У СТАРОЈ ЦРКВИ НА БАШЧАРШИЈИ ОДРЖАН ПОМЕН ПОРОДИЦИ КАПОР: Посетили Сарајево и Бојанин гроб и у Момино име

СТАРА црква у Сарајеву заузимала је посебно место у животу и делима Моме Капора, који је много писао и о тој светињи на Башчаршији, те о почетку рата који је за њу везан. Овај помен данас, литургија и ова деца која су била овде - то испуњава свакога. Момо би сигурно рекао "Живеће овај народ". Рекла је ово јуче удовица легендарног писца и сликара, Љиљана Капор, у Сарајеву где је у Старој цркви, у којој је Момо крштен, служено молитвено сећање за Капора и његове родитеље. Учесници манифестације "Момо Капор - чувар адресе", уприличене у Источном Сарајеву, јуче су се, тачно четрнаест година откако је Момо отишао у вечност, упутили у Сарајево његовог детињства. У оно Сарајево, у које се сам истрајно није враћао још од 1972. године, уверен да нема ни коме, нити због чега.

СРНА

У међувремену се, тик пред почетак манифестације у организацији Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, декан тог факултета Владан Бартула јавио Капоровој удовици са вешћу коју је Момо ишчекивао читавог живота - откривен је гроб његове мајке Бојане. Гроб који су јуче, најзад, у Момово име, сви они посетили и крај њега се помолили, делећи осећање да се један судбински круг затворио а једна велика прича заокружила.

Литургији и парастосу присуствовали су гости из Србије, Републике Српске, Италије, Грчке.

СРНА

Бартула је подсетио да је Капор у својим романима о Сарајеву писао о својим доласцима у Стару цркву, те сећањима како га је тетка овде доводила.

- Те своје утиске носио је цели живот са собом и преточио у роман, те у "Хроници изгубљеног града" практично описао и Стару цркву и те своје доласке и све оно што му је Стара црква значила - истакао је Бартула, и сам рођени Сарајлија, који "живи на Палама, у избеглиштву" како каже, и од ране младости гаји посебне емоције према животној причи Капора.

- Давно сам се, пишући о њему, везао за Капора, истраживао сам у цркви на Башчаршији у којој је Момо крштен, трагао за крштеницама и свим допступним црквеним списима о њему и његовим родитељима, Гојку и Бојани - прича овај професор књижевности и теологије, који је Капора слушао и као гостујућег предавача на факултету. - Прича о томе како је мајка својим телом заштитила Мому и том приликом погинула, фасцинантна, тужна, и инспиративна, пружала ми је сталну мотивацију да наставим. Питао сам се где је она, да ли су те жртве бомбардовања у некој масовној гробници, мозаик се полако склапао али информације су и даље биле половичне и недостатне, а онда је чудом божјим све само почело да се отвара. Повезао сам се са свештеним лицима, са колегама са факултета, помогло је и то што су подаци дигитализовани, и најзад је, после дугог трагања, гроб Бојане Капор пронађен.

Када је то јавио Љиљи, на основу њене емотивне реакције професор је Бартула спознао сву величину Момове никад остварене жеље да пронађе мајку, која је дала живот за сина.

- Момо је толико желео да сазна где јој је гроб, али није успео, јер није имао праве информације. Кошевско гробље је приликом градње надвожњака пред Олимпијске игре, пресечено на два дела, речено му је да су том приликом гробови раскопани... Он није тад био у Сарајеву, био је у Београду, по свету... Мене је, пак, та невероватна прича о Мому и жртви његове мајке, која ме је мотивисала да истрајем, подсетила на судбину сарајевских Срба кроз историју.

Срећан је професор Бартула, баш као и Капорова удовица, и сви остали Капорови "изасланици", због чињенице да је Момо, макар и посредно, на годишњицу своје смрти, најзад посетио мајку, на правој адреси, на којој га је стрпљиво чекала.

Ушао у народ и ту остаје

ГЛУМИЦА Вјера Мујовић, чија је представа "Водич кроз српски менталитет" била део манифестације, оценила је да је Капор као нека ренесансна личност која зна све, те напоменула да је као такав успио да ослика српски менталитет, душу, дух, карактер.

- Постоје паметни писци који не заживе у народу, који остану у оквирима књижевности, филологије, филозофије. Међутим, Момо је својом величином ушао у народ и онда је то заувек - нагласила је Мујовићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације