признањем у знаку Милоша Црњанског, упутио је затим захвалност својим издавачима,жирију и најстаријој културној институцији српског народа, „која нас сабира већ два вијека.“
21. 12. 2024. у 22:41
ПОЕЗИЈА УЖИВО И НА РАДИЈУ: Песничко вече Мирослава Максимовића у Коларчевој задужбини
СВОЈЕ стихове ће вечерас од 18 часова на Коларцу говорити песник Мирослав Максимовић, у оквиру седме сезоне програма "Поезија уживо!", уз директан пренос на таласима Радио Београда 2.
21. 12. 2024. у 08:51
У БЕОГРАДУ ИЗГРАДИО СЕБЕ: У Галерији САНУ до сада највећа изложба радове Миодрага Дада Ђурића (1933- 2010)
У БЕОГРАДУ је Миодраг Дадо Ђурић (1933-2010) пронашао свој стил, казала је његова ћерка Амарант Зидон, представљјући у Галерији САНУ ретроспективу од 50 дела, којима се сликарски великан враћа у град из кога је кренуо у свет.
21. 12. 2024. у 08:18
Коментари (0)