ЖАРКО ЈЕ ОПЕТ НАПРАВИО ВЕЛИКУ УЛОГУ: Редитељ "Руског конзула" Мирослав Лекић о новом филму и Лаушевићевој глумачкој бравури (ФОТО)

НАЈЛЕПША и најболнија прича о Косову, Драшковићев роман подсећа на романе Достојевског - у њему се суди појединцу, али је на оптуженичкој клупи читав један народ.

Новости

На својој светој земљи, српски народ и данас страда и умире. Његов Велики петак никако да дође... Српско Бадње вече се отегло у недоглед. Записано је ово о "Руском конзулу" Вука Драшковића, роману с краја осамдесетих година 20. века, који је доживео многа издања.

Ново ће Лекићево, дуго ишчекивано остварење, које огромну пажњу привлачи и због чињенице да је у њему последњу филмску ролу остварио легендарни Жарко Лаушевић, глумац који је пре четврт века бриљирао и у филму "Нож", премијеру доживети вечерас - "Руски конзул" биће приказан последње вечери 52. Феста.

- Идеја екранизације "Руског конзула" постоји већ дуго и она је покренута још давно, у време завршетка филма "Нож" - открива Лекић. - Након читања романа "Руски козул" увидео сам потенцијал који роман као предложак за филмски сценарио садржи. Иначе допада ми се проза Вука Драшковића и мислим да је изузетно "филмична".

о Откуда, међу (ко)сценаристима, поред вашег, на први поглед потпуно неспојива (међусобно, и са Драшковићем) имена писца Владимира Табашевића, те Игора Бојовића? Како је текао рад на сценарију и ко је од вас ту дао колики, и какав, допринос?

Foto: Фото: Јутјуб принтскрин/Art Vista

POGLEDAJ GALERIJU

- Сарадњу на сценарију могао бих поделити најмање у три фазе. У првој смо Игор Бојовић, који је са мном био и сценариста филма "Нож", направили један линеарни сажетак романа прилагођен форми филмског сценарија. У бројним разговорима о тексту са Вуком Драшковићем и Жарком Лаушевићем, закључили смо да је потребно написати још једну верзију сценарија. Предложио сам Владу Табашевића као сценаристу с обзиром на то да сам га познавао и био мишљења да ће моћи да донесе један свеж приступ проблемима са којима смо се суочавали у адаптацији романа. Након опсежних разговора и континуираног заједничког рада дошли смо до текста са којом смо сви били задовољни. Створени су нови ликови, а старим ликовима романа је промењена биографија поштујући суштину драмске приче која постоји у роману. Трећа фаза рада на сценарију је обележена нијансирањем ликова, драмских односа као и драмских ситуација. Цео овај процес трајао је пуне три године.

о По чему ћете памтити рад на филму, осим по последњој својој сарадњи са Лаушевићем?

- Памтићу га по много ствари. Пре свега по сарадњи са Жарком јер смо и један и други били свесни специфичне ситуације у којој се налазио. Поред тога памтићу га и по посвећености целе екипе која је овај филм радила. Без њихове креативне, физичке а веома често и психолошке подршке не знам како бих га завршио.

о Како бисте резимирали свој однос, и своје виђење, оног Жарка Нож, у односу на Жарка који, у новом стваралачком замаху, снима "Руског конзула"? Претендује ли рола коју је он остварио у овом филму, да израсте у једну од Лаушевих култних улога?

- Жарко и ја се јако дуго познајемо и сарађујемо. Жарков приступ глуми је увек био исти. Он се једноставно одувек цео предавао улози коју је требао да тумачи. Ентузијазам који је носи остао је непромењен за све ове године. Наравно због свега онога што се током његовог живота издешавало дошло је до промена које бих најкраће могао дефинисати као дубоко размишљање око сваког поступка који треба да спроведе не само у свом професионалном наступу него и у животу уопште. Жарко је опет направио велику улогу и не треба је поредити не само са улогом у филму "Нож" већ ни са једном Жарковом улогом јер је свака његова улога особена и другачија на један посебан начин.

о А како видите себе, уколико бисте упоредили Лекића који је радио на филму "Нож", са вама данас?

- Нормално је да за неких двадесет и пет година колико је прошло између ова два филма сазрете и на личном као и на професионалном плану. Суштина редитељског односа се није мењала. И тада и сада сам адаптацији романа приступао не са становишта препричавања догађаја из романа него као стварању једне нове целине која, сада у визуелној форми, мора да исприча суштину приче садржане у роману. Сигурно је да искуство стечено у тих двадесет и пет година помаже у реализацији али једна ствар увек остаје иста - како реч коју имаш на папиру претворити у филмску слику.

Foto Nikola Skenderija

о Шта порепоручује читање/гледање "Руског конзула" данашњем читаоцу/гледаоцу? Да ли причу додатно актуелном чини чињеница да је смештена у тренутак заоштравања кризе на Космету?

- Косовски проблем никада није престајао да буде актуелан,само је било питање колико пажње му се посвећује. Понекада,као што је то случај данас, био је у центру пажње, понекад намерно гуран у страну. И филм и роман се баве временом када је он био сакриван и када је свако указивање на њега било третирано као велико српска пропаганда или антидржавна делатност. Доста ствари из тог периода после Другог светског рата је гурано под тепих у име неких идеја које саме по себи и нису биле лоше, као идеја братства и једниства, али се методологија са којом су спровођене нажалост показала лошом. Има реченица у филму где један од јунака каже: "Утераћу ја вама братство и јединство у главу пендреком ако буде требало". Филм третира један период у српско албанским односима и он не покушава да понуди неко магично решење тих односа, већ само закључује да је најбољи начин за решење тих проблема разговор. Цитираћу опет један дијалог из нашег филма: "Косово је и наше и ваше". Не може нико никога протерати са тог простора јер он припада и једнима и другима. Решење тог проблема је веома комплексно али сигуран сам да је разговор први корак у његовом изналажењу. Сваки други пут иде на штету и једног и другог народа.

о Овогодишњи ФЕСТ бележи рекордни број домаћих (ко)продукција у главној такмичарској селекцији - шта нам то говори? Сматрате ли да у Србији данас филмски аутори добијају прилику да раде и да се изразе?

- Чињеница је да се ситуција у српској кинематографији поправља из године у годину. Никада се није толико радило као последњих неколико година. Средства Филмског Центра су увећана за неколико пута а пшритом се ради много телевизиских серија али и копродукција у којима учествују и наши филмски радници. Да ли би могло боље наравно да и али то и јесте ствар ка којој тежимо да из године у годину све више побољшавамо услове у којима домаћа кинематографија функционише.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације