МАКСА ЈЕ МОГАО ДА ОДИГРА СВЕ - И КРАЉА И ПРЕВАРАНТА: Документарни филм о трагично преминулом глумцу Драгану Максимовићу

ТРАГИЧНИЈИ од свих својих јунака, глумац Драган Максимовић Макса (1949 - 2001) изгубио је живот на Зеленом венцу пошто су га пребили скинхедси: за овај злочин нико није одговарао, никада се нису открили починиоци. Човек који је остварио више од шездесет улога у позоришту, филму и телевизији, изгубио је живот зато што га злочинци - нису препознали. Нису видели његовог Недељка Чубриновића ("Сарајевски антентат"), Симкета ("Отписани"), Лазара ("Време чуда"), Белог ("Шмекер"), Азема ("Стршљен), па ни чувеног Масу ("Петријин венац"). За њих је био безимени човек, црне пути,а самим тим и мета крволочне мржње...

Foto: Printskrin Youtube

Документарни дугометражни филм "Макса, од шибицара до краља" Мирослава Бате Петровића и Горана Мусића премијерно ће бити изведен 2. фебруара у Југословенској кинотеци, више од две деценије после глумчеве смрти.

- Радио сам са њим један кратки играни филм 1986. - "Страх". Тада су ми сви говорили "где си њега нашао, па он је нервозан, бивши алкохоличар, непријатан за сарадњу". Али, схватио сам да је Макса све супротно од онога што чаршија прича. После филма постали смо пријатељи, виђали се с времена на време, у близини његовог Народног позоришта - каже Бата Петровић. - Кад се десило шта се десило, имао сам идеју да треба направити филм, не само о Макси него и пошасти скинхедса. Право да вам кажем, очекивао сам да то уради неко млађи. Међутим, данас младе много не интересује шта је било пре њих. Позвао сам Мусића јер сам био свестан да ја то не могу сам да изгурам. И колико сам ја допринео том филму, дао је и он. Зато га заједно и потписујемо. Можда мало са закашњењем, ипак, никад није касно...

Како објашњава наш саговорник, назив филма инспирисан је широким распоном улога и карактера у кратком животу и каријери овог врсног глумца:

- Играо је велики репертоар различитих ликова. И краљеве, и шибицаре, и Цигане, и преваранте, и рударе. Хтели смо, на неки начин, да то потцртамо. Апсолутно, могао је све да игра. У филму пратимо Максин успон од 70-их година када се појавио, па до краја. Паралелно, у мањој мери, помињемо и скинхедсе, кад су се и где појавили. Напали су га, јер су мислили да је Ром. Био је тамнопут, мали растом. Никада нису ухваћени, никада нико није приведен правди, не зна се чак ни ко су... Прича се да су то били навијачи ФК Рад, али нема чврстих доказа. Нико није одговарао, упркос чињеници да постоје сведоци. Било је ту, ипак, народа. Прометно је место Зелени венац, као и степениште где су га сустигли. Многи су гледали и ништа нису учинили да помогну човеку. Једноставно, нису реаговали.

фото Арехива "Новости"

О Максином људском и професионалном дару у филму говоре, између осталих, Боро Драшковић, Дарко Бајић, Срђан Драгојевић, другови с класе Милан Цаци Михаиловић и Добрила Ћирјанић, а Мира Карановић сведочи да јој је много помогао на снимању "Петријиног венца", дебитантског филма који ју је прославио.

- Толико тога је одиграо да ми се срце цепа што неке инсерте нисмо могли да ставимо у филм, јер би онда трајао пет сати. Поред "Петријиног венца", по мом мишљењу, остварио је изузетно добру улогу у ТВ драмама "Проклета авлија", и "Хасанагиница". Трудили смо се да покажемо што различитије улоге, а у свакој је бриљантан! Није површно улазио у улоге. Ако је играо рудара, неко време је живео са њима - проучавао понашање, гледао како се крећу. Маестралан је и као шибицар у филму "Шмекер". Данима је око железничке станице посматрао њихове покрете, мимику. Кажу да је у паузама снимања, док се други глумци шале и опуштају, узимао текст и проучавао следећу сцену. Није он био интровертна личност, само се није нудио нити наметао другима. Ко је знао да му приђе, према њему је био врло отворен и спреман за дружење.

Foto: Printskrin Youtube

У филму је Бата Петровић и сам испричао једну личну успомену са снимања у Качареву. Радили су усред зиме, на минус дванаест степени.

- Сцена у којој Макса иде пешке у неко село да мери њиве, а нема превоза. Наиђе комби, а ја кажем возачу да не стане одмах поред њега већ да крене мало даље, као да с премишља. А када се заустави, Макса треба са скаламеријама које вуче да потрчи за комбијем и позади седне. Зашао је иза комбија и - нестао. Како је то потрајало, потражим да видим о чему се ради, а он са пумпицом себи враћа дах. Нисам знао да је тежак астматичар... На таквој зими није смео да изађе из куће, а камоли да трчи за комбијем. Прећутао је проблем, толико је био професионалан... А кад смо се спријатељили, водили смо разговоре о свему и свачему, од позоришта до фудбала. Налазили смо се на пола сата - сат, опуштено, одлазили на пиће. Није више пио алкохол већ кока-колу, кафу. Био је сјајан глумац који ниједног тренутка себи није придавао нарочиту важност...

На премијери 2. фебруара окупиће се колеге и пријатељи. Али, још се не зна да ли ће се међу њима налазити и неко из Максине породице.

- Пред крај живота био је у емотивној вези из које има ћерку која би сада могла да има, отприлике, 22 године. Трудили смо се да је нађемо за премијеру, али нисмо успели. Иначе, снимио сам је на обележавању 15 година од Максине смрти. Воја Брајовић ју је тада представио и рекао: "Макса није оставио само велики број својих дела, него и ову лепу девојчицу као још једно лепо дело". Жао ми је што тада нисам узео њену адресу, успоставио неки контакт. После смо покушавали на све могуће начине да дођемо да ње, али није нам пошло за руком. Волео бих да се појави на премијери.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације