САМО ИЗ СЛОБОДЕ МОЖЕ ДА ПРОЦВЕТА ИСТИНСКА УМЕТНОСТ: Академски сликар и вајар Илија Драшовић Луњевица (91) ствара са истим жаром (ФОТО)
ПРИМИЧЕ се паљење 91. свећице на животној торти познатог академског сликара и вајара Илије Драшовића Луњевице из Горњег Милановца.
Рад у импровизованом "атељеу", Фото М. Бошњак
Више од 73 године неугасиви пламичак његовог уметничког духа ствара уметнине, које критичари и упућена публика сврставају у врхунске, најоригиналније. И док на нашу молбу прича за "Новости" о стваралаштву и уопште животу, он понекад начас прекида одговоре на питања, јер из тог пламичка одједном заискре сасвим нове идеје. Крепки старина сетно вели, да ће стварати све док му рођенданске свећице не замени она воштана, за одлазак на вечни починак...
- Нека ово буде и ненаметљиви наук младим уметницима: стварајте дела само из своје главе, без ичијег утицаја или не дај Боже господарења, јер оно убија уметност! Да схвате, да се успех у уметности постиже само радом и ничим другим. То је био и јесте мој стваралачки и животни мото и мотив, моја мисао водиља. Само из ауторске слободе цвета истинска уметност! - смирено објашњава Илија, један од неколико доајена уметника целе Србије, док понире у своја сећања о раду у Србији, бившој СФРЈ и иностранству.
Надимак Луњевица стекао је по пореклу из истоименог села, код Горњег Милановца.
Професионални ангажман забележен је давне 1951. у Уметничкој школи у Нишу. То су почеци његовог званичног опуса, уместо ранијих самосталних проба и тестова свог талента.
- То ми је најдража фаза стварања - наставља наш саговорник.
- Не зато што сам наспрам садашњој мојој животној доби, тада био једва стасали младић, него што сам, као и већина полазника тадашње школе, за пет година савладао све што је у тој фази рада о сликарству и вајарству требало знати. Захваљујући чувеним професорима, уметницима, који су одреда били предани свом раду и посвећени нама, полазницима, одлично смо вајали фигуре жене у природној величини.
Фото М. Бошњак
Уз ту најранију, међу најдражим фазама стваралаштва издваја једну од много каснијих - деветогодишњи рад у Билефелду, Немачка.
- Кад сам постао пензионер, отишао сам у тај град у северној Вестфалији, где живи више од пет хиљада Срба и других православаца. Иконописао сам потпуно сам 500 квадратних метара Храма Светог Василија Острошког на позив виђених људи и црквеног одбора. За тих девет година у том граду, урадио сам и више од хиљаду портрета разних личности, углавном у техници графике. Јер, црква се налази поред Универзитета, сваког дана долазили су студенти свих нација, да гледају и прате мој рад на њеном осликавању.
Излагао сам своје слике и скулптуре у галеријама Немачке, са тамошњим клубовима уметника - прича Илија.
Широк је опус Илије Луњевице, тачан број урађених дела ни приближно не зна.
- Иза мене остају 50 биста широм бивше СФРЈ и Европе, не рачунајући оне које сам радио за поклоне, слике са 50 самосталних и више од стотину колективних изложби, а само у 150 ликовних колонија на којима сам учествовао, остало је више од 500 слика - додаје он.
Међу моделима за бронзане одливке статуа, весело се "смеши" Десимир Жижовић Буин - чувени илустратор "Дечјих новина" које Милановац прославише по свету, који је из живота отишао касних деведесетих прошлог века, али никад из легенде...
Рад Илије Драшовића Луњевице недавно је крунисала Културно-просветна заједница Србије, Златном значком.
Коме да оставим?
НАШ саговорник ради у скученом, импровизованом "атељеу" у подруму своје куће. Легенде његовог домета имају свој легат.
- О легату не могу ни да причам - резигнирано вели он. - Јер, не знам коме бих оставио своја дела. Можда неком другом граду, који би то желео? Јер, власти у мом граду долазе и одлазе, а да нису решиле ово моје и питање других признатих уметника...
Техника
- ВЕЋИНА мојих слика припадају својеврсном импресионизму, али блиском реалности.
Најдражи ми је акварел на платну, по њему сам најпознатији у свету уметности, а волим и уља на платну, акрил. Вајарство ми је углавном стилизација реалистичке фигуре са лирским тоном, у неку руку као роденовски стил - објашњава наш саговорник.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ИЗРАЕЛ ЈЕ ЗАТЕЧЕН: "Делије" урадиле нешто што је мало ко очекивао
Најватренији навијачи Црвене звезде решили су да одговоре на провокацију.
21. 12. 2024. у 13:55
КАКВА БОМБА У БАЊАЛУЦИ! Борац довео највећу икону босанскохерцеговачког фудбала
ФУДБАЛЕРИ Борца из Бањалуке обезбедили су европско пролеће, а већ су прионули раду како би и наредне године отишли још корак даље.
21. 12. 2024. у 08:58
РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ова девојка је шокирала све понашањем на Светском првенству, а њена земља је сад повукла невероватан потез
Откако је рат у Украјини избио почетком 2022, Русија је, када се о светским спортским вестима ради, била спомињана само као страна која трпи санкције због поменуте војне интервенције. Али то се променило данас, и то због једне спортисткиње - из Литваније.
21. 12. 2024. у 20:00
"ИМАЈУ ДОБРЕ ИГРАЧЕ, АЛИ ОЧЕКУЈЕМ ПОДРШКУ НАВИЈАЧА": Милојевић пред меч са Чукаричким
Фудбалери Црвене звезде у недељу од 15 часова играће против Чукаричког у оквиру 20. кола Суперлиге Србије.
21. 12. 2024. у 17:13
ФАНТАСТИЧНА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ! Светислав Пешић обрадовао нацију овом информацијом
Лепе вест за српску кошаркашку репрезентацију.
21. 12. 2024. у 21:23
СРПСКИ ГРАД СА НАЈВИШЕ ЦРКАВА: Знате ли о ком месту је реч?
СРПСКО историјско предање говори да је само један град имао "онолико цркви колико је дана у години“. Иако је тај епитет преувеличан, он ипак преноси суштину да се један град по броју цркава и манастира далеко издвајао од осталих градова.
22. 12. 2024. у 07:34
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
РАЗВОДИ СЕ ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ После 25 година брака: "И даље је волим, свакоме је тешко на свој начин"
ПОЛИТИЧАР Чедомир Јовановић потврдио је да је у фебруару поднео захтев за развод брака од супруге Јелене Јовановић.
21. 12. 2024. у 16:32
Најновије из рубрике
ЗАГЛЕДАН У ЗВЕЗДАНО НЕБО НАШЕ КЊИЖЕБНОСТИ: Будимиру Дубаку уручена награда Матице српске, установљена у част Црњанског
НЕПОСРЕДАН каква је и његова књижевност, Будимир Дубак писац из Црне Горе и лауреат књижевне награде „Бескрајни плави круг“ која му је јуче уручена у Матици српској у Новом Саду, рекао је да је почашћен признањем у знаку Милоша Црњанског, упутио је затим захвалност својим издавачима,жирију и најстаријој културној институцији српског народа, „која нас сабира већ два вијека.“
21. 12. 2024. у 22:41
ПОЕЗИЈА УЖИВО И НА РАДИЈУ: Песничко вече Мирослава Максимовића у Коларчевој задужбини
СВОЈЕ стихове ће вечерас од 18 часова на Коларцу говорити песник Мирослав Максимовић, у оквиру седме сезоне програма "Поезија уживо!", уз директан пренос на таласима Радио Београда 2.
21. 12. 2024. у 08:51
У БЕОГРАДУ ИЗГРАДИО СЕБЕ: У Галерији САНУ до сада највећа изложба радове Миодрага Дада Ђурића (1933- 2010)
У БЕОГРАДУ је Миодраг Дадо Ђурић (1933-2010) пронашао свој стил, казала је његова ћерка Амарант Зидон, представљјући у Галерији САНУ ретроспективу од 50 дела, којима се сликарски великан враћа у град из кога је кренуо у свет.
21. 12. 2024. у 08:18
НЕГРИШОРЦУ "ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ": Познат добитник престижног признања ИК "Прометеј"
КЊИЖЕВНИК Иван Негришорац добитник је књижевне награде "Дејан Медаковић" за књигу есеја "Светлост, сенке и шапутања – есеји с поводом" (Београд, Албатрос плус), коју додељује Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада у знак сећања на историчара уметности, мемоаристу, песника, хроничара ,прозаика и академика Дејана Медаковића.Име Иван Негришорац књижевни је псеудоним др Драгана Станића, актуелног председника Матице српске.
20. 12. 2024. у 16:04
ХАМЛЕТОВА ЖУРКА ЗА ПУБЛИКУ: Професионална сцена на румунском језику, при НП „Стерија“, изводи адаптацију Шекспировог дел
ПРВИ пут у осам деценија дугој историји НП „Стерија“ из Вршца на репертоару се нашао најчувенији драмски комад на свету – Шекспиров „Хамлет“, али у адаптираној верзији у два чина, коју ће Професионална сцена на румунском језику извести 23. децембра на две различите сцене. Карте за премијеру већ су распродате, а прва реприза ће бити 22. јануара.
20. 12. 2024. у 12:28
Коментари (0)