КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8.): Слика и пародија отуђеног света
ПРОГЛАШЕЊЕ победника у четвртак, 22. фебруара, у 12 сати у Вуковој задужбини.
ПЕТАР ПИЈАНОВИЋ (Београд )
1. "ПОЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ И ДРУГИ ОГЛЕДИ", Марко Недић
2. "ПОЕТСКОКРИТИЧКИ МОДЕРНИЗАМ", Јелена Панић Мараш ("Службени гласник")
3. "НАЋЕРТАНИЈЕ", Матија Бећковић (СКЗ)
4. "ИЗМЕШТЕНИК", Драган Хамовић ("Прометеј"
5. "ЗАПИС НА СТУБУ, ЈЕРУСАЛИМСКОМ", Селимир Радуловић ("Лагуна")
КЊИГА М. Недића прегледан је и врло поуздан приказ савремене српске прозе. Синтетички текст из увода прате огледи са нагласком на угледне писце, при чему тумач открива и скрајнуте, али важне аутора и њихова дела. Књижевноисторијски огледи Ј. П. Мараш налазе грађу у песничким и прозним делима из 20. и 21. века. У проницљивом читању и тумачењу виђене су књиге и поетике писаца у распону од Боре Станковића, Дучића и Андрића до Д. Михаиловића, М. Тешића и М. Максимовића. М. Бећковић једну нашу менталитетску ману сликовито и хуморно претвара у "етички" кодекс. Идеја је да се на тој ствари ради "све док Наћертаније/не ишћера/буквално до савршенства". Хамовићева књига је, како аутор каже, сабирна, која увезује раније, дорађене и нове песме. Измештеник је алтерего самог песника или фигура потраге за унутарњом истином о себи измештеном у отуђен свет, пун свакојаких нелагода и стрепњи. Такав свет налази своју супротност или алтернативу у спиритуалном блаженству о којему сведочи Радуловићева књига. То је збирка која означава вредан покушај обнове духовне поезије код нас.
* * * * * * * * *
СЛАЂАНА ЈАЋИМОВИЋ (Београд)
1. "НАЋЕРТАНИЈЕ", Матија Бећковић (СКЗ)
2. "ЛОЈ, НОВАЦ, РЕЧ", Мирослав Максимовић ("Чигоја")
3. "КАНОН ПОНИШТЕНОГ УМА", Филип Грбић ("Вулкан")
4. "КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ И КУЛТУРЕ: БРАНИМИР ШЋЕПАНОВИЋ И ДАНИЛО КИШ", Весна Тријић (Андрићев институт)
5. "ПОЕТСКОКРИТИЧКИ МОДЕРНИЗАМ", Јелена Панић Мараш ("Службени гласник")
М. БЕЋКОВИЋ препознатљивим и аутентичним песничким гласом, пева о нашем добу које се заглавило у "ћерсокак", те кроз луцидну иронију и пародију новоговора разоткрива његову апсурдност и ружно наличје. И М. Максимовић у збирци есеја преиспитује деструктиван утицај глобалне и локалне друштвене стварности на језик и унутарњи свет појединца и поставља питање о промењеном статусу поезије. У свом роману Ф. Грбић наставља да продубљује наративну линију приповедања о меланхоличном модерном јунаку чија је судбина обележена неуспехом, а који је разапет између одбачених идеала и суморне испразности садашњости. В. Тријић у студији о прожимању сфера уметничког и идеолошког проговара бирајући занимљиву перспективу тумачења - улазећи проницљивом анализом у литерарне и животне судбине два писца. У студији Ј. П. Мараш прати генезу српског песничког модернизма указујући како на чисто књижевне феномене тако и на начине на који се друштвена стварност рефлектује у критици и поезији у првој половини 20. века.
* * * * * * * * *
ЉИЉАНА ЛУКИЋ (Бијељина)
1. "ДИМНИ ЗНАЦИ", Ђорђо Сладоје ("Штампар Макарије", Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", "Ободско слово")
2. "ПСИХОЛОГИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ", Ненад Шапоња ("Прометеј")
3. "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО", Ненад Грујичић ("Бесједа")
4. "УНУТРАШЊИ РЕЉЕФИ", Сања Савић Милосављевић ("Бедем")
5. "У КОСТРЕТИ", Слободан Јовић ("Чигоја")
ПЕСНИК бујне имагинације, преточене у елегичне и суптилне тонове, Ђ. Сладоје, показује раскошни таленат у миксирању прошлости и садашњости, надограђујући их тематиком пролазности и смрти као и темом љубави. Поезија врхунског рафинмана Н. Шапоње обједињава научну и уметничку терминолошку визију у трагању за филозофемама живота, које остају непознанице у вештим парадоксима песниковог изражавања. Н. Грујичић у поеми урања у магму збивања прошлости, везујући их за планину Козару и њену ширу околину, чији су становници, српске националности, били жртве насиља и зверског убијања током протеклих ратова. С. С. Милосављевић посматра свет из искошеног ракурса, упирући своје бодље у дехуманизовану свакодневицу, а скривајући испод површинског слоја дубоко емоционално стање своје душе. Збирка је слика нашег времена, у коме живимо отуђени, без међусобне емпатије и љубави. Специфичност којом зрачи поетска збирка С. Јовића одводи нас у свет поимања живота и људске судбине, оличених у малим стварима, из којих избија праисконска тежња за добротом, хуманошћу, правдом, љубављу.
* * * * * * * * *
ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ (Београд)
1. "НОЋНЕ РЕЧИ", Владимир Табашевић ("Лагуна")
3. "БЕОГРАД 2", Синиша Ковачевић (Ave Serbia)
4. "РИБА ЗВАНА ГАОВИЦА", Ђорђо Сладоје (СКЗ)
5. "АЛЦХАЈМЕР КАФЕ", Ратомир Рале Дамјановић ("Прометеј")
ТАБАШЕВИЋ креира лудистички самосилазак у ноћне речи. Њима суверено промишља зашто књижевност једина осећа губитак "страсти и части" из језика и стварности. Онтологизацијом историје, као јахач апокалипсе, писац прави дуплу експозицију односа ја - свет. Кустурица сјајно есејистички разматра погубни утицај вештачке интелигенције на дух културе и уметности. Аутор се пита јесмо ли ми гогољевске мртве душе учипљене у застрашујући систем роботизације? Његова књига је пандемонијум патње, бешчашћа и злочина. Уроборос Сладојевог романа чине православна традиција, завичајни идиоми и национални погроми. Фатум и фантазма, мит и песма, мисао и емоција, гаовица је атавистички и модеран медиј овог слојевитог романа. Дамјановићев венац прича окупља старе Београђане и њихове дементне и црнохуморне приче и доживљаје. Аутор о смрти и деконструкцији живота, као о патетичној теми, пише на непатетичан начин.
* * * * * * * * *
КАТАРИНА ПАНТОВИЋ (Београд)
1. "У ЧЕКАОНИЦАМА: ИСТОРИЈА ЖЕНСКИХ МЕНТАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА", Драгана В. Тодоресков ("No Rules издаваштво")
2. "КЊИГА О АНДРИЋУ", Јасмина Ахметагић (Bloom)
3. "МАНАСТИР", Горан Коруновић ("Контраст")
4. "СЛОБОДНИ ДАНИ ЕЛЕНЕ ЧАУШЕСКУ", Андреја Каргачин (Запрокул)
5. "ГЛАСИНЕ О СЛОБОДИ", Бојан Бабић ("Раштан")
Д. В. ТОДОРЕСКОВ у збирци кратких прича изузетне динамике и упечатљивих дијалошких деоница, у фокус ставља поремећаје, проблеме и трауме савремених жена. А. Каргачин у збирци поезије кроз сличну оптику посматра и психологизира супруге озлоглашених диктатора, дајући им глас и уживљавајући се у њихову личност. Студија Ј. Ахметагић доноси ново и узбудљиво аналитичко читање прича И. Андрића из перспективе Јунгове психологије архетипова и клиничке психологије, испитујући душевне поремећаје који су детерминисали делање његових јунакиња и јунака. Жанровски и стилски полиморфна, књига Г. Коруновића читаоца суочава са фантастичним и језовитим светом омеђеним с једне стране мраком, а са друге светлошћу, док Б. Бабић у песмама ангажованог тона слика портрет савременог појединца који се бори са скепсом у постојање целовитости и бољег света.
Препоручујемо
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Исконско у модерном духу
14. 02. 2024. у 18:00
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6): Сатирични приказ нашег доба
13. 02. 2024. у 18:00
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Кад песме постану поезија
12. 02. 2024. у 18:00
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3.): Поезија надвисила прозу
10. 02. 2024. у 18:00
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)